Ove subote muzički život Beograda biće u znaku obeležavanja pet decenija koncertne karijere violiniste Jovana Kolundžije a jubilej će Kolundžija proslaviti u njemu omiljenom beogradskom prostoru – Velikoj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca.
– Bez koncerata ne mogu da zamislim svoj život. To vam je kao dobijanje odgovora na pitanja koja sebi postavljate i samim tim ostvarujete sklad u kome se krećete i stvarate. Prepune dvorane su za mene samo još veći motiv da sviram najbolje što mogu – rekao je u jednom od ranijih intervjua slavljenik, koji je nekadašnji prosek iz vremena SFRJ od 120 koncerata godišnje poslednjih godina sveo na tridesetak nastupa.
Kolundžija već 35 godina svira na venecijanskoj gvarnerijus violini iz 1754, koju je kupio sam, takoreći na kredit. NJegove izvedbe poznate su po ambicioznim, često svetski premijernim programima. Tako je za samo četiri dana sa Beogradskom filharmonijom i Gudačima Svetog Đorđa izveo program „Deset veličanstvenih” – deset violinskih koncerata različitih kompozitora. Poduhvat svetskih razmera bilo je i izvođenje integralnog opusa Betovenovih sonata za klavir i violinu pod nazivom „Volite li Betovena”, kao i koncert „Bravissimo maestro Mozart” na kome je u saradnji sa četiri pijanistkinje svirao 15 Mocartovih sonata. Na koncertu „U čast velikom Bramsu” odsvirao je kompletan opus sonata za violinu i klavir ovog kompozitora. Ipak, smatra da je „Bah najveći”.
Rođen je 1948. u Beogradu. Odrastao je u centru grada u kući čije je dvorište izlazilo i na Terazije i na Balkansku ulicu. Već sa šest godina znao je da će biti violinista, dok se ljubav prema fudbalu završila na navijanju za Crvenu zvezdu. Muzičko obrazovanje stekao je u rodnom gradu – od muzičke škole do magistrature na FMU u klasi profesora Petra Toškova. Usavršavao se kod čuvenog poljskog violiniste Henrika Šeringa, kod smatra svojim „duhovnim ocem”. Ni Šering, koji važi za jednog od najvećih interpretatora Baha i Mocarta među violinistima 20. veka, nije štedeo reči hvale za svog učenika ocenjujući da „Jovan poseduje urođene kvalitete koji se ne mogu naučiti – kvalitet zvuka, toplinu, humani prilaz muzici, osećaj za stil”, te da je on „srećna kombinacija srca i duha… – jedinstven dragulj među svetskim violinistima, koji doseže najviše domene u umetničkom izvođenju”.
Uz nastupe u više od 45 zemalja sveta, najveća priznanja, gostovanja na prestižnim festivalima, veliki broj humanitarnih koncerata, LP i CD snimaka, Jovan Kolundžija se posle lične i profesionalne „krize” koja se poklopila sa raspadom bivše Jugoslavije, na muzičku scenu vratio i kao osnivač Centra lepih umetnosti u Beogradu „Gvarnerijusa“, uz pomoć svoje porodice – sestre, poznate pijanistkinje Nade Kolundžije, i treće supruge Miljane. Od pre dve godine Jovan Kolundžija je član Akademije duhovnih posvećenika „Dostojevski“ sa sedištem u Moskvi, u kojoj su i Mario Vargas LJosa, Mikis Teodorakis, Nikita Mihalkov, Stiven Hoking, Peter Handke, Vladeta Jerotić, Emir Kusturica, Siniša Kovačević…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.