Jovan Pavle II na putu svetosti

Velikodostojnici Rimokatoličke crkve postigli su ključni korak ka proglašenju Jovana Pavla II za sveca. Juče, na drugu godišnjicu papine smrti, crkva je zaključila „istragu“ o njegovom životu. Sveštenstvo iz Francuske juče je u Vatikan donelo dosije, zapravo svedočanstvo o čudima kaluđerice koja se molila Jovanu Pavlu II. Time je ispunjen ključni uslov za proglašenje Jovana Pavla II blaženim, što je poslednji korak pre mogućeg proglašenja za sveca.
Ubrzana procedura oličava interes Crkve za beatifikaciju i predstavlja odgovor na pozive „santo subito“ (svetac odmah) koji su eskalirali posle papine smrti. Put ka proglašenju Jovana Pavla II za sveca otvorio je sadašnji papa Benedikt XVI svega nekoliko nedelja posle smrti svog prethodnika. Benedikt je, naime, odustao od predviđenog petogodišnjeg intermeca i dozvolio istražiteljima da odmah počnu da preispituju život Jovana Pavla II. Od perioda čekanja dosad se odustalo samo u slučaju Majke Tereze.

Poljaci: Svetac pod hitno

Varšava – Većina Poljaka nestrpljiva je da „njihov“ papa, prethodnik Benedikta XVI, Jovan Pavle II, što pre bude proglašen svetim, a na drugu godišnjicu njegove smrti 41 procenat Poljaka priznao je da mu se već obraća u molitvama kao da je zvanično svetac. Čak 61 procenat Poljaka u anketi agencije Pentor, u trenutku kada se završava prvi deo procedure proglašenja svetim, misli da bi u slučaju Jovana Pavla II trebalo napraviti izuzetak, da bude odmah uvršćen u svece, bez predstepena blagoslovenog.

Trećina Poljaka nema razumevanja za složenosti procedure i žali se da protiče suviše sporo, iako je Benedikt XVI već učinio ustupak i odlučio da u slučaju njegovog prethodnika ne mora da se čeka pet godina na otpočinjanje beatifikacije, kao što je normalno običaj. Misama širom Poljske počelo je juče obeležavanje druge godišnjice smrti Jovana Pavla II. Datum smrti Jovana Pavla II je najznačajniji u poljskoj istoriji za više od polovine Poljaka. Da je za Poljake Jovan Pavle II postao najveći i neosporni moralni autoritet tvrdi 94 odsto anketiranih iz svih generacija i bez obzira na političke simpatije.

Zvaničnici Rimske dijeceze koji su predsedavali jučerašnjim zatvaranjem preispitivanja života Jovana Pavla II, kutije s relevantnim dokumentima zapečatili su koristeći trake i vosak. Dokumenta će biti prosleđena na razmatranje nadležnoj vatikanskoj kongregaciji za utvrđivanje svetosti.
„Usuđujem se da kažem da je naš rad tokom 21 meseca bio lak, kao što su laki svi poduhvati koji donose radost“, poručio je vernicima kardinal Kamilo Ruini, papin rimski vikar. Ali, za mnoge vernike koji su juče bili u bazilici Svetog Jovana Luteranskog istraga crkve i ceremonija bili su nepotrebni.
„Za mene nema sumnje da je on već svetac. Uz njega sam svim svojim srcem“, rekla je Poljakinja Tereza Broda koja je u Rim došla s drugim hodočasnicima iz Katovica. Među vernicima je bila i sestra Marija-Simona-Petra (46) koja kaže da je na neobjašnjiv način izlečena od Parkinsonove bolesti pošto se molila Jovanu Pavlu II koji je u starosti i sam od nje bolovao.
Procedura Vatikana zahteva da se pre beatifikacije potvrde čuda pripisana kandidatu. Za kanonizaciju je neophodno da se čudo dogodi drugi put. Zvaničnici francuske dijeceze iz koje je sestra Marija predali su Vatikanu dokumentaciju o čudu, a nadležna kongregacija će ih proslediti medicinskim stručnjacima kako bi se utvrdilo ima li medicinskih objašnjenja za izlečenje.
Posle toga, teolozi će utvrditi da li je do izlečenja došlo zahvaljujući molitvi upućenoj Jovanu Pavlu II. Ako savet biskupa i kardinala zaključi da je sestra Marija izlečena zahvaljujući čudu Jovana Pavla II slučaj će predati papi Benediktu XVI. On će tada odlučiti zaslužuje li njegov prethodnik beatifikaciju.
Monsinjor Slavomir Oder, koji je predvodio proces neophodan za moguću beatifikaciju, rekao je nedavno da je procedura okončana neobično brzo zbog velike količine dokaza. Intervjuisano je oko 130 osoba, istoričari su pregledali knjige iz biblioteka širom sveta, a teolozi privatne papine rukopise ne bi li utvrdili da je ovaj ikada napisao nešto jeretički. Oder je odbio da odredi rok moguće beatifikacije. „To nije pitanje medija, već Svetog Duha“, rekao je Oder.