Jovana Prusina: Imamo ozbiljan problem ako grobnice nisu tema

Ideja za Memorijalni centar pokrenuta je kako bi se odala počast albanskim civilnim žrtvama sa Kosova, koje su ubijene, prebačene hladnjačama do predgrađa Beograda, a potom zakopane u tajne masovne grobnice na strelištu Specijalne antiterorističke jednice (SAJ) MUP-a Srbije.

Osim Liberalno-demokratske partije, liste Marka Bastaća – Šta radite, bre i Republikanske stranke Nikole Sandulovića, izgradnju memorijala u Batajnicu podržao je i Saša Janković, predsednik Pokreta slobodnih građana, ali u svoje lično ime, jer, kako je naveo, zbog neprimereno kratkog roka, organi njegovog pokreta ali i ostali članovi koalicije, nisu uspeli da donesu zvaničnu odluku. Na poziv su odgovorili i predstavnici Pokreta obnove kraljevine Srbije, ali se iz njega ne može zaključiti da li podržavaju ili ne izgradnju memorijala u Batajnici.

– Teme koje su kandidovane na ovim izborima govore same za sebe. Retki su akteri kampanje koji potežu teme poput suočavanja sa prošlošću i uglavnom se sve svodi na komunalna pitanja. To je i bio naš motiv da otvorimo pitanje memorijala u Batajnici. Napomenula bih da mi ovim činom nismo otkrili toplu vodu, to je inicijativa koju je odavno pokrenuo Fond za humanitarno pravo, ali je reakcija vlasti izostala. Smatramo da je pitanje jednog ovakvog memorijala veoma važno što na simboličkom što na real-političkom nivou – ocenjuje za Danas Jovana Prusina iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Ona dodaje da, ako na izborima u Beogradu nije tema činjenica da smo glavni grad koji je na svojoj teritoriji imao masovnu grobnicu sa preko 700 ljudi, uključujući i decu, onda imamo ozbiljan problem.

– Imajući u vidu dozvoljen govor mržnje u javnoj sferi, legitimizaciju učešća ratnih zločinaca u političkom životu, kao i najave od strane nekih izbornih lista da će izgraditi spomenik Slobodanu Miloševiću u Beogradu – smatrali smo da je neophodno da se izborne liste odrede prema jednom ovakvom pitanju – zaključuje Jovana Prusina za naš list.

Fond za humanitarno pravo (FHP) pokrenuo je inicijativu za postavljanje spomen-obeležja u Batajnici, na mestu gde je početkom 2000-ih pronađena masovna grobnica sa preko 700 leševa kosovskih Albanaca. Kako je Inicijativa mladih za ljudska prava navela u svom pozivu učesnicima na beogradskim izborima, iako se rat na Kosovu završio pre tačno dve decenije, zločini srpske policije, vojnih i paravojnih snaga nad albanskim stanovništvom još uvek su tabu tema u javnosti, a žrtve je prekrio zaborav.

– Batajničko naselje Trinaesti Maj udaljeno je 20-ak kilometara od centra Beograda. Tokom 1999. na poligonu SAJ-a, smeštenom u ovom naselju, dovezeni su i zakopani leševi više stotina kosovskih Albanaca. Do danas je ekshumirano više od 700 tela, među njima 75 dece. Na sajtu inicijative FHP-a za izgradnju memorijala u Batajnici mogu se pronaći poimenični podaci za žrtve zločina u Suvoj Reci, Vučitrnu, Ljubeniću, Korenici, Meji, Nakaradama, Peći, Đakovici, Kosovu Polju, Slovinju, Landovici, Podujevu, Istoku, Dečanima, Srbici i Orahovcu odnosno svih mesta u kojima su žrtve stradale a zatim tajno zakopane u Batajnici – piše u pozivu Inicijative mladih za ljudska prava.

Podseća se i na nekoliko najava od strane izbornih lista na čelu sa koalicijom SPS-JS i Srpskom radikalnom strankom da će izgraditi spomenik Slobodanu Miloševiću u Beogradu.

– Uzevši u obzir i javnu glorifikaciju osuđenih ratnih zločinaca, zajedno sa poslednjim primerom gde se kao ekspert za unutrašnji dijalog na okrugle stolove poziva Vinko Pandurević, a žrtve se ne pominju kao da rata nije ni bilo, usled čega Inicijativa zahteva od svih izbornih lista da se izjasne da li će nakon izbora izgraditi memorijalni centar u Batajnici, kojim bi nakon 20 godina od rata na Kosovu započela institucionalna kultura sećanja na sve žrtve sukoba u bivšoj Jugoslaviji – zaključuje se u saopštenju Inicijative mladih za ljudska prava.