Jovanović: Mere protiv zagađenja u Beogradu ni u najavi

U situaciji kada, i sa sadašnjim uređajima koje Beograd ima, znamo da je zagađenje prekomerno, dodatne stanice ili programi su krajnje nepotrebni, a svakako neće uticati na smanjenje zagađujućih čestica koje Beograđani udišu, objašnjavaju stručnjaci.

Takav potez gradskih nadležnih institucija meteorolog Milenko Jovanović, nezakonito smenjeni načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine i jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), ocenjuje kao dalje „igranje sa zdravljem građana“.

– Sadašnja merna mesta u Beogradu, njih 10 od gradskog Sekretarijata i šest od Agencije za zaštitu životne sredine, su dovoljna za postavljanje dijagnoze i svaka dalja dijagnostika je nepotrebna. Samo merenje, i da je na hiljadu mesta u Beogradu, ni za promil ne poboljšavaju kvalitet vazduha, niti je potrebno meriti ga u svakoj tački. To vam je kao da bolesniku koji ima visoku temperaturu i to izmerenu, kupujete još pet toplomera, a ne lečite ga, bez terapije je. Mi u startu imamo poziciju sa visokim koncentracijama zagađenja, i to je dijagnostikovano već više od decenije. Zna se da su glavni izvori zagađenja lokalna ložišta i saobraćaj, povremeno i sekundarne PM čestice iz TENT-a i na to treba delovati. U ovom slučaju, „terapija“ su adekvatne i urgentne mere za smanjenje emisije zagađujućih materija. Međutim, ovde se problem ne rešava, ne postoje nikakve mere ni u najavi, a „lečenje“ se odlaže. Kada se ne smanjuje iznos emitovanog zagađenja, prognoza je potpuno nebitna, i smatram da je to neodgovorno „igranje“ sa zdravljem građana, jer u celoj Srbiji ima oko 7.500 preranih smrti zbog toga, a u Beogradu verovatno bar 2.000, kaže Jovanović.

On dalje objašnjava da softver za prognozu zagađenja kod nas neće moći ni da se koristi pravilno, jer zahteva dodatna merenja i podatke koje domaće institucije ne poseduju.

Ti podaci, kako Jovanović navodi, ne dobijaju se iz nepotrebnog broja automatskih stanica, već iz detaljnog katastra zagađivača, adekvatne procene difuznog zagađenja, ali i kalkulacije meteopodataka.

– Prvo i najbitnije je da softvera za predikciju zagađenja u Srbiji do sada nije bilo i oblast Beograda nije prostorno izolovani već integralni deo prostora Republike, tako da je prognoza samo za Beograd i iz tog razloga iluzorna. Ovi softveri kao ulaz zahtevaju ozbiljan unos mnogo različitih podataka koji za sada sigurno nisu dostupni niti za Beograd niti za Srbiju. To su popis zagađivača, emisione koncentracije pojedinih polutanata, zatim dobra procena difuznog zagađenja od saobraćaja i slično. Nedostaju i meteo parametri, vezani za numeričke modele koje možda ni RHMZ ne može da obezbedi. Ti parametri dominantno utiču na nagomilavanje zagađenja, u vreme kada je zimi tiho, bez vetra, kada nema vertikalnog kretanja vazduha, tada sve što je emitovano ostaje u jednoj kapi ili kupoli iznad grada. Određeni modeli takvih softvera uzimaju u obzir i hemijske procese, odnose i interakciju međusobnih komponenata sa sastojcima vazduha… Ne verujem ni da ti hemijski modeli mogu da se rade u Srbiji. Sve to bi trebalo da se uključi u program, koji onda kalkuliše zagađenje, navodi Jovanović.

Pored toga, kako naglašava, takvi softveri se mogu naći i besplatno na internetu, ali treba ovladati njima u operativnom smislu, „a sve u cilju smanjenja aerozagađenja, a to se ne pominje jer se time ne može ostvariti“.

– Dodatno, predikcija se zapravo koristi za neke incidentne situacije, recimo ukoliko dođe do povećane emisije iz TE Nikola Tesla, da se vidi gde će taj oblak otići. Inače, u slučaju drugog, na žalost uobičajenog zagađenja, predviđanje nema koristi. Primer je da u vreme poznatog ugrožavanja zdravlja zbog požara u Vinčanskoj deponiji niti je mereno adekvatno, niti su građani upozoreni na opasnost. Postavlja se pitanje čemu će onda služiti i zašto se kupuje, ističe Jovanović.

Taj novac, smatra on, mogao je da se upotrebi u svrhu smanjenja zagađenja.

– Tvrdim da od toga neće biti bolji ni malo kvalitet vazduha, a za toliki novac se može možda promeniti hiljadu individualnih ložišta, koji daju dominantan doprinos zagađenju vazduha, kao i u većini mesta u Srbiji. Tu ne računamo industrijska zagađenja kao što su ona u Boru, od železare u Smederevu i slično. Prema tome, predikcija, kao i nepotrebnih 20 mernih stanica, je samo gubljenje vremena i novca poreskih obveznika bez koristi po njih, jasan je Jovanović.

Nema volje da se radi u interesu građana

– Na kraju treba znati da proces upravljanja kvalitetom vazduha od strane institucija počinje sa merenjima, nastavlja analizom i ocenom nivoa zagađenja, a merama se poboljšava loše stanje. Na kraju merenja potvrđuju da li su mere efikasne. Softver ne služi za kontrolu zagađenja definitivno, jedino ima funkciju da se opravda odsustvo volje i odlučnosti da oni koje građani plaćaju rade u njihovom interesu, zaključuje Jovanović.

Vilotijević: Nema povišene koncentracije opasnih čestica

Gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević izjavila je da rezultati 16 dodatnih analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje koji je dostavljen Sekretarijatu 25. avgusta, pokazuju da na više mernih mesta nije ustanovljena povišena koncentracija nijedne od opasnih čestica, preneo je Beoinfo. „Dodatnim analizama na više mernih mesta nije ustanovljena povišena koncentracija nijedne od opasnih čestica“, rekla je Ivana Vilotijević za Studio B i precizirala da su bile od 10 do 100 puta manje od dozvoljenih vrednosti. Kako je rekla, u prilog čistijem vazduhu ide i akcija gašenja individualnih kotlarnica u beogradskim školama, a Sekretarijat je dosad, ugasio 22 kotlarnice, dok do kraja godine treba da se ugase još tri.
D. D.