Jovanović o popuštanju mera: Obavezno nošenje maski neće moći tako lako da se ukine

– Ne možemo samo prepisati mere iz drugih zemalja. Moramo uzeti u obzir nacionalne parametre i markere spram kojih treba da se orijentišemo. Svaka država sagledava svoju epidemiološku situaciju. Zemlje koje su ublažile mere imaju mnogo veći broj onih koji su preležali bolest i koji su vakcinisani, i samim tim imaju veći kolektivni imunitet. Kod nas još postoje imunološki nevini koji mogu da dođu u kontakt sa virusom i ozbiljno obole – navodi prof. dr Jovanović.

Ona veruje da obavezno nošenje maski neće moći tako lako da se ukine. Sagovornica Danasa međutim navodi i da će sa daljim padom broja zaraženih na dnevni red dođi ublažavanje mera. U kom smeru će to ublažavanje ići, ona pak ne može da kaže ističući da je to pitanje pre svega za epidemiologe.

Osnovne mere u Srbiji trenutno podrazumevaju obavezno nošenje maske, ograničenje okupljanja do 500 osoba i kovid propusnice koje su neophodne za boravak u ugostiteljskim objektima nakon 20 časova.

Prof. dr Jovanović ističe da se malo ko i ovih mera pridržava. Povodom ublažavanja mera, ona je ranije za list Nova kazala da mora da se sačeka da se deca vrate u školu, i da se završe praznici kako bi se videlo u kom pravcu će se dalje razvijati epidemiološke prilike.

Odgovarajući na pitanje Danasa da li eventualno očekuje pogoršanje i da li bi podvarijanta omikrona, stelt, mogla da stvori veće probleme kada đaci krenu u škole, ona kaže da tako nešto ne bi trebalo da se desi.

– Podvarijanta omikron soja nije dominantna. Ne očekujem da će doći do pogoršanja – navodi sagovornica Danasa.

Nakon što je početkom februara u jednom danu otkriveno skoro 20,000 zaraženih, broj novoobolelih je u padu. Broj osoba u bolnicama nije dostigao cifre iz prethodnih talasa.

Međutim, broj preminulih i dalje je veliki i približno je isti kao u vreme prethodnog delta talasa. Kako je nedavno za Danas rekao Nenad Jovanović, koji od početka pandemije prati i objavljuje statističke analize, u ovom talasu mnogo veći procenat hospitalizovanih umire, što je verovatno posledica činjenice da se u bolnicama uglavnom nalaze najstariji koji imaju i najmanje šanse da se oporave od teškog kovida.

Među državama koje su do sada ukinule skoro sve mere u Evropi izdvajaju se Danska, Norveška, Irska… Druge poput Austrije su najavile da bi to uskoro mogle učiniti. Većina međutim i dalje ima propise koji su strožiji nego u Srbiji. Tako su kovid propusnice u većem delu Evrope potrebne za sva mesta na kojima se okuplja veći broj osoba, a ne samo za ugostiteljske objekte, kao u Srbiji. Takođe, ovaj dokument neophodan je 24 sata dok je u našoj zemlji vremenski ograničen od osam uveče.

Uz to pojedine države poput Francuske, Nemačke ili Italije imaju i dalje pravila po kojima samo vakcinisani ili oni koji su preležali kovid u poslednjih šest meseci, mogu ući u ugostiteljske objekte, ustanove kulture, sportske događaje…. Sve tri prethodno pomenute države imaju preko 75 odsto vakcinisanih u odnosu na celokupnu populaciju. U Srbiji taj udeo je oko 45 odsto.

Danska kao uzor

Ubrzo nakon što je ukinula sve mere, iz Danske su počeli da stižu izveštaji o rekordnom broju zaraženih, hospitalizovanih i preminulih. Nedelju dana nakon ukidanja mera u jednom danu otkriveno je 60,000 obolelih, što je bio rekord. Broj pozitivnih pacijenata u bolnicama takođe je dostigao vrhunac. Međutim, kako je objašnjeno dobar deo njih čine osobe hospitalizovane zbog nekovid stanja, kojima je rutinskim testiranjem slučajno otkriveno prisustvo virusa. Na kraju i broj preminulih skoro pa je stigao prethodne crne rekorde. Statistika umrlih od kovida u Danskoj vodi se međutim tako da obuhvati sve osobe koje su tokom 30 dana pre smrti imale pozitivan test. Zbog velikog broja inficiranih desilo se da je jedan deo ljudi umro sa kovidom iako kovid nije bio uzrok smrti. U Danskoj je inače preko 90 odsto starijih od 50 primilo tri doze vakcine.