Jovanović: Trudnice i porodilje u nezavidnoj poziciji

„Zakon proizvodi ozbiljne posledice po sve zaposlene žene, trudnice i porodilje dovodi u nezavidnu poziciju, neke su diskriminisane a nekima su uskraćena prava koja su imala po prethodnom zakonu. Žene čine većinu u društvu, podaci govore da su bolje obrazovane, a imaju manje nekretnina, manje su plaćene za iste poslove, nisu na pozicijama od uticaja“, kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, prenosi N1. Kako navode, Jovanović je navela da je demografska slika Srbije sve lošija i da je zato neophodno izaći s merama koje će podsticati rađanje.

„Deluje kontraproduktivno da dajete novac parovima za vantelesnu oplodnju, a onda kroz zakon iste te parove diskriminišete. To zabrinjava. Na zakonu se radilo pet godina i mogli smo da učinimo da bude bolji, ali postoje i pozitivne promene – smanjila se birokratija, nekada je trebalo da porodilja sakupi 86 papira, sad su potrebna dva dokumenta, država je vratila ovu obavezu na sebe, ranije je poslodavac isplaćivao porodiljama naknadu pa tražio refundiranje, sad je država obavezna da plaća naknadu“, kaže ona.

Kako kaže, menjali su se ministri i ljudi koji su radili na tom zakonu i naglašava da je važno da se uspostavi nov način dijaloga kada se menjaju propisi. Smatra da već u razmatranju kocepta treba da se krene u dijalog i da se razgovara sa svima na koje se taj propis odnosi.

„Ovo je obeshrabrujuća poruka za nas kao društvo, nužno je da menjamo kad može da se utiče. Mi smo izdali saopštenje, ali niko nije reagovao, ljudi reaguju tek kada ih se lično tiče. Država reaguje iz svoje pozicije – moram da napravim sistem koji ne dozvoljava zloupotrebe, treba napraviti sistem kontrole koji to ne dozvoljava. Jedan mehanizam su kontrole i inspekcijski nadzor“, prenosi N1.

Violeta Jovanović veruje da će se zakon promeniti posle reakcija u javnosti i dodaje da treba podržati sve poslodavce koji imaju dobre standarde i odnose prema porodiljama.

Govoreći o problemima žena u ruralnim područjima, Jovanović je rekla da žene na selu predstavljalu neverovatan potencijal koji je zaboravljen i da se na tome mora raditi.

„Tri od četiri žene na selu nisu plaćene za svoj rad, to jako utiče na njihov položaj i to pokušavamo da menjamo kroz Etno mrežu. Te žene poseduju brojne veštine koje mogu da im pomognu da za sebe stvore prihode, zato smo i formirali Etno mrežu. Ona žene i mlade na selu pretvara u profesionalce, uz pomoć mreže mogu da naprave proizvod koji će se naći na tržištu. Mogu da rade ono što vole, da donesu neki dinar u kuću i promene poziciju kako ih porodica vidi, to utiče i na njihovo samopouzdanje“, rekla je ona.