I u vreme kad sam bio predsednik Predsedništva SFRJ verovao sam da je Jugoslavija bila velika greška, koju smo skupo platili i koju nikako nismo mogli da savladamo, niti da ispravimo mi koji smo tada bili na vlasti.
Ali, besmislica je bilo raspravljati se o tome kad si u vlasti, gde kao predstavnik Srbije treba da uradiš što možeš da se srpski interesu spasu koliko moguće – kaže za Danas bivši predsednik Predsedništva SFRJ i SPS Borisav Jović, koji je predstavio svoju novu knjigu „Kako su Srbi izgubili vek – tragična sudbina Srba u zajedničkoj državi“, u izdanju Službenog glasnika, koji se zbog distribucije tiraža od 10.000 primeraka udružio sa Adrija medija grupom.
Jović je za „gubitke srpskog naroda krajem 20. veka tokom raspada SFRJ , građanskog rata i zločinačkog NATO bombardovanja“ optužio politiku Komunističke partije Jugoslavije, zacrtanu na četvrtom kongresu u Drezdenu 1928, koju je sprovodio Josip Broz, a čiji je cilj bio raspad Jugoslavije, što je bilo u interesu i Nemačke i Vatikana“. Tome je prema njegovim rečima, na ruku išla i popustljivost srpskih komunista prema Brozu.
Jović je izbegao direktan odgovor na pitanje zbog čega se srpska vlast u kojoj i on bio pre više od dve decenije nije javno ogradila od, kako sada tvrdi, pogubne politike KPJ. Upitan koliko je Miloševićeva vlast, čiji je bio deo, odgovorna i da li je svojim potezima doprinela satanizaciju Srbije i njenom proglašenju za glavnog krivca za raspad SFRJ, Borisav Jović objašnjava da zbog „generalne pozicije u kojoj su se našli Srbija i srpski narod“, o čemu piše u knjizi, bilo ko da se našao na vlasti ne bi mogao da „bog zna šta bolje izvuče za srpski narod“.
– Postoji svačija odgovornost, svi su grešili na određeni način, manje ili više, a da li su te greške bile za veliku ili malu odgovornost, ne znam. I Srbi su pravili greške koje sada nema velike svrhe da citiram, o njima sam pisao u knjizi o Miloševiću. To su bile greške na štetu srpskog naroda, ali nisu bile takve da su doprinele rasturanju Jugoslavije. Tu odluku o rasturanju Jugoslavije donela je KP, koja je bila na vlasti i koja je mogla da vodi stvarnom jačanju Jugoslavije da je htela – naglašava Jović.
Na pitanje zbog čega su građani Srbije uoči raspada SFRJ gledali filmove iz bezbednosti službi o ilegalnom naoružavanju u Hrvatskoj umesto da su nadležne državne u skladu sa Ustavom i zakonom štite državne granice, Jović odgovara da je o tome pisao u novoj knjizi.
– To je znao Generalšab, to je znala i obaveštajna jedinica koja je tu bila. Imala je apsolutno sve mogućnosti da to spreči, ali joj je naređeno da to ne uradi. Zašto je to naređeno, meni nikad nije objašnjeno. U knjizi sam napisao da se to graniči sa izdajom, ali to ne mogu da tvrdim, jer ne znam sve detalje – kaže bivši predsednik Predsedništva SFRJ.
Jović nije želeo da pravi bilo kakvo poređenje između konteksta raspada SFRJ i politike aktuelne vlasti u Srbiji, posebno kad je reč o Kosovu i Metohiji.
– To je toliko univerzalno pitanje da sve što kažem može da bude zloupotrebljeno. Ne mogu da odgovorim na tako univerzalno pitanje da o današnjoj vlasti koja ima milion problema i teškoća. To ne bi bilo fer. Bio sam u vlasti i vrlo dobro znam da su presretali na ulici sa savetima šta da radimo, a nisu imali pojma koje mi okolnosti imamo i koji uslovi postoje – smatra Borisav Jović.
Nisam izveo tenkove na beogradske ilice
Da li biste i sad posle 25 godina izveli tenkove na beogradske ulice kao 9. marta 1991. godine?
– Ne možete meni reći da sam izveo tenkove. Ja na to nisam imao pravo, niti sam ih ja izveo. Ja sam bio jedan od njih ko je glasao za to. Izlazak tenkova na ulicu izvršen je na osnovu odluke Predsedništva SFRJ i to jednoglasno. Imali smo odluku šest članova Predsedništva, kompetentnih da takvu idluku donesu, imali smo pisani zahtev Predsednika Republike i saglasnost Generalštaba koji je takođe bio napadnut. To nisu bile demonstracije, nego pokušaj nasinog uzimanja vlasti, što je nije u redu. Ako hoće da dobiju vlast, treba da idu na izbore. Mi smo vojsku izveli samo pred državne ustanove – Skupštinu, Vladu, Genralštab i televiziju.
Pojedini članovi Predsedništva tvrde da nisu glasali za tenkove, za koje ste se vi, navodno, najviše zalagali?
– Jedna stvar je za šta se ko zalaže, a druga kad se glasa.
Ispada da tadašnja država nije bila efikasna kad je pitanju ilegalno naoružavanje, ali je tenkovima reagovala na demonstracije u Beogradu.
– Možete da zaključujete šta god hoćete i da se ljutite što nam je država bila takva. Nije bila spremna da donese takvu odluku u ovom prvom slučaju. Moja je nesreća bila što sam bio predsednik takve države, da sam bio predsednik neke države koja ima jedinstvo, snagu ja bih uživao. Nažalost, nije tako bilo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
