Jovica Cvetković: Dežurni krivac

Uvek kada bi se desio rezultatski podbačaj, a naše muške i ženske seniorske ekipe poslednjih petnaestak godina mnogo više su nas terale da se s tugom i gorčinom prisećamo zlatnog doba ovog sporta nego nam davali razloga za radost i ponos, kola bi se lomila na ljudima zaduženim za sastavljanje timova i igru, a izostajali dublja analiza hronično očajnog stanja u srpskom rukometu i strateški potezi za njegovo kompletno ozdravljenje.

– Imao sam problematične igrače… I pre mene su pravili velike ispade, ali su imali zaleđinu od nekoga u Savezu. Nisu se borili, a to nije taktika nego ličnost igrača. Ne mogu nikoga da nateram da trči, hteo sam sve da ih oteram i da poslednji meč igram sa sedmoricom.. Nismo imali testiranja, nije bilo novca, čak ni za telefon i praćenje igrača tokom klupskih sezona, a mnogi su na pripreme došli povređeni. Savez nije ništa uradio da obezbedi prave uslove, radili smo kao u kamenom dobu. Nisam bio u situaciji da stvaram reprezentaciju kao od 2006. do 2009. godine, već sam morao da je sastavljam od igrača koji nisu bili disciplinovani, niti su ikada u karijeri ostvarivali veće uspehe – branio se na Upravnom odboru RSS oterani šef struke „orlova“, uz tvrdnju da tokom EP nije bio pijan od alkohola, za šta su ga u nepotpisanom pismu javnosti optužili njegovi donedavni puleni, već „od muke“.

Tako je neslavno i brzo završen drugi Cvetkovićev mandat na klupi „orlova“, pod čijom komandom je naša selekcija a Svetskom prvenstvu 2009. dugo bila u igri za prolaz u polufinale. Svojevremeno jedan od najboljih desnih bekova sveta nije dugo vodio ni reprezentaciju Saudijske Arabije, makedonski Metalurg, Železničar iz Niša, rumunsku Konstancu i banjalučki Borac, a najviše uspeha je imao dok je trenirao svoj matični klub Crvenu zvezdu, s kojom je osvojio dve duple krune, da bi je napustio pod nerazjašnjenim okolnostima, zbog navodnih političkih pritisaka i članstva u Srpskoj radikalnoj stranci, mada je on sam demantovao bilo kakve veze s tom partijom. Svedoci moći jugoslovenskog rukometa zato ovog 59-godišnjeg Beograđanina preke naravi i britkog jezika pamte pre svega kao prvog golgetera SFRJ na SP 1986, odakle su „plavi“ doneli pobednički trofej, i dve vezane titule u Ligi šampiona s čuvenom šabačkom Metaloplastikom, čija je igra u to vreme vrlo zavisila od njegovih pogodaka sa devet metara.