Jovović: Beograd i Sarajevo po svim indeksima katastrofalno zagađeni

Ona je dodala da možda nemamo dovoljno mernih stanica sa podacima o kvalitetu vazduha, te da „problem svakako postoji“, ali da je višedecenijski i da država „radi na njegovom rešavanju“.

Nije jasno čime bi premijerka potkrepila tu svoju tvrdnju, kada svi podaci sa svetskih lista Beograd svrstavaju među gradove sa najlošijim vazduhom na svetu, koji je sve češće označen kao opasan po zdravlje ljudi.

Ne postoje drugačiji standardi merenja ili očitavanja zagađenja, tvrde stručnjaci, koji bi mogli da zbune premijerku, ali zbog nedostatka mernih stanica ali i mogućih manipulacija, zvanična očitavanja često ne pokazuju opasno čestično zagađenje, već samo ono izazvano štetnim gasovima.

– Sve liste koje pokazuju indekse zagađenja, koji služe više kao okvirni pokazatelji stanja vazduha i upozoravaju vas koje delove grada treba da izbegavate, pokazuju da su Beograd, Sarajevo i još par gradova regije katastrofalno zagađeni, jasan je Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta i dodaje da mnoge državne institucije, poput Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) ne meri prisustvo čestica, pa se u njihovim izveštajima može videti da je vazduh „dobar“.

Kao najveće čestične zagađivače Jovović navodi individualna ložišta, gde se koristi jeftiniji i nekvalitetniji, sirovi lignit umesto uglja.

Priča o štetnosti sirovog lignita koji se masovno prodaje za ogrev, umesto kvalitetnijih sirovina, pre nekoliko meseci je uzburkala javnost nakon izjava direktora istraživačke stanice Petnica Vigora Majića, koji je u tom kontekstu pominjao i postojanje „ugljarske mafije“, koja ne bi dozvolila neophodno isključivanje iz prometa sirovog lignita.

Na to se osvrnula i premijerka, koja je dodala da nadležne institucije, Ministarstvo energetike, EPS i inspekcije, nemaju dokaze da postoji takozvana „ugljarska mafija“.

Ona, međutim, nije pomenula da se lignit prodaje legalno, i to da ga prodaje upravo država.

– Ljudi u Srbiji lože šta stignu. Od lošeg do kvalitetnog uglja, peleta, briketa, drvne biomase. Mnogo ljudi koristi razne otpadne materijale, siromaštvo čini svoje. Sirovi lignit se godinama nije prodavao građanstvu, išao je direktno u termoelektrane, oko milion tona godišnje, što je oko tri puta manje nego što TE sagore. Deo je išao na sušenje i od toga se dobija sušena Kolubara, koji je kvalitetniji ugalj nego lignit. Da bi postojala mafija, bilo bi potrebno da se on ilegalno prodaje. Međutim, on se prodaje legalno, imate ga na svim stovarištima, za manji novac od ostalog, i košta od pet do sedam hiljada dinara po toni , u odnosu na 10 ili 15 hiljada za druga goriva, navodi Jovović.

On objašnjava da se ne radi o velikoj količini, ali dovoljnoj da napravi problem, a kao problem ističe i gorenje na otvorenom, ne računajući deponije koje gore s vremena na vreme, skupljači sekundarnih sirovina, koji sagorevaju i tope plastiku sa kablova da bi dobili žicu.

– To su najtoksičnije komponente, od kojih nema gorih, kancerogeni, toksični i mutogeni, kaže Jovović. Kada je u pitanju zagađenje gasovima, u količini emitovanog sumpora najveći zagađivači su industrija i energetika.

– Termoelektrane sagore 300.000 tona uglja. Ukoliko izgrađena postrojenja za odsumporavanje i ona koja se tek grade, budu radila kako treba, emisija sumpora će se smanjiti za više od 90 odsto, navodi Jovović. Kako kaže, država bi morala da isključi sa tržišta sirovi lignit, ali bi to dovelo u problem veliki broj ljudi koji nemaju mogućnost da kupe nešto bolje za ogrev. Neophodna je i kontrola tržišta malih peći, iako su one dosta standardizovane i podležu propisima za uvoz ili proizvodnju.

Peticija za zabranu lignita

Nakon što su Majić i profesor Jovović istupili u javnost sa ocenama da je neophodno da država ograniči upotrebu sirovog lignita, građani su pokrenuli peticiju za zabranu prodaje te sirovine, koju je do danas potpisalo više od 18.000 ljudi.