Jug Srbije mogao bi da bude „veza“ Grčke i Rusije

Uostalom, posle Soluna i Larise, Kavala je geografski najbliža jugu Srbije, a i industrijski potencijal kroz proizvodnju duvana, hemijsku, drvno-prerađivačku i industriju kože ambijentalno je sličan privrednoj strukturi 13 opština juga Srbije.

Ono što je ipak glavni privredni adut Kavale, a što prirodno jug Srbije i cela država nemaju, jeste more, a samim tim i ribarstvo kao privredna grana. Domaćini priznaju da je velika stvar i to što ostrvo Tasos pripada regiji Kavala, pa je dodatak na „ekstra profit“ najslađi novac koji Grci ostvaruju od turizma. Tasos godišnje, kako tvrde ljubazni domaćini, poseti na stotine hiljada turista. Treba li napisati da su Srbi jedni od tradicionalno najdražih gostiju na severu Grčke i ono što nas hrabri to je činjenica koju navode domaćini da turisti iz naše zemlje u sve većem broju dolaze i sve više tokom leta troše.

Gde je tu onda šansa privrednika jednog od najnerazvijenijih regiona u Srbiji? Konzul Srbije u Solunu Milan Dimitrijević, koji je prisustvovao potpisivanju protokola o saradnji dve asocijacije privrednika, ističe da će vrlo brzo „posle nafte hrana biti strateški najvažniji proizvod ne samo u Uniji, veću celom svetu“.

– Kada znate da je Grčka jedna od većih izvoznika hrane u zemlje EU, onda je tu i naša šansa. Ovde postoji spremnost da se preduzećima iz Srbije pomogne u standardizaciji proizvoda kako bi oni mogli da se nađu na tržištu Unije. To je u ovom trenutku vrlo važan proces, a sve vezano za naše priključenje evropskim integracijama i ostvarivanju kandidature za članstvo u EU – objašnjava Dimitrijević, uporno insistirajući kod privrednika s juga Srbije da češće s njim kontaktiraju u „pronalaženju partnerskih firmi“ na severu Grčke u regionu Soluna, Kavale i Larise. Prema Dimitrijevićevom mišljenju privreda juga, ali i cele Srbije, mogla bi da bude veza između Grčke i Rusije.

– Grci kao veliki proizvođači hrane, voća, povrća i ribe i sada izvoze u Rusiju, ali uz ne male carine. Mi sa Rusijom imamo drugačiji aranžman, pa bismo tu mi mogli da pomognemo partnerima iz Grčke, dok bi oni nama mogli da otvore vrata Unije. To je široko područje mogućeg partnerstva koje zahteva kontinuitet saradnje i dobro je da se od nečega krenulo – objašnjava on.

– Ovo je prvi korak u našoj saradnji koja se nastavlja u oktobru, kada u Leskovcu bude organizovan zajednički sastanak projekt menadžera dve privredne komore na kojem bi trebalo da se preciziraju detalji izrade projekta prema fondovima EU. Naša komora će biti nosilac projekta vrednog 43 miliona evra koji treba da u potpunosti strateški definiše buduću saradnju – rekao je za Danas Angelos Cacoulis, predsednik Privredne komore Kavale koja ove godine slavi devet decenija postojanja, a okuplja oko 18.000 članova. Prema njegovom mišljenju ovo je pravi trenutak za početak saradnje, s obzirom na to da Srbija ubrzano radi na procesima evropskih integracija. U tom pogledu Grčka je spremna da pomogne privrednicima iz Srbije da počnu s neophodnom standardizacijom i dobijanjem sertifikata, u prvom redu HACCP-a, koji se odnosi na proizvodnju hrane i bez koga je nemogućizvoz prehrambenih proizvoda u zemlje unije.

– Prvi put smo učestvovali na 16. sajmu privrede i odmah nam je bilo jasno da je naš štand bio mali za sve ono što smo želeli da pokažemo privrednicima iz Grčke, ali i Ukrajine, Rumunije, Turske i Albanije koji su ovde bili prisutni. Predstavili smo se potencijalima u industriji nameštaja, metalskoj industriji, proizvodnji sokova, mineralne vode, hrane, voća i povrća. Za početak to je dovoljno, a većnaredne godine mislim da na ovom sajmu možemo zajednički da nastupimo i sa drugim privrednim komorama iz Srbije – ocenio je u izjavi za Danas Goran Jović, predsednik regionalne Privredne komore Leskovac.

Nastup na sajmu u Kavali usledio je pošto je u junu ove godine jedna delegacija privrednika s juga centralne Srbije boravila i Grčkoj prestonici gde je sa Atinskom komorom za mala i srednja preduzeća potpisan sporazum o saradnji. Priča je u Kavali konkretizovana, a sada slede njen nastavak i njeno unapređenje. Ono što je sasvim sigurno, sve bi izgledalo drugačije da je Srbija članica EU, a ovako tu su Grci pa u ovom slučaju pomoćprijatelja može na evropskom putu Srbije da bude od velike koristi.

Negativan spoljnotrgovinski bilans

U spoljnotrgovinskoj razmeni juga Srbije i Grčke, naša strana beleži negativan skor. Na to je prilikom posete naše privredne delegacije Atini ukazala ambasadorka Srbije Ljiljana Baćević. Izvezeno je robe od 1,7 milijardi evra, a uvezeno za 600 miliona evra više. Grčki investitori imaju vodeće mesto u Srbiji, jer kod nas deluje 150 grčkih firmi u kojima radi oko 25.000 naših radnika. Ostaje zainteresovanost biznismena iz Grčke za ulaganje u banjski turizam i tekstilnu industriju.