„Jugo“ i „golf“ najčešće na meti lopova

Najviše se kradu Zastavini automobili, popularni „jugići“, kao i automobili niže srednje klase gde dominiraju „golfovi“, dok ozbiljni lopovi i organizovane ekipe kradu i skuplja vozila. U glavnom gradu za svoje ljubimce na četiri točka najviše treba da strepe stanovnici Novog Beograda gde su u 2008. ukradena 633 automobila, a slede ga Voždovac sa 239 i Čukarica sa 231 nestalim vozilom.

Borislav Kovačević, šef Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima PU za grad Beograd, kaže za Danas da se čak 90 odsto krađa odvija noću, ali da je u porastu otuđivanje automobila koje vlasnici na kratko ostave na parkinzima velikih tržnih centara. Uvežbani lopovi ne prezaju ni da kradu i sa parkinga bolnica u doba poseta kada znaju da se vlasnik neće vratiti nekoliko sati.

– Novi Beograd najpogodniji je zbog velikih blokova mračnih i nezaštićenih garaža, ali i parkinga velikih tržnih centara, gde vlasnici ne razmišljaju da baš tu mogu da ostanu bez svog ljubimca. Sa druge strane, luksuzni blokovi pored Beogradske arene domovi su imućnih ljudi koji imaju nove i skupe automobile parkirane ispred zgrada. Najčešće ih kradu između tri i šest sati izjutra, a zbog blizine autoputa lopov brzo može da umakne u bilo koji deo grada. Uvežbani lopovi neretko prate i vozila sa stranim tablicama na autoputu i koriste zaustavljanje na pumpama i u motelima budući da ljudi na zapadu skoro nikada nemaju zaštitu na vozilu – objašnjava Kovačević.

Prema njegovim rečima slučajni prolaznik, pa čak i policajac, ne može da prepozna da li u automobil ulazi vlasnik ili lopov pošto za otvaranje vrata najčešće koriste „lomače“ koji liče na ključ. Kod starijih i nezaštićenih automobila za obijanje mogu da se koriste i obični šrafcigeri, dok se automobil pokrene spajanjem žica već pripremljenim alatom.

– Skuplje automobile kradu profesionalne i dobro uigrane ekipe. One za svaki tip vozila imaju poseban alat, što zavisi od toga da li se automobil inače otvara ključem ili ima „ćoravu“ bravu koja se otvara na dugme. Kod prve koriste oprobani lomač, dok drugu savlađuju tako što seku vrata na tačno određenom mestu. Tako, primera radi, skupoceni „tuareg“ seku na zadnjim desnim vratima gde pronalaze glavni električni vod i jednostavnim potezom otvaraju vrata i isključuju alarm. Sa druge strane, automobile francuskih proizvođača otvaraju tako što razbijaju staklo i brzo otključaju vrata iznutra što isključuje alarm, pa vlasnik često ništa i ne primeti – navodi sagovornik Danasa.

Po tipovima vozila bira se i način kako će se startovati. Tako se stare brave sa ključem savlađuju već oprobanim lomačem, dok se protiv modernih lopovi bore savremenim rešenjima.

– Kod automobila koji se pale na dugme na sistem za očitavanje kvarova koji se koristi u servisima, a za koji tačno znaju gde se kod kojeg automobila nalazi, prikopčavaju dekoder koji isključi sve električne zaštitne sisteme, a potom se pale na dugme. Kod onih koji imaju karticu, lopovi preko ovlašćenih servisa, nabavljaju novu blanko karticu na ime navodno izgubljene stare, pomoću uređaja je kodiraju na ukradeni automobil i onda uvek mogu da ga upale pomoću nje – priča Kovačević.

Sagovornik Danasa ističe da jedinstvene i 100 odsto sigurne zaštite nema, ali da se lopovi mogu odvratiti od krađa, pa čak i prevariti. Lopovi su naučili da isključuju i savremene alarmne sisteme, blokatore motora i dotoka goriva. Kovačević zato naglašava da je najbolja zaštita iznenađenje lopova premeštanjem mesta za očitavanje kvarova i zaštite slabih tačaka protiv sečenja.

Vraćanje uz nadoknadu

Drski lopovi u čak 25 odsto slučajeva od vlasnika pokušavaju da „izvuku“ novac i vrate im automobil. Oni pozivaju vlasnika i predstavljajući se kao osoba koja je kupila automobil koji nisu naručili, a navodno ustanovili ko je vlasnik, pokušavaju da se dogovore da vrate automobil, a da im vlasnik nadoknadi troškove koje su navodno imali. Često se dešava i da vlasnik namesti krađu svojih kola, jer ne može da ih otplati kroz kredit, a osiguranje nadoknadi štetu.

„Prekucavanje“ kradenih kola

Verovanje da se ukradena kola skoro uvek prodaju u inostranstvu ili rastavljaju u delove je pogrešno, zato što se najveći broj njih falsifikuje i ponovo prodaje kod nas. Naime, lopovi „prekucavaju“ brojeve šasije automobila, prilagođavaju ga falsifikovanoj dokumentaciji, a neretko i na dokumenta iz evropskih zemalja, pa se automobil „legalizuje“ kroz uvoz.

Niske kazne

Policija u suzbijanju krađe automobila neretko hapsi iste ljude, koji se zbog loše kaznene politike ubrzo vraćaju zločinu. Tako je u Beogradu u mesec dana jedna osoba hapšena čak tri puta, ali je od istražnog sudije uvek puštana da se brani sa slobode, gde je nastavljao da ponavlja dela.