Jugoslavija imala najveći prirodni priraštaj u Evropi

List Pravda piše da je natalitet balkanskih naroda u tom trenutku bio dva puta veći od svih ostalih u Evropi. Na 10.000 stanovnika godišnje u Engleskoj rađalo se 148 dece, u Francuskoj 160, u Švajarskoj 162, u Nemačkoj 171 , u Čehoslovačkoj 188, a kod balkanskih naroda: u Bugarskoj 283, u Grčkoj 289, u Jugoslaviji 308, u Rumuniji 328 dece.

„Ma da je mortalitet kod balkanskih naroda strahovito visok – kreće se od 160 do 206 godišnje na 10.000 stanovnika (dok kod vanbalkanskih naroda izmešu 100 i 200), ipak je fiziološki priraštaj balkanskih naroda, zahvaljujući fenomenalnom natalitetu, vrlo visok i neuporedivo veći od stranih evropskih nacija kod kojih se pojavljuje postupno izumiranje“, navodi se u tekstu.

Dalje se dodaje da najviši godišnji fiziološki priraštaj, kako se tada govorilo za prirodni priraštaj, u Evropi ima Jugoslavija – 137 na 10.000 stanovnika, „što dokazuje jaku vitalnost naše nacije“.

Balkanske zemlje, s druge strane, imale su i najveći stepen mortaliteta dece u Evropi, odnosno smrtnost odojčadi bila je 370 odsto veća nego kod zapadnih i severnih evropskih naroda.

Najviši natalitet u to vreme, piše Pravda, imale su Vrbaska, Vardarska, Zetska i Primorska banovina, a najmanji u Savkoj, Dunavskoj i Dravskoj.

Naslvo tog teksta, inače, je glasio: „Za poslednjih deset godina u našoj zemlji učinjeno je mnogo na socijalnoj zaštiti dece, tako da je njihov mortalitet smanjen na 50 odsto“. U tom pogledu, ističe se, naročito uspešnu akciju u ovom pogledu predvodila je Beogradska opština.

List Pravda piše da podaci pokazuju da se sa podizanjem prestonice u urbanističkom smislu smrtnost smanjuje, a da je taj procenat najveći zabeležen do tada u Evropi.

Navodi se u tom smislu da su najkarakterističnije bolesti za našu zemlju, protiv kojih se vodila borba, bile malarija i bolesti kože.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme tog 13. septembra celu naslovnu stranu posvetio je velikom govoru lidera Rajha Adolfa Hitlera u Nirnbergu. On je tada rekao ako namučeni Sudetski Nemci ne dođu do svoga prava i pomoći da će ih dobiti od Nemačke.

„Bog nije stvorio sedam miliona Čeha zato da muče 3,5 miliona Nemaca“, rekao je firer i dodao da nemački Rajh to neće dalje trpeti.

Istovremeno, objavljena je i vest da je nakon Hitlerovog govora čehoslovačka vlada zabranila za tri meseca sve zborove i demonstracije.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.