Jugoslavija ne bi preživela

Bivši član Predsedništva SFR Jugoslavije Jugoslav Kostić govorio je, na panelu u okviru konferencije Beogradski strateški dijalog, o svim uspesima nekadašnje države, osnivaču Pokreta nesvrstanih i važnosti „crvenog jugoslovenskog pasoša“.

Predsedništvo SFRJ je pokušalo da očuva zajedničku državu, ali nije uspelo. Nije se mogao uspostaviti isti odnos prema onima koji su želeli da odu iz države i onima koji su hteli da ostanu, rekao je Kostić i kao primer da je sve moglo da se završi bez oružja naveo Makedoniju.

Prema njegovim rečima, posebno je bila zaoštrena situacija među omladinom, što je eskaliralo na fudbalskim utakmicama, a kada je „razvod došao do boraca koji su se rame uz rame borili protiv neprijatelja“ onda je stvarno bio kraj.

Kostić je rekao da su države koje su nastale raspadom Jugoslavije sada samostalne države, „jedna pored druge“.

Ako se ne volimo, ne moramo da se mrzimo zarad mira i stabilnosti. Zbog velikog broja žrtava ne smemo zaboraviti, ali zbog mira i stabilnosti u budućnosti moramo praštati… Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije vode politiku koja je garant dobrih međunarodnih odnosa, ocenio je Kostić.

Moja žal za Jugoslavijom ostaje, ali važno je da se okrenemo novim uslovima života i rada, rekao je Kostić.

Bivši član CK Saveza komunista Azem Vlasi rekao je da su svi, u njegovom vremenu, voleli američke filmove zbog srećnog kraja, jer su verovali kakve god teškoće da budu, na kraju će sve biti u redu.

Priča sa Jugoslavijom je suprotno od toga, ocenio je Vlasi i naglasio da je prva zajednička država Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila defektna, jer je sputavala i kao građane drugog reda tretirala Makedonce, Albance, Crnogorce i građane Bosne i Hercegovine.

Kada je reč o drugoj Jugoslaviji, rekao je Vlasi, Albanci na Kosovu su bili zadovoljni posebno posle ustavnih promena 1974. godine jer su dostigli nivo ravnopravnosti i zajednička država je bila okvir za njih.

Imali smo bolji položaj nego naši sunarodnici u Albaniji, dodao je Vlasi i naglasio da to nije dugo potrajalo jer se pojavio čovek koji u politici nije sprovodio pravila Saveza komunista, već Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti.

Slobodan Milošević nije uvažavao pravila igre komunista i njegova najveća greška je što je pitanje Kosova i Albanaca izvukao iz jugoslovenskog konteksta i tretirao ga kao srpsko pitanje, rekao je Vlasi. On je rekao i da sebe smatra poslednjim čovekom na Kosovu koji je bio spreman za dijalog sa Srbijom.

Ako danas svi hoćemo u Evropsku uniju, ima li šta prirodnije i bolje nego da sarađujemo međusobno, upitao je on.

Imamo potrebu za prijateljskim odnosima, dobrom saradnjom, ali dok su na vlasti ljudi koji su još opterećeni recidivima politike koja je dovela do raspada Jugoslavije i reće jedni na druge, teško će ići politika saradnje novih država, ukazao je Vlasi.

Ostali su teški ožiljci i teško da bi Jugoslavija opstala posle pada Berlinskog zida i pada jednopartijskog sistema, rekao je Vlasi i kao primere naveo da se bivša država mogla transformisati u Zajednicu nezavisnih država, kao SSSR, ili mirni razlaz Čehoslovačke.

Buduće generacije moraju da se pomire, sarađuju i normalizuju međudržavne odnose. Verujem da će to biti moguće vrlo brzo, za godinu, godinu i po dana za Srbiju i Kosovo, ocenio je Vlasi.

Kosovska nezavisnost je nepovratan proces, treba razvijati međudržavne odnose pre svega zbog dobrobiti srpske zajednice na Kosovu, rekao je on.

Princ Vladimir Karađorđević govorio je o okolnostima nastanka Kraljevine SHS, pokušajima njegovog dede kralja Aleksandra da je očuva, ali i manama koje su ugrađene u temelje i ideologiju nove države. On je naglasio da je kralj Aleksandar dobro učinio kada je uveo diktaturu 1929. godine, jer bi već tada bila dovedena u pitanje zajednička država.

To govorim kao Srbin, a ne kao Karađorđević, dodao je on. Karađorđević smatra i da su ustavne promene 1974. godine bile noć u leрa zajedničkoj državi, a da je konačna prekretnica bio dolazak Miloševića na vlast.

On nije bio ni pravi nacionalista, ni komunista, već oportunista, rekao je Karađorđević.