Jugoslavija prva zemlja sa osmočasovnim radnim vremenom na moru

Englesku intervenciju u španskom ratu, dnevni list Pravda ocenila je kao akciju savesti čovečanstva, navodeći reči Čemberlena: “Obe vlade, francuska i engleska, sada aktivno rade u međunarodnom komitetu za nemešanje u Londonu gde imaju jedan jedini određen zajednički cilj koji se naziva održanje mira.”

Vešću iz naše zemlje te nedelje Pravda, pre tačno osamdeset godina, upoznaje čitaoce sa neobičnim Nikšićaninom. Nesvakidašnji apetit Milovana Savovića izazvao je senzaciju u Nikšiću, jer, kako se navodi u tekstu, on “podnosi ne samo jela srpske i strane kuhinje, već i knjige, staklo i druge predmete koji očigledno ne pripadaju jelovniku.”

Pravdini novinari prisustvovali su opkladi. Naime Savović se opkladio sa meštanima da će pojesti latinsku gramatiku od sedamdeset tri strane i kako se zapaža “većeg formata”.

– More nije to ništa… Tu latinsku, kako je zovete, pojeo sam u slast. Jeo sam i žive zečeve, hartiju svih vrsta i staklo. Hoćete da se kladimo da ću pojesti četiri pivske flaše po dva deci, upitao je Savović nakon dobijene opklade.

Čitaoci Pravde mogli su pročitati o zanimljivom događaju sa ulica Pešte.

“Četvorogodišnji pijanac izazvao paniku u centru madžarske prestonice”, donosi vest da je zbog pijanog deteta zaustavljen saobraćaj u centru Budimpešte.

Brza reakcija mađarskog policajca spasla je i dete, ali i gradske ulice od saobraćajnog kolapsa. Nakon odlaska u policijsku stanicu “su utvrdili da su mališana četvorica razuralenih mladića odvela u neku malu krčmu u centru Budimpešte i obećali mu deset penga, ako popije litar vina”. Kako u izveštaju piše, dete se “polakomilo na novac” i popilo litar vina, ali novac nije dobio, jer su se “drski i nečovečni mladići” izgubili bez traga.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Vreme donosi vest koja je najviše ticala radničke klase pomoraca. Naime Jugoslavija je prva zemlja koja uvodi osmočasovno radno vreme na moru.

Potpisivanjem ovog sporazuma “naša država je u zaštiti pomoraca pošla dalje od obaveza primljenih u Ženevi” jer se kako Vreme prenosi tamo još nije doneo međunarodni propis o osmočasovnom radnom vremenu na moru.

Vreme donosi i do tada neobjavljenu ispovest jednog seljaka iz Petrovca na Mlavi, a koja se tiče Ivanjdanskog atentata. Pod naslovom “Lažno sam svedočio protiv Nikole Pašića, ali sam se ubrzo gorko pokajao” seljak Milisav Nikodijević priča svoju priču jugoslovenskoj javnosti, o teškom životu i narodnoj nevolji koja je pritiskala sve ljude.

“Video sam i ja da treba da se pridružim ostalima koji traže lek. Lek? Lek zlu?.. Svako nam ga je nudio, čak i liberali. Ali kao jedini mogući, jedini koji nam je ulivao nadu, bio je program Radikalne partije” započinje svoju priču Nikodijević i dodaje “Mladi ljudi, zapaljivi, bujni, borbeni, pošteni ljudi putovali su po selima i raznosili ideje. I u koliko su te ideje bile više zabranjivane, mi smo ih primali sve više raširenih ruku.”

U delu “O vama i za vas, gospođe” čitateljke Vremena mogle su saznati šta je to poslednji modni novitet i to ne bilo gde, već u Parizu. Stalni dopisnik Vremena iz francuske prestonice donosi vest o modnom šiku letnje sezone, šeširima od belog piketa, te daleke 1938. godine. Te se tako u tekstu kaže da su oni “neobično na svom mestu” naročito kada se nose na raznim skupovima i letnjim priredbama, a izgled sem elegantnim mogu učiniti i vrlo koketnim.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.