Jugoslovenski iseljenici u Americi: Sportisti, poslanici i milioneri

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kad pomislim koliko je tuge bilo u tim iseljenicima, nikakav novac, čak i da ga je bilo u neverovatnim količinama, tu tugu nije mogao da ugasi. Moj deda je proveo život u SAD, gde je umro i gde je sahranjen. Celog života je živeo kao isposnik i na kraju mu je ostao, kako popularni „ameri“ kažu, „peanuts“. Igrom slučaja posle gotovo 70 godina i ja sam se našao na tom kontinentu. Ista priča, isto odstojanje. Tuga golema. Jedino što su oni nekadašnji „gastarnajteri“ ostajali verni svojoj državi, sanjali je i nadali se da će se jednoga dana bogati i srećni vratiti, dok se ovi, današnji kukavci, raduju svom nestanku, pokušavajući da izigravaju „velike“ Amerikance, koji to nikada neće postati pa sve to izgleda tragikomično i ponižavajuće. Da budemo objektivni, ima i onih koji su uspeli, koji ne znaju kako svoj ogroman novac da spasu od poreskih vlasti ali, da ne preteram to je manje od procenta. Ostali žive život od danas do sutra, krpeći kraj sa krajem i nadajući se, kao kopači zlata za vreme „zlatne groznice“ da će naleteti na grumen koji će ih izbaviti iz svakodnevne bede. Ovima, koji sanjaju njihov život, savetujem, ne zavidite im. Tuga je to, i muka, golema.

   1. Zasto se onda ne vratite u Srbiju, ukoliko vam je tamo toliko lose i toliko lose se zivi? Ne brinite, nece vam traziti niko nista, ne morate da kukate.

      1. Lepse mu je tu sa tobom …