Kakav odnos prema ratnim zločinima ima Srbija, ako za njih optuženi generali uživaju sve državne počasti? I dalje su nosioci najviših činova i ordenja, koja ukazom može da im oduzme samo predsednik Srbije. Zašto se to nikada nije desilo?
Koja je razlika između generala koji je pravosnažno osuđen za ratne zočine i generala koji su u penziju otišli bez mrlje u svom dosijeu? U Srbiji te razlike nema. Generali s presudom za najteže zločine redovni su gosti državnih manifestacija ili predavači na akademiji.
Presuda za ratne zločine nije bila smetnja da se general Vladimir Lazarević nađe na čelu kolone „Besmrtnog puka“ tokom obeležavanja Dana pobede nad fašizom.
„Poslednjih nekoliko godina je primetan novi trend gde najviši zvaničnici naše države zapravo ni na koji način ne pokazuju bilo kakvu osudu prema licima koja su učinila najstrašnije zločine na ovom prostorima“, kaže Jovana Spremo iz Jukoma.
Lazarević kaže da nikada ni za jedan zločin, ni za jedno ubistvo, ni za jednu smrt nije bio ni optužen, ni suđen ni osuđen. Presuda suda u Hagu, međutim, kaže da je kriv za zločin protiv čovečnosti, prisilne deportacije, da je bio deo zločinačkog poduhvata tokom kojeg su počinjena masovna ubistva. Osuđen je na 14 godina.
Zakon o Vojsci kaže da se vojnom licu mora oduzeti čin ako je osuđen na kaznu zatvora duže od jedne godine. Da li se to donosi na penzionere kao što je Lazarević?
„Tako da je vrlo upitno da li se zakon o vojsci koji se odnosi na aktivna vojna lica može primeniti na njih. Ono što se sa druge strane postavlja kao pitanje je – i to jedan drugi deo koji se ne odnosi konkretno na generala Lazrevića, niti na nekog drugog, to je – kada vi kažete da li predsednik može oduzeti – apsolutno. Onaj ko vam dodeli čin, on vam taj čin može i oduzeti“, kazao je vojno-politički analitičar Vlade Radulović.
U Jukomu navode bi oduzmanje čina imalo najviši simboličan značaj i ne bi uticalo na prava koja generali već imaju, kao što je penzija.
„Samo oduzimanje činova bilo bi simbolički jaka poruka u odnosu na one druge generale koje su se časno ponašali u ratnim dejstvima. Sama ta odluka, odnosno ukaz kojim bi se nekom ukinuo čin bi zapravo doveo do nekog okretanja ka tome da se ratni zločinci moraju kazniti. Oni bi gubitkom čina izgubili deo kredibiliteta“, kaže Spremo.
Nekadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić prvi je koji hrvatskim generalim oduzeo odlikovanja, a njegov naslednik Ivo Josipović oduzeo je činove generalima Glavašu, Norcu i Zagorcu. Tu praksu zaustavljena je sa predsednicom Kolindom Grabar Kitarović.
„Ja ne kontaktiram sa sadašnjim državnim vođstvom, njih ne zanima moje mišljenje, mene ne zanima njihovo mišljenje, onda je sasvim logično da se ne susrećemo“, izjavio je Mesić.
Na čitavom prostoru Balkana kao da se odustalo do suočavanja s prošlošću.
„Činjenica je da je većina država ex YU zapravo u Dejtonskom četvorouglu, da su na vlasti režimi koji su bili na vlasti i devedesetih godina i onda je razumljivo zbog čega oni slave one koji su to vreme činili određena nedela, koji su osuđeni u Hagu i od njih prave heroje.
U Jukomu navode da nema naznaka da će se u Srbiji odnosi prema ratnim zločinima promeniti, u reviziji akcionog plana za poglavlje 23 pojedine aktivnosti vezane za ratne zločine se ne razrađuju, već brišu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
