Jutro posle

A odluka se umnogome razlikuje od onoga što se očekivalo tokom većeg dela kampanje, s obzirom da je Donald Tramp izvojevao ključnu pobedu.

Član Ustava koji se odnosi na „elektorski koledž“ doveo je do toga da Tramp postane predsednik, mada je Hilari Klinton, zapravo, dobila više glasova naroda. Isto se desilo najmanje tri puta u američkoj istoriji, ali navedeni ishod čini da demokrate još teže prihvate poraz, budući da se već decenijama predlaže promena Ustava koja bi podrazumevala da se predsednik bira direktno.

Pored teškoća u vezi sa istraživanjima javnog mnjenja u savremeno doba, ovi izbori pokazali su ogroman jaz koji postoji između segmenata američkog društva. Glavni faktori razlikovanja glasača dvoje kandidata bili su rasa i godine starosti. Donald Tramp je ostvario uspeh među belim glasačima, bez obzira na visinu prihoda (mada je naročito snažno uporište imao među manje imućnim). S druge strane, Hilari Klinton je osvojila veliki deo glasova onih koji imaju 35 godina ili su mlađi. Geografski raspored glasača dvoje kandidata je takođe bio veoma uočljiv. Stanovnici „dveju obala“ glasali su za demokrate, dok su krajnji jug i centralni delovi „pocrveneli“, odnosno odlučili se za republikance. Istovremeno, oni koji žive u urbanim sredinama podržali su Hilari Klinton, baš kao i, u određenoj meri, stanovnici imućnijih periferija velegrada. Geografske podele među pristalicama dvoje kandidata, kao i šire podele između dveju političkih stranaka, odražavaju podele koje postoje unutar zemlje. Mnogi glasači pričaju samo sa sebi sličnima, umesto da se upuste u dijalog sa neistomišljenicima.

Izrazito visoka stopa izlaznosti predstavljala je jedan od najznačajnijih faktora na izborima. Milioni građana koji možda u uobičajenim okolnostima ne bi ni glasali stajali su u redovima satima da bi zaokružili ime Donalda Trampa. Štab Klintonove je uspeo da pokrene pristalice demokrata da izađu na izbore, ali njihovi napori su propali zbog neočekivano visokog procenta onih koji su podržali Trampa. Čak i ako se nekome ne dopada ishod, veliki odziv birača mora da bude smatran pozitivnim pokazateljem demokratije. Izbori su sada završeni, ali zahtevi koji se stavljaju pred administraciju tek počinju. Problem sa kojim će se Trampovi saradnici suočiti odnosi se na nastojanje da se ostvare brojni ciljevi koji će, možda, sezati znatno dalje od njihove kontrole. Na primer, obećanje da će biti vraćeni mnogi poslovi u proizvodnom sektoru u „pojasu rđe“ (oblast Srednjeg zapada) gotovo je nemoguće ostvariti. Čak iako proizvodnja poraste, veći deo posla obavljaće roboti i drugi oblici automatizacije. Takođe, podizanje zida između Sjedinjenih Država i Meksika, a naročito, tvrdnja da će Meksiko to morati da plati, čine se neverovatnim. Mada se stiče utisak da je lako oboriti Zakon o zdravstvenom osiguranju („obamaker“), opstrukcijama u Senatu može biti osujećena bilo kakva brza akcija. Na koncu, politička eliminacija zdravstvenog osiguranja za 20 miliona ljudi može da bude izuzetno teška ukoliko ne bude postojao prikladan program da zameni taj paket.

Kada probudite velika očekivanja u milionima građana, postoji opasnost da velike nade ne mogu da budu ostvarene. U stvari, veoma je moguće da će mere koje je zagovarao Tramp tokom kampanje naneti štetu ljudima sa niskim primanjima i zapravo dovesti do zatvaranja radnih mesta, dugoročno gledano. Takav ishod može samo da produbi osećaj otuđenja među biračima. Ako uistinu bude povećan stepen protekcionizma, cene uvozne robe će porasti, a vrednost izvoza biće umanjena, što će pogoditi upravo one koji bi trebalo da imaju koristi od toga.

Prošlo je malo dana, pa je teško reći da li će maglovite ideje koje su pominjane tokom kampanje biti sprovedene u delo. Ali, ono što je jasno jeste da mnogi Amerikanci polažu velike nade u ovu administraciju (baš kao što je i dosta onih koji su iz istog razloga veoma depresivni) i da ta očekivanja neće biti lako ostvariti.

Autor je profesor Univerziteta u Pitsburgu i član borda Instituta za javnu politiku iz Beograda