Južna autonomija, pre ili kasnije

U samom gradu deklarativnog optimizma je sve manje. Vide se kolone smorenih radnika koji „protesno šetaju“ ne bi li iscedili koji dinar iz posrnulih ili loše privatizovanih firmi. Ili loše osvetljeni kvartovi koje je poplavila letnja kiša zbog još lošije kanalizacije. I zapušteni stambeni blokovi. I ulice koje su „previše“ puta krpljene. A u centru grada, veliki bilbord, drugačijeg sadržaja. Nepoznati autor surovo poručuje: Wellcome to NIŠta.

Sumorni statistički podaci mu idu na ruku. Niš je ubedljivo najsiromašniji od „četiri velika grada“ u Srbiji, a dve od ukupno pet niških opština, Pantelej i Palilula, ulaze u deset najsiromašnijih opština u državi. Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, prosečna majska plata u Nišu iznosila je 25.647 dinara, što je skoro pet hiljada manje nego u Kragujevcu, iznad deset hiljada manje nego u Novom Sadu, a 14.500 dinara manje nego u Beogradu. Prosečne majske zarade u najbogatijim beogradskim opštinama Novi Beograd i Surčin skoro su dvostruko veće od prosečne gradske zarade u Nišu. Obara je, verovatno, majski prosek u Panteleju i Paliluli od samo 16.534 i 17.094 dinara. Istovremeno, stopa nezaposlenost u Nišu, koja prelazi 30 odsto, dvostruko je veća od prosečne nezaposlenosti u zemlji.

ČETVRTINA SIROMAŠNIH

Situacija na jugu Srbije još je teža. Prema Zavodu za statistiku, od 167 opština u Srbiji svih deset najsiromašnijih nalazi se u ovom delu zemlje. Najsiromašnije opštine u Srbiji, Vladičin Han i Bela Palanka, u prvom kvartalu ove godine imale su prosečnu zaradu od samo 12.803, odnosno 12 304 dinara. U jugoistočnoj Srbiji siromašno je čak 23,5 odsto stanovništva, dok ih je u Vojvodini 7,9 odsto, a u Beogradu 4,2 odsto, podaci su Vladine Strategije za smanjenje siromaštva. Pojedini članovi Vlade navode da je razvojni disparitet između Novog Beograda i Trgovišta, koje je opet na jugu Srbije – 1:15. Prema nekim elektronskim medijima, fond isplaćenih zarada u Beogradu veći je za čak 58 odsto od fonda zarada u centralnoj Srbiji, dakle južno od Beograda i bez Kosova, mada tu živi 60 odsto stanovnika više nego u glavnom gradu. Realna prosečna zarada stanovnika glavnog grada skoro je tri puta veća od takve zarade u centralnoj Srbiji. A građanin „beogradskog kruga dvojke“ zarađuje čak 650 puta od onog na jugu Srbije, upozoravaju oni.

Mnogi procenjuju da je zbog takve statističke slike siromaštva juga Srbije „sasvim logično“ da upravo iz Niša krenu sve glasniji i masovniji zahtevi za decentralizacijom, koja u sebi sadrži regionalizam. Takvi zahtevi, čini se, postaju sve jasniji i ozbiljniji politički trend. „Overila“ ga je pre nešto više od mesec dana i Skupština grada Niša. Na predlog odbornika iz opozicionog Pokreta Niška regija, vladajuća većina (DS, SPS i G17 plus) usvojila je odluku da će grad Niš za šest meseci, ukoliko Vlada na konkretnim primerima ne bude dokazala da je „promenila neadekvatnu politiku prema jugoistoku Srbije“, pozvati sve gradove i opštine Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog, Pčinjskog i Nišavskog okruga da zajednički zatraže „redefinisanje Ustava Srbije“ i „formiranje regiona ili autonomije“. Odbornici Niške regije su predlog obrazložili ocenom da Ustav Srbije predviđa jednakost svih njenih građana. Stanovnici Prokuplja, Babušnice i Bele Palanke konačno moraju biti ravnopravni sa onima u Beogradu, Zrenjaninu i Senti, poručili su.

USTAVNA INICIJATIVA

– Odnos centralne vlasti prema jugoistočnom delu Srbije zaista je katastrofalan. U odnosu na Beograd i Vojvodinu stanovnici jugoistočne Srbije su građani drugog reda, u ekonomskom, političkom, pravnom i svakom drugom smislu. Ako Vlada Srbije ne pokaže da je spremna da promeni takvu politiku, kroz početak rešavanja dugogodišnjih niških zahteva, kakvi su izmeštanje međunarodne železničke pruge iz centra grada, prenos „viška“ imovine sa Vojske na grad ili nesmetano funkcionisanje niškog aerodroma. Gradska skupština Niša obratiće se u novembru drugim gradovima i opštinama. Pozvaćemo ih da njihove skupštine donesu odluke da zajednički zahtevamo redefinisanje ustavno-pravnog položaja jugoistočne Srbije. Niška regija će insistirati ne samo na formiranju pravog regiona, već će tražiti da jugoistočna Srbija dobije potpuno istu autonomiju kao Vojvodina. Ukoliko se to ne dogodi, lično i zvanično zahtevaću samostalnost jugoistočne Srbije, odnosno njeno otcepljenje. Ustav Srbije dozvoljava referendum za takve slučajeve, a zakon kažnjava samo nasilnu promenu granica, što nam, svakako, nije namera- kaže za Danas advokat Stanimir Đurić, inače odbornik i funkcioner Pokreta Niška regija.

Sve opozicione stranke u Skupštini grada (DSS, LDP i SRS) su, inače, jednoglasne u lošoj oceni odnosa državne vlasti prema jugu Srbije i Nišu. Gotovo da se takmiče u javnoj kritici centralne nomenklature, kojoj pripisuju odgovornost za „konstantno urušavanje Niša i juga Srbije“. Ozbiljno joj zameraju nedavnu najavu da će trasa gasovoda Južni tok ići preko Zaječara, Paraćina, Beograda i Subotice, umesto da ulazi kod Dimitrovgrada i ima glavno čvorište u Nišu, kako je godinama obećavano. „Osnovano sumnjaju“ da će Beograd „oteti“ Nišu i centralnu državnu proslavu 1.700. godišnjice donošenja Milanskog edikta, iako Niš rodni grad tvorca edikta, rimskog cara Konstantina Velikog. Protestuju što će grad Beograd od privatizacije Beogradskog sajma inkasirati čak 50 odsto tih sredstava, po „volšebnoj“ odluci Vlade, a protivno Zakonu o privatizaciji, koji Nišu i drugim lokalnim samoupravama u centralnoj Srbiji ostavlja samo pet odsto. Bune se što je Vojvodini nedavno „poklonjeno“ sedam odsto državnog budžeta, dok su lokalne samouprave u Srbiji iz tog budžeta primile 36 odsto manje i od prošlogodišnje „crkavice“. Niš je uskraćen za čak 38 odsto, upozoravaju.

ODGOVORNOST LOKALNIH FUNKCIONERA

– Odnos centralne vlasti prema ovom delu Srbije nije bio sjajan ni prethodnih decenija, ali je sada sve gori. Ignorisanje problema juga Srbije je sve veće, a jaz u razvoju sve dramatičniji. Ponašanje centralne vlasti preraslo je u bezobrazluk i izrugivanje ovom delu zemlje i Nišu. Najveću odgovornost za to snosi Demokratska stranka, jer ima predsednika države, premijera, većinu u Vladi i gradsku vlast u Nišu. Istu takvu odgovornost snose i niški lokalni funkcioneri, sa gradonačelnikom, na čelu. Snishodljivi su prema centralnoj vlasti i nemaju hrabrosti, snage i sposobnosti da podignu glas kako bi zaštitili interese grada. Zato čisto sumnjam da će u novembru iz Niša krenuti zvanična inicijativa za autonomijom jugoistočne Srbije. Ne verujem da će vlast u gradu imati takvu smelost, to je samo „plašenje mečke rešetom“- ocenjuje za naš list Milan Lapčević, šef odborničke grupe DSS u niškom parlamentu i republički poslanik.

Gradonačelnik Niša i predsednik lokalnih demokrata Miloš Simonović, međutim, negira tvrdnje o „snishodljivosti“. On podseća da je i sam više puta javno kritikovao odluke centralne vlasti koje su bile štetne po interese grada, južne i centralne Srbije. Kaže da je nedavno razgovarao sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, koji je obećao pisane garancije da će opštine jugoistočne Srbije biti gasifikovane pre prolaska gasovoda Južni tok.

Od premijera je zatražio i da se ubrza donošenje podzakonskih akata koji bi omogućili realizaciju Sporazuma Otvoreno nebo, čime će biti „ukinut monopol JAT-a i isključivi razvoj beogradskog, a marginalizovanje niškog aerodroma“. Premijer mu je, kaže, obećao ubrzanu gradnju Koridora 10 prema Bugarskoj i Makedoniji. Sam gradonačelnik, pak, smatra da je sumnja da će centralna proslava jubileja Milanskog edikta 2013. godine zaobići Niš „netačna, neozbiljna i nepristojna“.

SARADNJA S VOJVODINOM

– Tačno je da je Srbija visoko centralizovana zemlja i da se nije ravnomerno razvijala još Drugog svetskog rata. Kroz ustavne promene koje najavljuje i predsednik Tadić ona bi trebalo da bude suštinski decentralizovana i regionalizovana. Na ovom pitanju Niš i južna i istočna Srbija trebalo bi da deluju zajedno sa Vojvodinom. To je naš zajednički zadatak, a Statut Vojvodine, mogao bi da pomogne ubrzanju ustavnih reformi koje će obezbediti decentralizaciju i regionalizaciju cele zemlje. Odluka SG o daljim koracima Niša u slučaju da se odnos Vlade prema nama ne promeni je obavezujuća i za skupštinu i za mene, a sa njom je upoznat i premijer. Očekujem, ipak, da će Vlada do novembra početi konkretno da rešava deo apostrofiranih problema Niša. A autonomija ili stvaranje regiona jugoistočne Srbije će se neizostavno desiti. Interes Niša i centralne Srbije je da do takvih ustavnih promena dođe što pre – kaže za Danas gradonačelnik Simonović.

Gradonačelnik Niša ocenjuje da su najglasniji niški „borci“ protiv centralizacije Srbije upravo pripadnici najcentralizovanijih stranaka, što pored ostalog „govori i o njihovoj iskrenosti“. Veruje da je pametnije da Niš i jug Srbije utvrde zajednički interes, plan i korake do ostvarenja ovog cilja nego da se oko njih „ stvara oreol žrtve i gubitnika“. Pozitivan pristup je bolji od kukanja nad samim sobom i traženja krivaca u drugima, veruje on.

ŽRTVE CENTRALIZACIJE

Aktivan pristup decentralizaciji ima i dobar deo nevladinog sektora u gradu. U organizaciji Centra za razvoj građanskog društva Protekta, kabinet premijera Cvetkovića ovih dana je „zatrpan“ sa više od deset hiljada pisama iz deset gradova u Srbiji, u kojima potpisnici upozoravaju da su „bar jednom bili žrtva centralizacije“. Takva pisma nedavno su javno potpisali i vojvođanski političar Nenad Čanak i niški gradonačelnik Simonović. U toku ovog meseca Protekta će organizovati i akciju „Dva sata za nas ostale“, u kojoj će pozvati građane Srbije da telefoniraju Cvetkovićevom kabinetu sa samo jednim pitanjem: Da li mislite i na mene? Predstavnici Protekte nedavno su ušli i u Nacionalni savet za decentralizaciju koji je formiran pri Vladi Srbije.

– Nacionalni savet je osnovan da bi pomogao Vladi. Problem je što ta Vlada ne želi decentralizaciju Srbije, koja zbog toga nije ni počela. U vladajućoj DS nemaju jasnu ideju o decentralizaciji, nemaju ni konsenzus po tom pitanju, tako da su zapravo kočničari ovog procesa. I predsednik Srbije Boris Tadić luta u svojim izjavama i nedovoljno razume decentralizaciju i regionalizaciju. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković javno priznaje da Srbija nema jasnu viziju decentralizacije, a pri tom daje i opasnu izjavu da „lokalne samouprave nemaju kapacitete za veće ingerencije“. To je zamena teza, najpre zato što je upravo centralizovana država odgovorna za takvo „snižavanje kapaciteta“, a potom zato što je upravo Marković obavezan da taj kapacitet ojača. Takva tvrdnja je i diskutabilna, jer, na primer, Bela Palanka, jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, ima najveći broj doktora nauka u odnosu na broj stanovnika- kaže za naš list Mladen Jovanović, član vladinog Nacionalnog saveta za decentralizaciju i niške Protekte.

HALO, BEOGRADE

– Za razliku od političara, među građanima centralne Srbije već postoji konsenzus o nužnosti decentralizacije. To pokazuje i istraživanje Protekte rađeno krajem prošle godine, na sociološkom uzorku od 1.740 ispitanika iz 30 opština centralne Srbije. Pozitivan odnos i prema decentralizaciji i prema regionalizaciji ima 54 odsto građana, a samo pet odsto je protiv tih procesa. Dve trećine ispitanika prihvata konkretne mere koje vode decentralizaciji i regionalizaciji. Više od 90 odsto visoko obrazovanih građana je za decentralizaciju. Za decentralizaciju su podjednako i pripadnici nacionalnih manjina i građani srpske nacionalnosti, uprkos predrasudi da se za nju „više zalažu manjine“- kaže Jovanović.

„Takvi“ građani su, dakako, odavno umeli da poruče: Srbija radi, Beograd se gradi. Ili da ocene kako skoro svaki političar sa juga Srbije „gleda ka Beogradu“, ne bi li ga se „dokopao“ zbog veće pozicije, novca ili biznisa. Današnji zagovornici decentralizacije, pak, o njoj govore na Internetu, sajtovima ili fejsbuku. Tu mogu da okupe svoje pristalice i pišu kritičke tekstove o krivici političara, intelektualaca i medija. Ili da na Ju tjubu slušaju „Centrifugu“, niškog hip- hop benda D- fence, koju neki nazivaju himnom decentralizacije: Halo, Beograde, zovem te iz provincije. Želim da pitam kako služe vas finansije. Kažem, uzeo si pare, glumiš da si preko bare, metropola si care. Dok ti s visine praviš štetu ja padam u niskom letu. Refren ipak glasi: Videćeš da može da nam krene, pratim te, ti slušaj mene. Ako Beograd je srce, zapitaj se šta su vene…

Zbijanje regionalnih redova

Reformistička stranka, koja je regionalna politička partija sa sedištem u Nišu, inicirala je okupljanje ovakvih snaga sa teritorije čitave Srbije. Početkom prošlog meseca, na osnivačkoj skupštini u Nišu, formiran je Pokret za reformu Srbije, koji uz niške reformiste okuplja više od 60 regionalnih i lokalnih političkih stranaka, udruženja i grupa građana iz 50 gradova i opština. Na skupu je proklamovano da će se Pokret „prioritetno zalagati za sistemsku decentralizaciju i ravnomerni regionalni razvoj cele Srbije“ u okviru neophodne reforme celog društva.

Ni „R“ od regionalizacije

Niška vlast, opozicija i nevladin sektor slažu se da je nedavno usvojeni Zakon o regionalnom razvoju „skoro sasvim beskoristan“. Gradonačelnik Niša Miloš Simonović kaže da on „ne donosi nikakvu korist“ osim što omogućava statističkim regionima da konkurišu kod pretpristupnih fondova EU, a i to tek kada Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude odmrznut. On smatra „negativnim“ što su Vladi ostavljene „velike nadležnosti“, tako da ona sastavlja regione i postavlja Savet za regionalni razvoj.

Opozicija smatra da je zakon samo „bacanje prašine u oči“ jer statistički regioni ne služe ničemu, osim da Vlada ima mehanizam kojim utvrđuje stepen razvijenosti pojedinih delova zemlje. – Ako se zaista želeo razvoj nerazvijenih delove zemlje onda je trebalo predvideti mehanizme po kojima će se to desiti: manji porezi, veći podsticaji za zapošljavanje, više sredstava iz Fonda za razvoj – kaže Milan Lapčević, šef odborničke grupe DSS u SG.

Član Nacionalnog saveta za decentralizaciju Mladen Jovanović dodaje da je „najveći problem“ ovog zakona što statistički regioni, izuzev Beograda i Vojvodine, nemaju nikakav subjektivitet. On podseća da Vlada usvaja Nacionalni plan, kao i Strategiju razvoja za svaki region, osim za Beograd i Vojvodinu. Nisu predviđeni ni glavni gradovi regiona ili oblasti, za koje se čak ne zna šta su i na kojoj teritoriji. – Zakon nije čak ni prvi korak u regionalizaciji. On nema ni D od decentralizacije, ni R od regionalizma – zaključuje Jovanović.

Zakoni i šipak

– Srbiji nedostaje čitav set zakona koji bi tek otvorio proces decentralizacije i regionalizacije. Ključni je Zakon o regionalizaciji. Zatim Zakon o povraćaju imovine gradovima i opštinama, kojim bi im se konačno vratila imovina, oduzeta „Miloševićevim zakonom“ iz 1995. Savet Evrope vrši veliki pritisak da se on usvoji, ali nema odgovora vlasti zašto se to ne dešava, osim da traju „završna usaglašavanja“. Potrebne su i izmene Zakona o lokalnim izborima, koje bi nalagale glasanje za ličnost a ne stranke. Takođe, Vlada neizostavno mora da donese i Strategiju decentralizacije kako građani Srbije od svega ne bi dobili samo „veliki šipak“- kaže član Vladinog Nacionalnog saveta za decentralizaciju Mladen Jovanović.