Južni tok treba graditi i biće građen

I mi smo u Srbiji znali da srušimo vladu koja je radila sasvim solidno. Većina u Sloveniji tako ocenjuje i jednogodišnji rad Vlade Alenke Bratušek, koja je pala zbog kontroverzne političke pozicije gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića. Njihova donedavno zajednička stranka Pozitivna Slovenija želela ga je za svog predsednika, partneri te stranke nisu ga želeli za partnera. Prema prvim anketama, birači se spremaju da kazne mnoge učesnike ove sage, uključujući i Jankovića i Bratušekovu.

Gospodin Jelko Kacin bio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On na poslednjim izborima za EP nije izabran za poslanika, pa mi u Srbiji sa velikim zanimanjem čekamo da vidimo ko će ga zameniti. Hoće li to opet biti neko iz Slovenije?

– U ovom trenutku na to pitanje teško bih mogla da odgovorim, jer su razgovori o tome tek na početku.

Upravo kad i Vi, u Beogradu boravi ruski ministar inostranih poslova gospodin Sergej Lavrov. Za Hrvatsku, Austriju, Sloveniju je dugo vremena bilo pitanje svih pitanja hoće li veliki investicioni i energetski projekat „Južni tok“ proći teritorijom tih država. Danas je „Južni tok“ opet problem, ali drugačiji. Pa je moje direktno pitanje šta Vi mislite, treba li ga graditi ili ne?

– Ne samo da sam ubeđena da ga treba graditi nego da će i biti građen, a od ruske strane imamo uveravanja da će „Južni tok“ ići kroz Sloveniju. Mi se za taj projekat pripremamo, spremni smo.

S obzirom na to da je energija sada pitanje biti ili ne biti za svaku državu, u EU je bilo ideja da se o tim važnim energetskim pitanjima odlučuje na centralizovaniji način u Briselu. Da li Slovenija deli takvo mišljenje?

– Pre svega, mislim da ćemo na junskom evropskom samitu reći nešto na temu energetske nezavisnosti Evrope. Da vidimo da li imamo jedinstven stav kao celina. Slovenija apsolutno podržava diskusije o tome.

Da li ste za to da se o svim energetskim pitanjima u EU odlučuje na centralizovaniji način nego do sada?

– U „Južni tok“ je uključeno više evropskih država, zato je u redu da u tome učestvuje i Evropska komisija, koja mora sprovoditi pravila koja su dogovorena.

S obzirom na to da su čak tri velike evropske firme suvlasnice „Južnog toka“, malo je čudno da se iz Brisela stavljaju primedbe Bugarskoj, Srbiji, državama kroz koje bi taj gasovod trebalo da prođe, a nikada firmama suvlasnicama?

– Da. Države su partneri Evropske komisije, a ne preduzeća. Evropa može da utvrdi pravila koja se sprovode bez izuzetka, važe za sve.

Slovenija je prošle godine veoma velikim iznosima dokapitalizovala svoje banke, među njima i Novu ljubljansku banku, koja postoji i u Srbiji i ubedljivo je najveći gubitaš među ovdašnjim bankama. Da li dokapitalizacija koju ste sproveli već proizvodi za vas očekivane efekte?

– Istina je da je sanacija banaka bila relativno skupa. Želeli bismo da naše slovenačke banke bolje servisiraju našu privredu, ali istina je da bi najpre trebalo obezbediti da privreda ne bude prezadužena i ti su postupci u toku. Oni podrazumevaju razduživanje i restrukturiranje preduzeća i tek takva preduzeća bi mogla da dobijaju novac od tih dobro dokapitalizovanih banaka. U ovom trenutku rezultati Nove ljubljanske banke još nisu onakvi kakvi bismo želeli da jesu.

U Sloveniji apsolutno ne dolazi u obzir privatizacija domaćih banaka?

– U ovom trenutku Slovenija prodaje Novu kreditnu banku Maribor (NKBM) i o tome je već doneta politička odluka, kao što je doneta i odluka da se može prodati i Nova ljubljanska banka tako da se proda 75 odsto, a da 25 odsto ostane u državnom vlasništvu. Problem je što u ovom trenutku nema nekog velikog interesovanja za kupovinu banaka kad su u celoj Evropi velike sistemske banke kontrolisane stres testovima i teško se odlučuju na nove investicije. Tako da treba sačekati da se ti postupci okončaju.

Privatizacija će biti važno ideološko pitanje na slovenačkim parlamentarnim izborima. Političari koji nameravaju da na istim učestvuju već se određuju prema nameravanoj prodaji slovenačkog Telekoma. Profesor Jože Mencinger, kandidat Vaše bivše stranke na evropskim izborima, kaže da je trebalo oko te, po njemu ideološke privatizacije, jače da se oduprete Evropskoj komisiji. Pa, jeste li Vi za prodaju Telekoma ili ne?

– Sama sam apsolutno protiv rasprodaje državne imovine. Smatram da treba napraviti strategiju i tačno odrediti šta Slovenija ne bi trebalo da prodaje jer se radi o strateški važnoj stvari, šta bismo prodali ali ostajući u nekom delu vlasnik, strategijom da se odredi u kom, a koje imovine država nikako ne bi trebalo da bude vlasnik. Za 15 slovenačkih preduzeća, uključujući NKBM, već je doneta politička odluka. Tako da o tome ne bih želela dodatno da polemišem. Među tim firmama je i Telekom. Mislim da bi bilo loše da država svaki čas menja svoje odluke, izgubila bi na kredibilitetu kad bi se svaka dva meseca predomišljala. Ono što bi po mom mišljenju trebalo da ostane u državnom vlasništvu to su Luka Kopar, energetika i još bi se ponešto našlo.

Mi smo ovde u Srbiji bili zainteresovani, ja sam dugo pratila pitanje prodaje Merkatora. Ali pravo da Vam kažem to tako dugo traje da sam već odustala. Pa kakva je situacija sa Merkatorom? Čiji je Merkator u stvari?

– Merkator je slovenačka politika, slovenačka vlada već jednom prodala. I to ne moja vlada nego vlada Janeza Janše. Tako da u ovom trenutku, vlada kao vlada, sa prodajom Merkatora nema ništa. Vlasnici koje je našla tadašnja vlada bili su loši, loše su upravljali tom firmom i njene deonice su se kao zaloga našle u bankama. I sada banke prodaju Merkator. Ako mene pitate, ja bih odlučila sasvim drugačije i Merkator ne bih prodavala. Ali u ovom trenutku, Merkator ne prodaje vlada nego banke koje su istina u državnom vlasništvu. Bilo bi veoma neodgovorno da se politika nekim dekretima meša u poslovanje privrednih društava. Svejedno očekujem da uprave i nadzorni odbori tih banaka budu apsolutno oprezni i da odaberu kupca koji će biti sposoban da obezbedi razvoj Merkatora, a da prisutna bude i apsolutna transparentnost kako bi bila isključena svaka mogućnost korupcije ili kriminala.

Slovenija je pred vanrednim parlamentarnim izborima. Vidim da ste i Vi i gospodin Miro Cerar osnovali stranke sa sopstvenim imenom u naslovu i da se deklarišu kao socijalno liberalne. Zar nije neobično osnovati stranku sa sopstvenim imenom i drugo, koje je to tačno političko rešenje socijalno-liberalno?

– Odlučili smo se za ime Savezništvo Alenke Bratušek, jer je do izbora relativno kratko i radi prepoznatljivosti stranke smo odlučili kako smo odlučili. Socijalno-liberalno, mislim, da to nije ništa neobično, to je ne samo u Sloveniji sasvim normalno političko opredeljenje: zauzimamo se za uspešnu tržišnu privredu i želimo da sačuvamo socijalnu državu na nivou koji imamo danas. To je sve.

Početak je predizborne kampanje, ali prema sadašnjim anketama javnog mnjenja, Vaša se stranka nema čemu velikom nadati. Kako ćete do izbora napraviti preokret?

– Verujem da su ljudi videli šta je urađeno tokom godinu dana moje vlade. Pre godinu dana Slovenija je bila tik pred tim da moli za pomoć, da u našu državu dođe Trojka, u čemu, po meni, nije bilo ničeg dobrog. Uspeli smo to da sprečimo, uspeli smo da preokrenemo trend u ekonomiji – kad sam preuzela Vladu, pad privredne aktivnosti iznosio je 4,6 odsto, skoro minus pet, a u poslednjem kvartalu prošle godine privredni rast je iznosio oko dva odsto. Prošle godine smo uspeli da smanjimo broj nezaposlenih za više od osam hiljada. To su stvari koje će ljudi videti. Na kraju krajeva, nije to prošle godine bila neka moja velika želja da preuzmem vođenje vlade, nego nije bilo junaka koji bi bio spreman, pa je to pripalo meni koja sam vodila najveću parlamentarnu stranku. Miru Ceraru smo, i ja lično, nudili da preuzme vođenje vlade u tim teškim trenucima, pa tada to nije hteo, nije želeo.

Većina mojih sagovornika u Sloveniji priznaju da ste pokazali da umete da vodite vladu, sprečili dolazak Trojke, koja je u međuvremenu propala, sprečili bankrot Slovenije, ali ima i onih, kao više liberalno orijentisani list Finance, koji vam prigovaraju da ste zemlju prezadužili. Za koliko ste povećali dug Slovenije?

– Najpre da kažem da je najveći deo tog novog zaduživanja bio za otplatu starih dugova. Prvo, tri milijarde smo se zadužili za dokapitalizaciju slovenačkih banaka, sedam milijardi da bismo otplatili stare dugove, 1,5 milijardu ostavljamo novoj vladi na računu. Samo 500 miliona evra, koje preuzimamo na sebe, bila je cena toga što je Slovenija ostala socijalna država. Sve ostalo zaduživanje je bilo potrebno za otplatu starih grehova.

Donatorska konferencija što pre

Na primedbu da nas ima u Srbiji koji su od EU očekivali više u reakciji na poplave, Bratušekova kaže da je Slovenija učinila najviše što je mogla. „Znam da postupci unutar Evropske komisije za te fondove teku sporije nego što bi trebalo, ali postupci su takvi ne samo za Srbiju nego za sve države. Slovenija i Francuska će na moju inicijativu organizovati Donatorske konferencije za pomoć postradalima od poplava. Verujem da ću od premijera Srbije dobiti okvirnu procenu štete ili datum do koga će biti urađena. U BiH su mi rekli da će to biti do srede, 18. juna. To će biti osnova za šta ćemo se na konferenciji zalagati. Lično želim, baš zbog ovoga što vi kažete, da Donatorska konferencija bude što pre i da novac što pre dođe do onih kojima je najviše potreban. Najpre se treba pobrinuti da se ljudi vrate svojim kućama, a onda pomoći preduzećima, privredi kako bi nastavili da rade i kako radna mesta ne bi bila ugrožena. Nije sve na Sloveniji, ali sama ću se zalagati da se ta konferencija održi što pre.“