Kad Čivijaši marširaju

Božidar Katić rekao je da su „ovdašnji rukovodioci vredno radili, čak 24 časa dnevno, ostvaren je veliki suficit, i prosto je sramota priznati koliko nam dobro ide“. Marko Somborac, predajući ovu funkciju, rekao je da političari sve više uzimaju hleb humoristima i da je radio koliko je to uobičajeno za Čivijašku republiku. Za razliku od ranijih ustoličavanja novi predsednik Branislav Lečić došao je u fijakeru kroz kordon okupljenih građana pozdravljajući i one koji su sve to gledali „preko pene od piva i kapućina“ u kafićima. On je, inače, bio i ministar spoljnih poslova kada je predsednik obnovljene Čivijačke republike bio Dušan Kovačević, još davne 1990. godine. Kao Šapčanin Lečić se mnogo puta vraćao svome gradu, i u vreme „Plišane revolucije, i kasnije u protestima građana, a u poslednje vreme umnogome je doprineo održavanju festivala „Pozorišno proleće“ i aktivno je uključen u Šabački teatarski pokret, gde glumačkoj umetnosti podučava učenike šabačkih škola.

– Od detinjstva maštam da budem predsednik Čivijaške republike. Video sam mnoge druge predsednike, oni su dolazili iz drugih gradova, ali ja ću biti jedini Šapčanin na ovoj funkciji. Ovo je 49. predsednikovanje, a ovde dodajte nulu, 490 puta ću ja biti taj. Ja ću biti predsednik od jutra do mraka, uvek ćete me videti na televiziji, ovo je jedini rijaliti koji ćete gledati svaki dan. Biću sve, čak i predsednik Skupštine, jedini ja moram da vladam. Lečić, i gotovo! Sve ću vam obećati i naravno ništa neću ispuniti. Valjda ste ste na to navikli. Trudiću se da svako ima osmeh na licu, jer ovde je deviza koja važi za Čivijaše da ako ne znaš da se smeješ sebi – ne znaš ni drugome. Sve su do sad ovde na funkciji bili strani plaćenici, ja sam jedini domaći plaćenik. I biću večni predsednik, po ceo dan ćemo se družiti, šlihtajte mi se neprekidno. Ja kad uzmem mikrofon neću da stanem, govorim, govorim, govorim… Biću vam sve i otac i žena, baba i deda, a vi birajte šta vam više odgovara. Izdržite bar jednu godinu sa mnom“, istakao je Lečić.

Kao svojevrstan odgovor ortodoksnih Čivijaša bilo je zasedanje Vlade Knjaževine Čivijaluk, u bašti KUD „Abraševića“. Knjaz Rade Đergović nije se spremao za šire obraćanje javnosti ali je priznao „da je probao sve droge, ali politika je najjača!“. Podsetio je da Srbija nema more, ali je puna ajkula. Ovde nisu godine pojeli skakavci-političari su bili brži. S druge strane:“Beograd na vodi“- Pa to je pravi potop!“ Predstavljen je i TV Dnevnik u Knjaževini, gde je obećana pomoć u nafti za Severnu Koreju.

Novinari pobedili političare

Po tradiciji odigrane su utakmice između konobara i glumaca, kao i novinara protiv političara. Konobari su izgubili jer su prethodne večeri malo zapili na jednoj svadbi, a glumci kupili nove igrače. Kao nigde na ovim prostorima ovde su novinari pobedili političare, i to na penale. Posle 3:3, političari su promašili tri penala, jer je na golu bio Hanibal Kovač, glavni urednik“Podrinskih“. Ali je zato stradao direktor TV Šabac Aleksandar Živanović i otišao krvavog lica. Ove utakmice imale bi više gledalaca kad bi igrale novinarke protiv političarki. U Šapcu barem 80 odsto novinarskog posla obavljaju predstavnice lepšeg pola, dok je samo jedna profesionalna političarka. Od 11 članova Gradskog veća – samo jedna dama.

Ovaj projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta opštine Šabac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.