Kad demontiraju bombe u školama, praviće psihološke profile učenika: Zašto vlast uznemirava prosvetne radnike?

Nije slučajno najnovija ministarkina izjava bez pokrića dovedena u vezu sa bombama – samo mesec dana ranije, u jeku dojava o postavljenim eksplozivnim napravama u školama, MUP je saopštio da će policijski službenici „sprovesti obuku zaposlenih u ustanovama preduniverzitetskog i univerzitetskog vaspitanja i obrazovanja koje će obuhvatiti: mere kontrole pristupa, preventivni pregled prostora ustanove, kao i definisanje bezbednog mesta, po uzoru na pozitivna iskustva zemalja koje imaju slični problem“.

Do danas nije objašnjeno o kakvoj obuci je reč, niti je javnosti predočen izmenjeni protokol o postupanju u slučaju dojava o postavljenim bombama, čije donošenje je takođe najavljivala ministarka Đukić Dejanović.

I ako je ovde postojala dilema da li je u pitanju bilo opipavanje pulsa prosvetnih radnika ili težnja nadležnih da pred izbore prikažu kako rade na rešavanju problema pretnji u školama, poslednje izjave odlazeće ministarke prosvete su čist marketing.

Mediji su najpre preneli ministarkine reči da odeljenjske starešine, iako ne mogu da poznaju u dušu svakog od 30 učenika u odeljenju, poznaju četiri različita tipa dece, te će morati da imaju različit pristup prema roditeljima svih tih kategorija.

Nakon toga Đukić Dejanović je konstatovala da razredni starešina „poznaje dušu svakog deteta“, te da ima obavezu da prati, ne samo postignuća učenika, već i njihov mentalni sklop, kakav im je socijalni život i da sve te elemente evidentira u pisanoj formi.

Iako je istog dana Ministarstvo prosvete praktično demantovalo „svoju“ ministarku, pojasnivši za Danas da nije u planu uvođenje dosijea o učenicima, već će nastavnici kao i do sada voditi pedagošku dokumentaciju o uspehu i napredovanju učenika u učenju, Đukić Dejanović je već sutradan u tom pravcu promenila izjavu, rekavši da su se razredne starešine i do sada bavile pravljenjem izveštaja o deci, odnosno evidentiranjem postignuća učenika u smislu praćenja nastave.

„Kad vi pratite kako se jedno dete koncentriše, kakav uspeh pokazuje, kad ima uspone, kad padove, vi na indirektan način zaključujete i šta se događa u njegovoj duši, šta se događa u njegovoj ličnosti“, poentirala je ministarka, uz (opet) spornu konstataciju da te „administrativno-bezbednosne beleške koje razredni starešina mora da vodi nisu neka novina“.

A ne samo da odeljenjske starešine ne prave nikakve bezbednosne beleške, oni ne prave ni posebne izveštaje o svojim đacima, već kao i svi predmetni nastavnici vode pedagošku dokumentaciju o uspehu učenika.

– Odeljenjski starešina nije ni kompetentan da vodi računa o mentalnom stanju učenika. Ako primeti bilo kakve promene u ponašanju učenika može da ga uputi školskom psihologu, koji je merodavan da dalje postupa. Tu se opet vraćamo na pitanje da li imamo dovoljan broj psihologa u školama i da li oni pored obimne administracije imaju vremena da se posvete svakom učeniku i pravilno procene u kakvom je mentalnom stanju – kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Kaže da je mandat ministarke Đukić Dejanović obeležilo nekoliko izjava koje su se razmimoilazile sa onim što zakon propisuje.

– Ministarka ne zna da je potrebno prvo pokrenuti ozbiljnu stručnu raspravu o predlozima koje daje, a zatim videti šta je realno i onda izvršiti izmene. Odeljenjske starešine nemaju kapacitet da se bave onim što je ministarka navela, niti su stručni. Mi nemamo ni fakultete koji školuju nastavnike, mi smo diplomirani istoričari, matematičari…, imali smo po godinu dana psihologiju na fakultetima, a neki su je polagali tek pošto su se zaposlili – navodi Markov.

On je ubeđen da se među stručnim ljudima u Ministarstvu prosvete nije diskutovalo o onome o čemu je ministarka pričala u medijima.

– Ovo je izjava za emisije poput „Na terapiji“ ili za nedeljno popodne, bez realnog utemeljenja u stvarnosti. Problem je što Ministarstvo ne reaguje ili reaguje kasno kada se pojave neke glasine, poput priče o produženju zimskog raspusta. U ovom slučaju i sama ministarka doprinosi zbunjivanju prosvetne javnosti, a niko iz Ministarstva nema autoritet i dozvolu da izađe u javnost i odmah prekine diskusiju- kaže Markov.

A sve to zajedno, kako ističe, govori da se prosvetnom bave i oni koji su pozvani, i oni koji sa njom nemaju veze, i što je najgore, bave se ad hok, umesto sistemski.

– Ne ulazeći u motive zašto to rade, da li iz političkih razloga ili iz najbolje namere da nešto promene, samo unose dodatnu zabunu među roditelje i nastavnike, što nije dobro. Ovde ne govorimo o istupanju udruženja, već o najodgovornijem delu države, o ministrima koji kreiraju obrazovnu politiku. Oni su dužni da sve što kažu bude utemeljeno na činjenicama i u realnosti. Ako nemaju šta da kažu, bolje da ne pričaju – ističe Markov.

Marija Starčević, profesorka srpskog jezika, misli da izjave aktuelne ministarke, ali i njenih prethodnika ne izazivaju toliko zabunu koliko nevericu, jer pokazuju krajnje nepoznavanje problema kojih se tiču.

– Kao prvo, postoji taj manir da se o važnim odlukama prvo obaveste tabloidi preko kojih se opipa puls javnosti, dok nastavnike niko ni ne obavesti, a kamo li konsultuje, što bi bilo prirodno. Prosveta je uništena do te mere da zahteva suštinske promene koje kreću sa vrha, a ne od razrednih starešina. Ovakve izjave pokazuju da zapravo nema plana jer što je rečeno juče, danas ne važi. Nema ni promena ili su one kozmetičke prirode, to je prosto šminkanje mrtvaca, prosvete na izdisaju i u stanju raspadanja. Eto, da se javnost umiri i da se stekne utisak da se tu nešto preduzima – kaže Starčević.

Ističe da ministarki, Ministarstvu i ovoj vlasti nije stalo do dece, roditelja i nastavnika, već do iluzije da se nešto menja nabolje i iznad svega da to ne košta puno, a poželjno je da ne košta ništa.

– Umesto promena koje bi povećale bezbednost i unapredile nastavu, a koje zahtevaju stručnost, plan i novac, mnogo je lakše reći nastavniku: „Od sutra još taj i taj izveštaj“, a i besplatno je. A deci ne treba izveštaj, dosije, profil ličnosti, treba im razgovor, razumevanje i bezbedno okruženje – navodi sagovornica Danasa.

Starčević kaže da je podela učenika u neke kategorije na osnovu psihološke procene nastavnika, u najmanju ruku neozbiljna.

– Niti su nastavnici za to obučeni, niti je danas kada imamo Individualni obrazovni plan (IOP) 1, 2 i 3, kada se insistira na individualnim karakteristikama, potrebno decu na silu gurati u obrasce i šeme. Što se tiče najave o preventivnom delovanju nastavnika u slučaju dojave o bombama, to je toliko nesuvislo da je teško smisleno komentarisati. Pošto nadležne službe mesecima nisu u stanju da otkriju ko se to šali sa nama i pošto ne umeju da kreiraju bezbedno okruženje, hajde da vidimo šta bi mogli oni koji su tu pa su tu, nastavnici. Ovu najavu nisam ni shvatila ozbiljno, previše je to naivno i nebulozno – ističe Starčević.