Foto: J. B. K.Iako je na momente izgledalo da su se Dunav i nebo spojili, što temperatura nije prelazila pet Celzijusovih stepeni, a subjektivni osećaj zbog vetra činio da je i manje, ni što sunce kroz sive oblake nije moglo ni da proviri, varaličarima koji su na Memorijalni turnir “Miša Gvozdeni” došli iz svih krajeva Srbije, a i iz inostranstva, nije zasmetalo ni za trenutak. Bili su na stazi duž gradskog keja u Donjem Milanovcu sve do prvog mraka, a posle su se “preselili” u zatvoren prostor gde su do sitnih sati pretresali ovo takmičenje, kao i ovu ribolovačku godinu.
Verovatno da definicija ribolova postoji, a pasionirani ribolovci, bez obzira na žaropek ili temperaturu koja se opasno bliži nuli, svoju pasiju definišu kao razonodu, pa čak i način života.
To je i potraga za onom nedosanjanom, najvećom “majkom svih riba” koja ih uvek vraća na vodu, a najveću draž ribolova objašnjavaju velikom neizvesnošću vezanom za ulov i napor da koristeći razne kreativne tehnike, ulove primerak za pamćenje, uslikaju se s njim i vrate ga u vodu.
U “nadmudrivanje” sa dunavskim grabljivicama od 2018. početkom decembra, upuštaju se varaličari iz Srbije, kao i zemalja regiona.
Memorijalni turnir u varaličarenju “Miša Gvozdeni” kao počast sportskom ribolovcu Milanu Pešutu osmislio je i realizuje ga takođe sportski ribolovac i takođe Milan, ali Panić, uz pomoć Kluba sportskih ribolovaca “Štuka” iz Donjeg Milanovca i brojnih poklonika sportskog ribolova.
– Drugi turniri imaju do stotinu učesnika, a naš “Miša Gvozdeni” okupi preko sto učesnika što ovaj memorijalni turnir čini najvećim varaličarskim takmičenjem u Srbiji. Da nismo ograničeni stazom za pecanje, smeštajem u restoranima siguran sam da bi imali i više od 140 učesnika, koliko ih je bilo ove godine – kazao je za Danas inicijator i glavni organizator ovog memorijalnog turnira Milan Panić.
Kaže i da je pre pet godina kada je organizovan prvi turnir bio siguran u uspeh do koga se došlo, praktično za vrlo kratko vreme.
– Iskreno, bio sam siguran, zbog Donjeg Milanovca jedne prelepe destinacije , zbog terena i Dunava, a i zbog poštovalaca Miše Gvozdenog. On je imao dosta prijatelja, poznanika, ribolovaca koji su poštovali ono što je radio i nama u amanet ostavio. Znao sam da će veliki broj ljudi ideju podržati svojim dolaskom na takmičenje, znao sam da ćemo uspeti u onome što smo naumili – objašnjava nam Panić.
Priča nam da svake godine ima i učesnika van granica Srbije i da je ove godine jedan takmičar zapucao iz Švajcarske.
– Prvi put je u Đerdapu, prvi put je u Donjem Milanovcu, došao je iz Švajcarske samo zbog ovog takmičenja i odmah se sutra vraća – kaže Panić prisećajući se da su na turnir “Miša Gvozdeni” dolazili ljudi iz Bugarske, Makedonije, Rumunije, Bosne.
– Ovo takmičenje ima pre svega karakter druženja, ovo je skup ljudi koji su ovde da se vide, da malo popričaju, razmene iskustva. Naravno ima ljudi koji vole da se takmiče i to je sasvim o kej, zato smo mi ponudili nagradni fond preko 100.000 dinara za one najuspešnije – reče naš sagovornik.
U konkurenciji su ove godine bili mahom varaličari, ali su na takmičarskoj stazi mesto zauzeli i svetski prvaci i fider tehnici.
– Imamo na takmičenju trojicu ribolovaca koji se bave tehnikom fider ribolova, to je pecanje na štap bele ribe, ove godine su bili u Belgiji svetski prvaci što je vredno pomena i došli su da se oprobaju u varaličarenju. Vremenom zavoliš varaličarenje, ja sam na primer bio plovkaroš, ali menjaš discipline dok sam sebe negde ne pronađeš. Ali kad jednom postaneš varaličar to te drži do kraja – ispriča nam Milan Panić i ode da proveri da li je sve spremno za početak.
Pre nego su zauzeli mesto na stazi, učesnici takmičenja prijavljivali su se organizatorima. U donjomilanovačkom domu kulture zatekli smo Momu i Krleta, deo ekipe zadužene za organizaciju da IV Memorijalni turnir “Miša Gvozdeni” protekne bez greške.
– I ove godine turnir je međunarodni, imamo učesnike iz Srbije, Švajcarske, Bosne, Makedonije. Za učešće se prijavilo skoro 140 takmičara i oni će pecati na takmičarskoj stazi koja je duž gradskog keja i prema signalu, nizvodno od Donjeg Milanovca. Kao i na prethodna tri turnira pecaju se i boduju samo grabljivice: smuđ, štuka, som, bucov, bandar koje se love na veštačke mamce. Svaka ulovljena riba se odmah meri i vraća u vodu – prenosi nam takmičarska pravila Moma.
Među varaličarima koji su u subotu, 3. decembra izašli na megdan dunavskim grabljivicama boje “nežnijeg pola” branile su dve dame: Zlata Kokoranović iz Krivelja kod Bora i Aleksandra Ranisavljević iz Vršca.
Najstariji takmičari, uveliko su zagazili u osmu deceniju života, a najmlađi takmičar bio je osmogodišnji Veljko iz Kaluđerice kome nisu smetali ni vetar, ni hladnoća i koji je bio oduševljen takmičenjem.
Te takmičarske subote, inače prve u decembru mesecu, temperatura nije prelazila peti podeok Celzijusove skale. Kiše na sreću nije bilo, iako su sivi oblaci nagoveštavali tu mogućnost.
-Biće bolje nego prošle godine, zbog nižeg vodostaja i mutnije vode. Dobro je to što je prethodnih dana padala kiša, i što se zamutio Dunav – objasnio nam je Krle u kratkim crtama očekivanja bar što se ulova tiče i krenuo na zvanično otvaranje turnira.
Par rečenica o pravilima i stazi organizatora Milana i Mome, pozdrav “Bistro”, zajedničko fotografisanje i IV Memorijalni turnir u varaličarenju “Miša Gvozdeni” je započeo.
Već u prvom poluvremenu, sportskim rečnikom rečeno, na špicu ispred pristaništa, sudije takmičenja imale su pune ruke posla, budući da je u tom trenutku riba baš dobro radila.
Jedan od takmičara je za manje od sata upecao po jednog šarana i smuđa. Šaran se ne računa, a ulovljeni smuđ je nakon merenja, vaga je pokazala 490 grama, kao i šaran vraćen u vodu.
U prolazu čujemo da su i smuđ i šaran “pali” na zeleni vobler.
Donjomilanovčanin Boban je jedan od sudija takmičenja koga smo pitali da li je ovaj špic mesto na kome najbolje radi riba.
– Nema pravila gde na keju radi riba, da li na špicu, iza šteka ili ovde…Možda se sada zbog brze vode riba sklonila na ovaj deo – reče nam ovaj sudija.
Raznorazni veštački mamci bili su u opticaju, ne samo već pominjani zeleni vobler, kojima su takmičari provocirali dunavske grabljivice da “zagrizu” sve do prvog mraka. Pecaljke su skupljene u 16 časova kada je takmičenje zvanično završeno.
Za 5,5 sati pecanja varaličari su ukupno upecali 49 riba, dva šarana nisu ušla u konačan skor od 47 ulovljenih dunavskih grabljivica.
Vladimiru Božaniću iz Donjeg Milanovca se ove subote posrećilo – sa četiri ulovljena smuđa pobednik je IV Memorijalnog turnira “Miša Gvozdeni”.
Da li je višegodišnje ribolovačko iskustvo uz prednost domaćeg terena bilo presudno, tek Božanić je uloviši četiri ribe ukupne težine 4.050 grama još jednom postao prvak ovog memorijalnog turnira.
– Već sam jednom pobedio, sada je red na ove mlade snage….a recept za smuđa…..pa ne treba gledati samo u štap, već i u lepe žene –šeretski nam je pred zvanično otvaranje takmičenja odgovorio Vlada Božanić, ribolovac ovdašnji.
I drugo mesto pripalo je domaćim snagama, Donjomilanovčaninu Daliboru Živkoviću koji je takođe ulovio četiri ribe, ali je njihova težina bila 2.700 grama. Treći je bio Ivica Gavrilović iz Prahova sa ulovljene dve ribe težine 2.050 grama
Organizatori su nagradili i dve dame učesnice turira, najmlađeg i najstarijeg takmičara, a najveća nagrada svima bilo je, kako naglašava Milan Panić, druženje, razgovori, razmena iskustava. Sve preko toga, bilo je bonus.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
