Foto: J. Patarčić/DanasPočetak grejne sezone za iskusne dimničare, poput Petra Frejberga znači samo jedno – pune ruke posla, jer u toku jednog radnog dana treba da obiđe najmanje 25 domaćinstava i očisti dimnjake kako bi građani mogli bezbedno da lože tokom cele zime.
Baveći se ovim poslom od 1986. godine, ovaj subotički dimničar kaže da je nailazio na svakakve situacije na terenu, od kojih su neke posebno opasne jer mogu da dovedu do samozapaljivanja dimnjaka.
“Najveća greška je što građani otvaraju donja vrata sabirnika i stavljaju novine, pa onda pale, ali dimnjak je smoljav i on će povući. Dimnjaku ne treba mnogo, njemu je dovoljna jedna žerava da polako tinja i samo odjednom bukne, pa onda kažu dimničari su krivi. Dimničar ne kaže nikome da otvaraju vrata i sami sebi prave nevolju”, kaže Petar Frejberg.
Nevolja je i kada građani samostalno pokušavaju da pale dimnjak „učeći“ o tome u video-snimcima na Jutjubu, što takođe ne bi smeli da rade, ističe Petar.
“U tim snimcima ljudi vide kako se dimnjak pali, vide da to nije ništa strašno, a kad dođe vatra, onda beže. Kad krene da puca na sve strane i onda beže”, priča naš sagovornik.
Zato za domaćinstva koja se greju na čvrsto gorivo nije dovoljno samo da se dimnjak redovno čisti i održava pre svake grejne sezone, već i pravilno loženje.
Kako Petar objašnjava, kod prvog paljenja vatre je izuzetno bitno da građani obrate pažnju na vremenske uslove, koji moraju da budu odgovarajući.
“Da nije napolju temperatura 18 ili 19 stepeni, jer onda ima veliki pritisak. Onda se ljudi žale da im se puši peć. A peć se puši dok ne izbaci iz dimnjaka vazduh. Kad izbaci iz dimnjaka vazduh, onda sve ide normalno”, jasan je Petar.
On dodaje i da je važno šta se i kako loži. Pre svega, za loženje su predviđena drva, ugalj, pelet i briket, a nikako plastične flaše, najloni, razne tkanine, stare cipele i slično.
Zatim je poželjno da su drva za potpalu primereno suva, jer kada se zapali vatra, prvo treba da se stave suva drva, pa tek onda deblja drva ili ugalj.
“Ako lože u crepanu peć, treba obavezno da se otvaraju cugovi sa strane i donja vrata. Za centralno grejanje se isto preporučuje, gde je dimna cev da bude klapna otvorena i donja klapna da bude otvorena i da se ne guši vatra, jer ako se guši vatra onda se stvara smola”, objašnjava ovaj iskusni dimničar.
“Dok vatra gori, crepana peć se ne zatvara, ne stavlja se klapna. Kada stave klapnu, zatvore peć i dim ne može da ide napolje. To diže peć gore i onda se dešava požar”, upozorava Petar.
Da bi se ovakve situacije izbegle, naš sagovornik posebnu pažnju skreće na ispravnost vrata.
Kako ističe, svaka kuća treba da ima sabirnik koji je pristupačan, a koji nikako ne bi trebalo sakrivati iza ormana i drugog nameštaja, jer postoje vrata kroz koja može da ispadne žar i izazove požar.
Takođe, neophodno je i da kuća ima vrata na tavanu da bi dimnjak mogao da se očisti.
“Apelujem na građane da obezbede pristup dimnjaku, da imaju vrata na tavanu, pošto nam je strogo zabranjeno penjanje na krov na osnovu Zakona o zaštiti na radu. Neki negoduju zbog toga, ali to nije naša odluka, već je to odluka koja je doneta na republičkom nivou”, predočava Petar.
Ipak, bez obzira na nezgodne situacije koje povremeno zatiče na terenu, dimničar kaže da ih oko 95 odsto građana lepo ugosti i ne pravi nikakve probleme.
“Najbolji su penzioneri. Oni su uvek kulturni i fini, i jedva sačekaju da dođemo, a imamo i nezgodne situacije, kao i u svakom poslu, ali mi to prevaziđemo”, poručuje Petar.
Petar Frejberg ima još 11 kolega, sa koliko dimničara raspolaže Javno komunalno preduzeće “Dimničar” Subotica koje održava oko 29.000 domaćinstava na teritoriji celog grada.
Kako objašnjava Dragan Stošić, rukovodilac Sektora dimničarskih poslova, svi dimničari su raspoređeni na 30 reona, a čišćenje se odvija u tri kruga.
“Prvi krug i sezona čišćenja zvanično počinje u oktobru, a ove godine je malo specifično po tome što je to dosta ranije krenulo. Verovatno su se građani malo uplašili da neće biti gasa, struje, pa su čak i oni, koji nisu 30 godina koristili dimnjak, pripremili ga za ovu sezonu”, kaže Stošić.
Posao za sada protiče bez problema, a ako i dobiju primedbu ili žalbu od građana, Stošić kaže da su uglavnom u pitanju sitnice koje se rešavaju tog ili narednog dana.
“Ima specifičnih zahteva, gde građani hoće da im kamerom gledamo dimnjake. Iako to njima ima logike, nama zaista nema, jer s tom kamerom ne može ništa da se vidi u dimnjaku, jer ta kamera nema tu namenu i ispravnost dimnjaka se ispituje na drugačije načine”, objašnjava Stošić.
Po završetku prvog, odmah počinje drugi krug čišćenja dimnjaka, a građanima koje ne zateknu kod kuće, dimničari ostavljaju obaveštenja s brojem telefona 024/553-072, na koji mogu da pozovu i zakažu njihov ponovni dolazak.
“Neko se javi, neko to obaveštenje samo zgužva i baci, ali suština je da kroz sva tri kruga pronađemo građane kod kuće i da očistimo sve dimnjake”, zaključuje Dragan Stošić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
