Kad nektar na nauku miriše

„Fakultetsko crno“ zaista je dobro vino, tvrdi izvrsni poznavalac ovog plemenitog nektara Petar Samardžija, urednik časopisa „Svet pića“. Ovakvo vino drugi vinogradari jednostavno ne mogu da naprave jer se radi o nekoliko desetina sorti crnih vina koliko je ušlo u ovu bocu.
To je privilegija naučnih ustanova kakav je Institut za vinogradarstvo i voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, a koji na svom oglednom dobru u Sremskim Karlovcima ima uživo i na jednom mestu sakupljeno oko šest stotina sorti vinove loze. U ovoj „živoj biblioteci“ u obliku živih biljaka čuva se sva genetička raznovrsnost vinove loze.

Edukacija karlovačkih vinara

Ogledno dobro, naravno, služi za obuku studenata, ali i za proizvođače grožđa i vina koji žele da nauče nešto i vide savremen način vinogradarenja, pa se svake godine pred berbu ovde organizuje „Dan grožđa“ koji okuplja vinogradare i vinare koje istraživači i stručnjaci kroz određenu temu upoznaju s tim šta je urađeno u nauci i šta od tih rezulata u praksi može da se iskoristi, bilo da se radi o sortama, uzgojnim oblicima, agrotehnici.

– Ovde se čuva po pet čokota sorti koje nemaju neki privredni značaj, po deset od onih koje su privredno interesantne, ali se ne gaje kod nas, a po 20 čokota imaju one sorte koje su kod nas privredno značajne ili bi to mogle biti. Na ovaj način stručnjacima u Sremskim Karlovcima data je prilika da berbom u ovom jedinstvenom „rajskom vinogradu“ prave ovo ekskluzivno crno vino koje je dobilo ime – fakultetsko. Za njega se grožđe bere i vinificira i nekoliko puta u toku sezone, kako koje dospeva, a dobijena vina se kasnije kupažiraju ili, lepše rečeno – sljubljuju. U „fakultetskom crnom“ ima najviše merloa, kabernea, sovinjona, frankovke, probusa, vranca i čega sve ne – nabraja Samardžija.
– U Sremskim Karlovcima imamo kolekciju sorti vinove loze koja je i u bivšoj državi bila najbolja, sa najbogatijim sortimentom i sada je osnova za svetsku banku gena vinove loze ovde u Srbiji – dočekuje nas prof. dr Ivan Kuljančić, upravnik fakultetskog Oglednog dobra. – Ovde imamo ukupno 25 hektara vinograda, na potezu Bocke 12-13 hektara i još jedan isto toliki kompleks prema Stražilovu, od toga je oko polovina pod vinogradima u ogledima gde radimo naučnoistraživački rad, a ostale površine su proizvodne i služe za obuku studenata – kaže on.
– Naši studenti imaju privilegiju što posedujemo sopstveno ogledno polje, na 12 kilometara od fakulteta i gde provode što je više moguće vremena. Ovde ima toliko čokota da svaki naš student može da oreže bar dva čokota kako bi video koje su razlike, radeći od jednog do drugog uzgojnog oblika vinove loze. Oni tu rade praktično sve, od rezidbe, do zelenih operacija, fitotehničkih mera pa sve do berbe i prerade. Mnogi su ranijih godina završavali studije a da u životu nisu brali grožđe, tako da smo im uveli tu stručnu praksu posle treće godine i već su neki od njih bili na usavršavanju u Španiji, Portugaliji, Francuskoj ili Nemačkoj, gde su ljudi koji ih tamo primaju zadovoljni jer vide da imaju i teorijsku i praktičnu osnovu – kaže Kuljančić.
Na oglednim poljima Instituta za vinogradarstvo, autohtone sorte se oplemenjuju ukrštanjem sa zapadnoevropskim, čime im je umnogome poboljšan kvalitet. Tako je, recimo, sorta belog vina neoplanta, dobijena ukrštanjem autohtone smederevke i visokokvalitetnog traminca, dok je od crnih sorti najpopularniji i najkvalitetniji probus, nastao kombinacijom skadarke i kaberne sovinjona.
Ovaj institut već 60 godina uspešno proizvodi klonove vinske loze koji su otporni na mraz i bolesti, a pri tome daju bogat rod kvalitetnog grožđa od kojeg se pravi još bolje vino.
– U Evropi smo daleko najviše odmakli u polnoj hibridizaciji vinove loze – tvrdi profesor Kuljančić. Na potezu Bocke gaji se četvrta generacija naših hibrida. Imamo i sorte koje su priznate i kandidate za sorte koje su otporne na niske temperature i na bolesti, pa čak imamo i jedan deo vinograda koji zovemo „ekološki“ koji ne prskamo tokom cele godine, pratimo koliko su sorte otporne i sigurno smo najdalje odmakli u tim istraživanjima, pa ćemo morati uskoro da malo šire prikažemo svoje rezultate međunarodnom naučnom auditorijumu. Imamo već mnogo interesenata iz Zapadne Evrope da prikažemo šta smo do sada uradili, ako budu zadovoljni možemo očekivati i neke ugovore o licencama za proizvodnju naših sorti – kaže Kuljančić.
– Naša ukrštena stona sorta „lasta“ fantastično izgleda i nju su Italijani već uzeli u ispitivanje jer je izuzetno otporna prema plamenjači, sa krupnim, hrskavim bobicama ili, recimo, naša nova sorta „karmen“ koja je neverovatno obojena a vi znate da se crno grožđe „kupuje očima“, pa kad vidite kako ono lepo izgleda to je ono što privlači, ukus je drugorazredan. I imamo, od 2000. godine naovamo, četvrtu generaciju ukrštanja gde radimo i na besemenim sortama, niko više neće da gricka semenke, da mu bude gorko u ustima, tako da su nam sada hit besemene sorte i obojeni sortiment.
„Sila“ je novostvorena sorta u nas, priznata je pre 20 godina, ali se nije raširila dovoljno jer nije dovoljno hvaljena. Ona vuče karakteristike kevedinke, stare, autohtone sorte, otporne na sušu, i šardonea. To je izuzetan spoj i po stasu, bujnosti, po ponašanju, ona je apsolutno balkanika sorta, neobuzdana, ali po lepoti u vinu često prevazilazi i šardone.
– „Neoplanta“ je nastala ukrštanjem smederevke i mirišljavog traminca, dakle, opet se išlo na poboljšanje osobina smederevke, opet izvorne, stare sorte. Samim tim „neoplanta“ je nasledila jedan prelep muskatni miris od tog traminca. A rakija od neoplante, tu vam ne treba parfem uopšte… Nažalost, neoplanta se izgubila iz proizvodnje jer ljudi nisu znali da reše njene probleme tokom gajenja. – Mi sada pokušavamo da je vratimo, pokušavamo da animiramo ljude da ponovo sade neoplantu, jer je izuzetna, a ima i interesa. Mi ćemo uskoro izbaciti prvu turu od 1.400 boca neoplante, normalno, zaslađene, jer ona ne može da se pije ovako kao suvo vino, budući da je prebogata aromama – kaže upravnik fakultetskog Oglednog dobra .