Kad pomisliš da je dosta, treba još malo 1

Prošlog petka je, u okviru obeležavanja Dana Medicinskog fakulteta u Beogradu, Maksimu Šarčeviću iz Priboja, dekan fakulteta, uručio povelju kao najboljem studentu posle završene prve godine studija, sa prosekom 10,00.

On je sada na drugoj godini studija, živi u studentskom domu „Patris Lumumba“ na Zvezdari, kaže da ga je medicina uvek zanimala i da je kao mali trčkarao okolo sa gumenim čekićem i udarao baku i deku po kolenu da im proveri reflekse. Pre našeg razgovora, Maksim je upravo došao sa kolokvijuma.

Kao je bilo na kolokvijumu?

– Imao sam kolokvijum iz hemije, dobro je prošlo, mislim da mogu da očekujem dobru ocenu.

Medicinski fakultet u Beogradu je veoma teško upisati, a ti si evo, najbolji među najboljima, koliko to zahteva truda i učenja?

– Velika mi je čast što mi se ukazala prilika da medicinske nauke izučavam na fakultetu sa najdužom i najlepšom tradicijom iz te oblasti. Trenutno sam na drugoj godini studija. Ne postoji tačno određen, neki recept, koliko vremena treba da se uči da bi ste bili jedan od najboljih studenata generacije, često se kaže da je pravilo da kad god pomislite da je dosta, uvek treba još malo.

Koliko je tvoje ranije školovanje, u Priboju, uticalo na ovaj uspeh?

– Najviše mi je pomoglo to što sam tokom osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja u Priboju stekao radne navike pa sam prvu godinu fakulteta završio kao jedan od najboljih studenata generacije.

Pored toliko obaveza imaš li vremena za druženje neki hobi i slično?

– Pored fakulteta bavim se i raznim drugim stvarima. Volim da putujem, treniram zimske sportove, bavim se volonterskim radom na fakultetu… Naravno, fakultet je na prvom mestu.

Primaš li neku stipendiju, nudi li se neka organizacija ili državna institucija da te stipendira?

– Imao sam prošle godine osnovni državni studentski kredit. Ovih dana treba da izađu rezultati konkursa za državnu stipendiju, prijavio sam se, očekujem da ću dobiti. Bilo bi dobro i da opština nagradi najbolje studente u gradu, kao što nagrađuje učenike za Savindan ili recimo sportiste, svake godine.

Kakvi su ti životni planovi za dalje?

– Voleo bih da se bavim i istraživačkim i kliničkim radom, od užih grana medicine najviše me privlače neurohirurgija i kardiohirurgija, ali sve u svoje vreme, za početak prvo da završim fakultet.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari