Kad preduzetnica postane majka, tad kreću problemi

Teodora Jovanović iz Niša vodi sopstveni biznis i ima marketinšku agenciju. Lakše je ženama, kako kaže, da pokrenu svoj posao, jer su im na raspolaganju subvencije od države, ali problemi se javljaju kada preduzetnica postane majka.

– Nama treba da kao mame preduzetnice imamo bar jednak tretman od strane države kao zaposlene mame. Nama treba da nas poslodavci ne tretiraju kao nepoželjne kada postanemo mame. Nama treba da nas na razgovoru za posao ne pitaju kada planiramo da rađamo i koliko dece želimo (i da li u opšte želimo decu). Nama treba porodiljsko koje nije ispod minimalne plate, jer nekima jeste, a i da nije manje od naše plate koju sada primamo. Nama treba da ne strahujemo od gubitka posla i mogućnosti da radimo i zarađujemo kada postanemo mame. Nama treba državni vrtić u koji možemo da pošaljemo decu bez veze – napisala je Jovanovićeva na Fejsbuku kao reakciju na najave nove pomoći države.

Kako navode iz organizacije „Digitalna zajednica“, za razliku od zaposlenih žena, država mamama preduzetnicama ne uplaćuje doprinose za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

To znači da za vreme porodiljskog odsustva preduzetnice nemaju pristup penzijskom i invalidskom osiguranju, a pored toga uskraćeno im je pravo na prenos odsustva sa rada radi nege deteta na partnera.

– Ženama preduzetnicama je zbog ograničenja koja smo pomenuli mnogo komplikovanije nego zaposlenim ženama da usklade svoj porodični i poslovni život. Uzmimo za primer ženu koja je knjigovođa i koja je zbog nepovoljnog zakonodavstva praktično primorana da privremeno zatvori svoju agenciju. Nakon godinu dana kada bude u stanju se vrati na posao, ona će se naći u izrazito lošoj situaciji, jer je ostala bez svih klijenata čije je poverenje godinama sticala – dodali su iz Digitalne zajednice.

Glavni problem je što zakoni zaposlene žene i one koje imaju sopstveni biznis tretiraju kao dve različite kategorije, odnosno, kako navode iz udruženja „Mame su zakon“, žene preduzetnice zakon prepoznaje kao nezaposlene.

– Njihova prava se poistovećuju sa pravima žena koje su nezaposlene iako u praksi to nije istina. Ne samo da su zaposlene, nego i plaćaju ozbiljne poreze i doprinose državi i zapošljavajući druge ljude rasterećuju državu – navode dalje iz udruženja

Još jedan od razloga zašto veći broj žena zatvara svoja preduzeća jeste i loša informisanost o navedenim zakonima. Kako navode iz udruženja „Mame su zakon“, žene preduzetnice vrlo često zapadnu u dugovanja prema državi zato što same sebi nisu uplaćivale poreze i doprinose za vreme porodiljskog odsustva tokom kog su primale minimalne naknade od strane države, i to zato što nisu bile adekvatno informisane o pojedinostima primene ovih zakona u toku porodiljskog.

Po isteku porodiljskog odsustva, kada žele da se vrate svojim poslovima knjigovođa ih obavesti da imaju određeni dug prema državi, a s obzirom na to da mala preduzeća nisu u mogućnosti da otplate dugove, vrlo često prekidaju sa poslovanjem ili prelaze na crno tržište – kažu u Udruženju.

Neophodne izmene zakona

Prema podacima koji se nalaze na sajtu Agencije za privredne registre, u Srbiji je registrovano ukupno 290.700 preduzeća, a na osnovu informacija do kojih je došla Digitalna zajednica, od ukupnog broja, 96.408 čine preduzeća čiji su osnivači žene.

Onlajn anketa koju smo sproveli tokom istraživanja, u kojoj je učestvovalo 80 ispitanika pokazala je da je 74% njih upoznato sa problemima kojima su žene i mame preduzetnice izložene, 90% misli da su žene u preduzetništvu diskriminisane, a 84% veruje da se žene nalaze u gorem položaju u odnosu na muškarce.

– Opisana situacija preduzetnice stavlja pred vrlo nezahvalan izbor: karijera ili porodica. Nedosledno je govoriti o podršci države politici ženskog preduzetništva i pronatalitetnoj politici dok na snazi imamo zakone koje jedan broj žena direktno obeshrabruje u nameri da se ostvare u ulozi majke – rekli su iz Digitalne zajednice.

U ovom udruženju poboljšanje položaja žena u poslovnom svetu vide u zakonskim izmenama i izjednačavanju žene preduzetnice sa drugim zaposlenim ženama.

S druge strane, oslobađanje od stereotipa o ženama kao „slabijem polu“ je ono što je podjednako važno, ako ne i važnije od svega. Svakom ko ima viziju i motivaciju da je realizuje, moramo omogućiti jednaka prava i jednak položaj – zaključuju oni.

Kako bi ukazali na diskriminatoran položaj preduzetnica i izjednačili ga sa položajem zaposlenih žena, udruženja „Mame su zakon“ i „Digitalna zajednica“ pokrenuli su zajedno inicijativu pod nazivom: #ipreduzetnicesumame.

Digitalna zajednica pokrenula ovu priču i na Instagramu, a Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju istaklo je da želi da se bavi temom preduzetnica, ali uz predlog formiranja radne grupe i pisanja novog zakona. To znači da rešenje neće biti doneto bar još godinu dana. U Digitalnoj zajednici smatraju da je nedopustivo da žene preduzetnice budu uskraćene za prava do 2023. godine.

Pokušali smo da kontaktiramo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kako bismo dobili komentar na ovu temu, međutim odgovora do objavljivanja teksta nije bilo.

*** Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija