Iako je usvajanje medijskih zakona najavljivano kao jedan od prioriteta Vlade Srbije, na ovom polju je malo toga opipljivog učinjeno do danas. Sa vanrednim parlamentarnim izborima koji lebde u vazduhu, veliko je pitanje kada će ovi “prioriteti” doći na red.
Kako za Danas objašnjava Saša Mirković, profesor Fakulteta za medije i komunkacije, priča o izmenama krovnog Zakona o javnom informisanju i medijima je stala krajem aprila.
– U slučaju izmena i dopuna nacrta Zakona o javnom infomisanju i medijima sve je stalo krajem aprila kada je održan poslednji sastanak Radne grupe nakon čega nam je poslata Radna predfinalna verzija nacrta ovog dokumenta. U slučaju nacrta Zakona o elektronskim medijima, medijska i novinarska udruženja su 12. maja poslali komentare Ministarstvu informisanja i telekomunikacija na pomenuti tekst. Tim povodom, do ovoga trenutka nismo dobili povratnu informaciju iz resornog ministarstva, navodi Mirković koji je ispred ANEM-a član radne grupe za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima.
Paralelno sa naporima da se refomiše medijska scena u Srbiji, teče i identičan proces na nivou Evropske unije. Naime, Evropska komisija je u septembu prošle godine objavila nacrt Evropskog akta o slobodi medija, krovne uredbe koja bi trebalo da uvede red u medijsku sferu u svim zemljama članicama.
Kako navodi Mirković, u pitanju je ambiciozno osmišljen dokument koji se bavi zaštitom uredničke nezavisnosti, zabranom upotrebe špijunskog softvera protiv medija, testiranjem medijskog pluralizma, nezavisnošću javnih medija, transparentnošću državnog oglašavanja, zaštitom medijskog sadržaja na internetu…
Međutim, ni ovaj proces ne teče glatko. Revidirana verzija ove uredbe, diskretno je olabavila odredbe koje se odnose na upotrebu špijunskih softvera dozvoljavajući državama da ih koriste u slučajevima kada je ugrožena nacionalna bezbednost. Ova odredba ozbiljno je zasmetala organizaciji Reporteri bez granica, koja je Savetu EU poslala otvoreno pismo tražeći njenu izmenu i strahujući od zloupotrebe termina ugrožnost nacionalne bezbednosti.
Apel Reportera bez granica podržalo su 62 strukovne medijske organizacije širom Evrope, uključujući i Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Sindikat novinara Srbije, ali i Granski sindikat kuture, umetnosti i medija “Nezavisnost”.
Mirković ističe da od momenta objavljivanja prve verzija nacrta Evropskog akta o slobodi medija traju debate o zamerkama na inicijalni sadržaj ovog dokumenta. Vremenom su se, kako dodaje, one zaošrile do te mere da nadu u boljitak sve više potiskuje zabrinutost u pojedinim oblastima poput zaštite novinara od mogućeg nadzora špijunskog softvera,
– Zanimljivo je da je broj potpisnika inicijalne peticije za izmenu sadržaja nacrta Evropskog akta o slobodi medija narastao sa 16 na čak 62 potpisnika kada je u pitanju špijunski softver za nadzor medija. Jasno je da kompromisni tekst nacrta od 24. maja ne da nije snizio već je naprotiv, razbuktao tenzije u domenu slobode štampe, slobode izražavanja i zaštite novinara, ističe Mirković.
Ipak, i pored ovih tenzija, on je uveren da bi kreatori domaćih medijskih zakona uzmu u razmatranje nesporne odrebe Evropskog akta.
– Očito dug put do usvajanja Evropskog akta o slobodi medija biće još duži kada govorimo o implementaciji unutar ovdašnjeg zakonodavanog okvira. Za početak je neophodno da se u procesu izmena i dopuna naših medijskih zakona uzmu u razmatranje nesporne odredbe ovog evropskog dokumenta što do sada nije bio slučaj. Ako se propusti ova prilika, veliko je pitanje kada će se ukazati nova Ako se i to ipak dogodi, sledi nam impelementacija koja se pokazuje kao najspornija faza u primeni ovdašnje medijske zakonske regulative, zaključuje Mirković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.