Policajci ko policajci, nemaju senzibilitet za performanse. Naročito kad performeri odskaču iščašenim autfitom. Tako su pripadnici Građanske inicijative u Zagrebu prošle nedelje privedeni na informativni razgovor pošto su se prethodno na ulici bunili protiv veličanja fašizma, preciznije ustaštva, na Hrvatskoj radio-televiziji. Tražili su hapšenje odgovornog za prikazivanje emisije u kojoj je veličan Jure Francetić, osnivač Crne legije. I sve to u ustaškim uniformama, ne bi li skrenuli pažnju na problem. Izgleda da nisu shvaćeni.
Neki našinci koji, opet, nemaju senzibilitet za „istinu, odgovornost, pomirenje“ već veruju u borbu neprestanu protiv večitih neprijatelja rekli bi da izvođači performansa nisu mogli da odole, a da ne obuku narečene uniforme. Jer, Rvat je to. Može li biti Rvat a da ne peva „Evo zore, evo dana“?
Izvesni Maja i Domagoj misle da može. Bar u nekim prigodama. Molba koju su njih dvoje pismeno uputili zvanicama uoči svoje svadbe, naime, postala je hit na društvenim mrežama: „Mole se zvanice da ne pjevaju ustaške pjesme. Među svatovima ima i Srba! Maja i Domagoj.“ A ako Srba nema? Udri brigu na veselje, pa kome bi još smetali Jure i Boban.
E tako kad se ženi Domagoje, Zdeslave i Mislave. A kad na ludi kamen stane Aranđele, Vilotije i Žitomire i baš ne može da izdrži da ne zapeva, na primer, „Morem plovi jedna mala barka“, da se unapred izvini braći i prijateljima inovernim i tuđincima, ateistima, republikancima, pacifistima, partizanima i ostalima bez senzibiliteta za čiča Dražu i njegovu gorsku stražu.
No, da se vratimo „hrvatskim nacionalnim revolucionarima“, kako je Juru, Bobana i družinu nazivao dr Franjo Tuđman. Aktuelniji su od našinaca, pa i u Srbiji, naročito od kako nam je predsednik postao „Haški denuncijant Tomislav Nikolić“, a prvi potpredsednik Vlade „Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić“, kako ih nazva, prema svojim istoimenim kapitalnim delima, dr Vojislav Šešelj. A ono malo preostalih doktorovih sledbenika uporno ih na svojim kombi-mitinzima naziva „hrvatskim nacionalnim revolucionarima“, samo na nešto koncizniji način.
Tako i na mitingu pod parolom „Izdao si Voju sad izdaješ i zemlju svoju“ u utorak pred Predsedništvom, a povodom susreta „predsednika Republike Srbije i četničkog vojvode u ostavci Tomislava Nikolića i šiptarske predstavnice Atifete Jahjaga“. „Tomo, ustašo“, povikaše ostaci zaklanih radikala. Kao i na mitingu povodom oslobađanja Gotovine i Markača i na onom zbog puštanja Haradinaja na slobodu. To što našincima glede kosovskih boli ne pada na um neka logičnija kvalifikacija vodi zaključku da je reći nekom da je Rvat (a svi oni su Jure i Boban ko što smo svi mi Ratko), ipak, najgora uvreda.
Negde 1996, dok je dr Vojislav Šešelj zajedno sa kolegom četničkim vojvodom kojeg će deceniju i kusur kasnije nazvati „haškim denuncijantom“ službeno gostovao u gnjilanskom zatvoru, Dnevni telegraf zabeležio je bliski susret ljutih protivnika, pristalica Srpskog pokreta obnove i radikala koje je predvodio tadašnji generalni sekretar, a sadašnji „Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić“ (pogađate ko je autor još jednog kapitalnog dela).
Susret se odigrao na kragujevačkim ulicama gde su radikali mitingovali, a SPO-ovci im dovikivali: „Ustaše, ustaše!“. Aktuelni prvi potpredsednik vlade nije se dao zbuniti. „Vi ste ustaše“, odgovorio im je.
Urbana je legenda da je pokojni Milovan Ilić Minimaks 1990. u Beogradu (!) hapšen zbog svog odgovora na pitanje kako se proveo na turneji u Hrvatskoj: „Dobri neki ljudi, jako pristojni. Ja sedam, svi sedoše. Ja ustah, svi ustaše“. Dosetka je bila u duhu vremena. Duhove iz boce pustili su drugi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
