Da saobraćajna policija u Srbiji vidi u strancima „lak plen“ za naplaćivanje kazni nije novost, ali jeste da se usuđuje da napiše prekršajnu prijavu i za prekoračenje brzine od jedan kilometar na čas. Čitalac Danasa iz Slovenije Mihailo Gostiljac (65) tvrdi da je bio žrtva srpske saobraćajne policije samo zato što je vozio automobil sa inostranim tablicama.
Policija je prema njegovim rečima pokušala da mu naplati kaznu za prebrzu vožnju na mestu gde je dozvoljeno 80 kilometara na čas, ali lažno tvrdeći da je ograničenje 60 kilometara na čas.
– Ubeđivali su me da je na tom delu puta ograničenje 60 kilometara na čas, te da sam vozio 20 kilometara na čas preko dozvoljenog. Ali ne da se lako bezobrazni Slovenac srpskog porekla, pitajući gde je znak? Znaka nema, nije ga nikad ni bilo, ali policajac tvrdi da zna da je tu ograničenje baš 60 na sat. Kaže i da je već od jutros naplatio desetak kazni vozačima koji su vozili i manjom brzinom od 70 kilometara na čas – objašnjava Mihailo.
Policajac prema tvrdnji našeg čitaoca nije odustajao od teze da je dozvoljena brzina samo 60, a ne 80 na sat, te je napisao prekršajnu prijavu koja se odnosi na prekoračenje od 20 kilometara na čas. Međutim, kako Mihailo nije odustajao i zapretio je da će zvati i konzulat Slovenije ako policajac ne pođe lično s njim natrag da mu pokaže gde stoji znak sa ograničenjem od 60 kilometara na čas, službenom licu nije ostalo ništa drugo nego da vinovniku udovolji i pokaže gde je znak.
– Išao je organ reda da vidi ima li znaka, pa kad vide, na svoje zaprepašćenje da ga nema, a Slovenac hoće da zove konzulat, brže bolje i nadvoje, natroje pristupi popravljanju zapisnika, pa tako prekoračenje brzine nije više 20 kilometara na čas, nego samo jedan kilometar na čas. E, gde ga nađe – dodaje Mihailo, objašnjavajući da je potom usledila prepravka zapisnika, odnosno prepravljanje broja 60 na 80 i zaključka da je umesto 20 prekoračena brzina samo jedan kilometar na čas.
Zaplet ovde dostiže vrhunac pošto je u svakoj zemlji dozvoljena tolerancija do tri kilometra na čas jer ne postoji savršeno kalibrisan ne samo radar, nego i merač brzine, da ne kažemo cajger, čak i na najskupljim automobilima. Ipak, Mihailo da ne bi izlazio pred dežurnog sudiju za prekršaje i gubio dan odmora dokazujući da nije u prekršaju, na kraju pristaje da plati nižu kaznu (preškrabana je i suma za plaćanje kazne, koja je sada znatno niža) i nastavi put uz misao da nije pogrešio što se otisnuo da živi u Sloveniju, gde takvo iskustvo nikada nije imao.
– Čak i da je bilo prekoračenje brzine od jedan kilometar na čas, to niko na svetu ne meri niti kažnjava zbog propisane moguće greške mernih uređaja, pa čak i uticaja temperature i vlažnosti vazduha koja takođe može da donese oscilaciju. Proizvođač i kontrolor takvih uređaja propisuju toleranciju zbog moguće greške. Međutim, naši organi policije su tačniji od svakog instituta za kalibraciju mernih uređaja – dodaje Mihailo.
Ističe i da ga je ovakav potez srpskog saobraćajnog policajca naročito iznervirao jer sebe ne smatra bahatim vozačem.
– Osilili se ovi Slovenci pa navalili da nam narušavaju red i mir na Zlatiboru, da se bahate našim putevima koji su bolji negoli u celoj Evropi, da iritiraju i uznemiravaju naše nadaleko čuvene savesne vozače koje vidimo na svakom kilometru i čitamo u crnim hronikama. Voze ovi Slovenci čak 80 na sat na delu puta gde je ograničenje 80 na sat. Zamisli bahatosti, ne pretiču preko pune, ne voze 120 ili 130, ne pretiču u makaze kao mnoštvo „normalnih“ vozača. Voze na propisanoj udaljenosti, vezani su, čak su i decu privezali na zadnjem sedištu – zaključuje Mihailo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
