Kad učenik odbrusi profesoru „Ti ćeš da mi kažeš“: Verbalno nasilje učenika nad nastavnicima svakodnevna pojava u školama

Incidenti u kojima su prosvetni radnici bili žrtve fizičkog nasilja ili situacija u kojoj se našla profesorka iz Tehničke škole u Trsteniku nisu toliko česti, ali je većini ovih slučajeva zajedničko to što su dospeli u javnost nakon što su na društvenim mrežama objavljeni video snimci koje su načinili učenici.

Nekadašnje dečje nestašluke, kako su tada doživljavani, da se nastavniku zalepi žvaka za stolicu ili se u učionici ugasi svetlo, odškrinu vrata i na gornju ivicu stavi morak sunđer, ne bi li nastavniku pao na glavu pri ulasku u prostoriju, zamenili su sve brutalniji incidenti.

„Učenik prvog razreda Tehničke škole u Mladenovcu napao profesora, a kasnije i policajca“, „Nastavnica pokušala da razdvoji dvojicu učenika, jedan od njih je udario pesnicom u glavu“, „Učitelja pretukao bivši učenik“, „Profesor fizičkog zadobio lakše povrede kad ga je napao učenik na stepeništu“, „Učenica osnovne škole posekla nastavnicu matematike“ …neki su od naslova teksova u medijima, objavljenih u poslednjih nekoliko godina.

Broj fizičkih nasrtaja na nastavnike je sigurno veći nego što što to zabeleže mediji i statistika Ministarstva prosvete.

Prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali saglasni su da mnogi slučajevi nasilja, bilo da je reč o vršnjačkom ili usmerenom prema nastavnicima, bivaju zataškani u samoj školi ili čak među manjim brojem zaposlenih, pa ni svi u kolektivu ne saznaju da se neki incident dogodio.

Razlozi za to su različiti. Neki direktori ne žele da škola dođe na loš glas ili se plaše da će biti proglašeni za nesposobne za rukovođenje ako nadležni u školskoj upravi i Ministarstvu prosvet saznaju.

– Skoro se desilo da je devojčica udarila druga i on joj je vratio. Ona je pozvala tatu koji je došao u školi i nasrnuo na dečaka. Dežurne nastavnice su pozvale školskog policajca, ali im je direktor zamerio što su to uradile – priče jedan od sagovornika Danasa.

Brojni su primeri da sami nastavnici prećutkuju neprijatnosti iz straha ili stida, plašeći se da im se kolege ne podsmevaju.

Školska praksa svedoči i da je bilo slučajeva da nastavnik prijavi nedolično ponašanje učenika. a da mu ne veruju ili da razredne starešine stanu u odbranu svog odeljenja.

– Generacije koje dolaze su sve gore i gore. To vuče korene iz osnovne škole i porodice, pa se preliva na srednju školu i kasnije. U našoj školi nije bilo ovakvih slučajeva kao što se desilo u Trsteniku, ali je pitanje da li bi se i za njega saznalo da učenici nisu sve snimali i to objavili na društvenim mrežama. Nastavnicima su vezane ruke. Svi zakonu u obrazovanju koji su donošeni u poslednjih desetak godina idu na ruku učenicima i njihovim roditeljima, a protiv prosvetnih radnika. Vi ne možete na licu mesta da kaznite učenika za neko delo. Mora da postoji procedura, priča sa psihologom, pedagogom, roditeljima…dok se dođe do kazne koja bi za određeni prekršaj bila adekvatna prođe mnogo vremema – kaže za Danas Siniša Lonjak, predsednik sindikata u Elektrotehničkoj školi „Rade Končar“.

Najveći problem sa kojim se nastavnici danas suočavaju je nedisciplina na času.

– Učenici su nedisciplinovani, nezainteresovani za rad, nekada bahati. Učenik treba da sluša na času, da bude angažovan, a ako nema udžbenik to se ne može postići. Deluje banalno, ali tu dolazi do prvog disbalansa između učenika i nastavnika, ako ga nastavnik opomene, a učenik mu bezobrazno odgovori. Danas imamo problem sa stručnim kadrovima, jer niko neće da dođe da radi u prosveti za male pare i još da ga neko maltretira i ponižava – kaže naš sagovornik.

I Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola slaže se da sve kreće od ovakvih situacija.

– Nastavnik kaže kupite udžbenik, učenik mu odgovori „ko si ti da mi narediš“. Ima slučajeva da se đaci šetaju na času, da dignu noge na stolicu, da ometaju čas, da dečaci štipaju devojčice…Izgubila se bilo kakva poslušnost prema nastavniku. On kaže učeniku da obriše tablu, donese nešto iz zbornice, a ovaj odgovori „neću“. Nastavnik ga pošalje kod psihologa ili pedagoga, a učenik opet kaže „neću“ – navodi Antić.

On ističe da fizičko nasilje nad nastavnicima nije svakodnevna pojava u školama i da se preko 90 odsto učenika ponaša primerno, a da probleme pravi manjina.

Ranije analize svedoče da su vinovnici neprimerenog ponašanja uglavnom deca razvedenih roditelja ili iz nepotpunih i nefunkcionalnih porodica, a Antić kaže da se to ni danas nije promenilo.

On dodaje da incidenata više u srednjih stručnim školama, posebno trogodišnjim, u „kojima je raditi kao u rudniku“, a mnogo ih manje ima gimnazijama, koje po pravilu upisuju bolji đaci.

Ipak, svi sagovornici Danasa kažu da nema škole koja nije imala neki problem sa nasiljem, bilo da je reč o vršnjačkom ili da su žrtve prosvetni radnici ili čak da je nastavnik taj koji je bio nasilan prema učeniku.

Boban Jovanović, profesor u školi „Tehnoart“, se slaže da u školama dominira verbalno nasilje prema nastavnicima.

– Netolerantni su, bezobrani, lažu, govore ružne reči na času, na hodniku, dešava se da opsuju nastavnika. Ima slučajeva da učenici izvređaju nastavnika jer su nezadovoljni ocenom ili ako ih nastavnik opomene da se smire, da ne remete čas. Znaju burno da reaguju, često su impulsivni, solidarišu se u laži i primetio sam da ih nekad razredne starešine štite i daju im za pravo, umesto da budu nepristrasni i da se učenici ukore dok su incidenti još mali – priče sagovornik Danasa.

Na pitanje šta nastavnik radi u takvim situacijama Jovanović kaže da može da upiše učenika u napomenu u dnevnik i da ga pošalje na razgovor kod psihologa i pedagoga.

Ako je incident krupniji otvara se dosije, ako je manji sve se završi na razgovoru koji nekad da rezultate, nekad ne.

Postoje, kaže, đaci koji nemaju osećaj da treba da se izvine. Izgubio se osećaj poštovanja prema nastavniku i učitelju, kad prolazi hodnikom, niko se ne osvrće, ne daju mu prednost da prođe.

– Ne umeju da kažu dobar dan kad prođu hodnikom. Bila sam šokirana kad je nedavno učenik u mom prisustvu nasrnuo na druga kao da ja ne postojim. Autoritet učitelja urušavaju roditelji. Ako se kaže nešto što nije afirmativno za učenika roditelji su uvređeni i smatraju da učitelj ne voli njihovo dete. Ako neko dete pohvalim dođem u situaciji da mi se spočita kako ga favorizujem. Pre deset, 15 godina bilo mi je nezamislivo da učeniku kažem da nešto uradi ili da se izvini drugu i da mi odgovori „neću“. Kad pozovem roditelje i ukažem mu na učenikovo neprimereno ponašanje ima onih koji sarađuju i prihvate kritiku, ali i onih koji slegnu ramenima, kažu „svašta“ i „popričaću sa njim“, te se na tome sve završi. Dete se na neko vreme smiri i onda ponovo pravi probleme – priča učiteljica iz jedne prestoničke škole.

Iskustva nastavnika sa roditeljima su različita. Oni dobrostojeći ili uticajni prete advokatom, neki čak žele da pravdu uzmu u svoje ruke pa se dešava da nasrnu na nastavnike ili da im prete.

Na drugoj strani su roditelji koji se uopšte ne pojavljuju u školi ili su učenici iz problematičnih porodica u kojima škola nema sagovornika. U tim slučajevima neophodno je da se uključe i druge službe, pre svega centri za socijalni rad, koji su često najslabija karika.

Mladi nasilnici su prepušteni sami sebi, a društvo je od njih diglo ruke.

Svesni da ne mogu sami i nastavnici su dovedeni u situaciju da dignu ruke.

Čekaju da ova deca završe školovanje i mole Boga da se ne desi veći incident. A ako i žele da pomognu, opterećeni su brojnim obavezama.

– Planovi podrške i sve što je prosvetna vlast zamislila na papiru zahteva i vremena i živaca, procedura je komplikovana i zahteva vođenje obimne dokumentacije. Škola često nema saradnike u roditeljima. Za inspekciju su uvek krivi nastavnici. U takvoj situaciji kad se desi incident sve se završi na razgovoru sa pedagogom i psihologom, a kazna koju učenik dobije je ukor. Ali to deci ništa ne znači, to je za roditelje – priča jedan od sagovornika Danasa.

Vladanje da ulazi u prosek

Učiteljica sa kojojm smo razgovarali smatra da bi vladanje trebalo da se ocenjuje po Pravilniku o ocenjivanju, što sada nije slučaj i da ocena ulazi u prosek već od prvog razreda osnovne škole.

– Dakle, ko ne poštuje drugove i nastavnike, ko neradi redovno domaće zadatke ne može da ima pet iz vladanja. Kod nas se podrazumeva da deca imaju pet iz muzičkog, likovnog, fizičkog i svi primerno vladanje – navodi naša sagovornica.