„Kad želite nekog da ‘rasturite’, u porazu sami postajete rastureni“: Profesor Baucal o nastupu „orlova“ i kolektivnim nadanjima

Sa profesorom Baucalom smo razgovarali o nastupu srpske reprezantacije na Svetskom prvenstvu, kolektivnim nadanjima i onome što je došlo dan nakon što smo ispali sa takmičenja.

Nismo izgubili dodir sa realnošću

Upitan o atmosferi pre početka prvenstva, kada je čak smišljena i pesma „Dajte Brazil da se igramo“, prof. Baucal kaže da su nadanja koja smo imali sastavni deo sporta.

– Kada navijate za neki tim, nadate se da će u nekim utakmicama pobediti i to je normalno. To ne znači da smo nerealni ili da smo izgubili dodir sa stvarnošću i da ne znamo da naši fudbaleri nisu na istom nivou kao Brazil. Lepota sporta je u tome što je neizvestan. Nekada i slabiji tim može da pobedi. Upravo ta neizvesnost čini sport zanimljivim i daje nam mogućnost da se nadamo. Istovremeno, ova reprezentacija je pokazala određeni kvalitet i naš optimizam je bio realističan – kaže prof. Baucal.

Svako nadanje i očekivanje da će tim za koji navijate pobediti, da će se dobro prikazi, kako kaže, je pozitivno. Ono što je negativna strana jeste kada se sportu prilazi sa željom da se pokaže nadmoć, da se neko „rasturi“. To se na kraju videlo i u utakmici protiv Švajcarske i ponašanju određenih švajcarskih fudbalera.

– Videli smo juče nemile događaje u kojima su učestvovali fudbaleri Švajcarske koji su ili poreklom sa Kosova ili su povezani sa Kosovom na neki način. Međutim, mi možemo i njih da razumemo. Moguće je da bi i naši fudbaleri provocirali u sličnoj situaciji kada postoji više od igre, odnosno kada sport postane produžena ruka političkih ili međunacionalnih konflikata, što je naravno pogrešno, ali se desilo mnogo puta do sada. Poznata je utakmica između Argentine i Engleske, kada je Maradona dao gol rukom. To je bilo više od fudbala, pre svega za Argentince. Lako se desi da unesemo naše druge strasti u sport. Ali toga se treba čuvati jer sport treba da bude pre svega sport – kaže sagovornik Danasa.

Svi smo na istom brodu

I pored poraza i ispadanja postoji nekoliko pozitivnih stvari koje nam ostaju nakon ovog prvenstva. Jedna od njih je zajedništvo.

– Mi se delimo po mnogim stvarima. Sportski događaji su prilike da se povežemo i ujedinimo. Svi navijamo na isti način bez obzira na druge stvari po kojima se razlikujemo. Nama su inače potrebni momenti u kojima bismo se podsetili da smo građani iste zajednice i da svi delimo istu sudbinu. To nam nedostaje. Da to imamo, imali bismo i tačku oslonca kojoj bismo mogli da se okrenemo kada se ne slažemo. Tada bismo mogli i da kažemo – svi smo mi zajedno, hajde da se čujemo – ističe prof. Baucal.

Kao što su se građani ujedinili u nadanjima i podršci, tako su sada ujedinjeni i u komentarima šta je moglo bolje i drugačije. Sagovornik Danasa navodi da je inače manir da smo svi stručnjaci i da svi sve najbolje znamo.

– Ja nisam stručna osoba za analizu naše igre. Ono što je bilo vidljivo jeste da možemo da damo puno golova, ali da možemo da primimo još više. Da li je to samo do igrača u odbrani, da li je to do veznog reda…. Postoje razne teorije. Fudbal je međutim timski sport i sigurno nismo izgubili zbog jednog igrača. Gde u timu stvari nisu funkcionisale, to treba da analiziraju stručni ljudi. Ja naravno imam svoje impresije. One jesu za mene važne. Ja o njima pričam sa svojim prijateljima, to je deo našeg druženja, ali to ne treba pretvarati u mudrosti koje će promeniti svet. Problem sa fudbalom je taj što se cela nacija mobiliše oko toga pa svi postanemo najpametniji u taktici, strategiji, izmenama – kaže prof. Baucal.

Bez poraza nema pobeda

Utakmice srpske reprezentacije bile su najgledaniji događaji. Upitan da li je to do fudbala kao najvažnije sporedne stvari ili do naše reprezentacije, porf. Baucal kaže da ima i jednog i drugog.

– Fudbal među svim sportovima ima posebno mesto. Možemo da vodimo raspravu o tome da li to privilegovano mesto koje fudbal zauzima u odnosu na druge sportove je utemeljeno ili fabrikovano zbog velikih para koje se ulažu. Fudbala okupira naše živote i van velikih takmičenja. Samo uporedite koliko se pažnje u medijima posveti fudbalu a koliko obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti i drugim temam od kojih nam zavisi kvalitet života – kaže prof. Baucal.

On međutim ističe i put koji je reprezentacija prešla do ovog takmičenja.

– Postoji određena cikličnost. Imali smo loše rezultate, bili smo u padu. I onda dođe trener koji uvede neku novu nadu, kao što je to bio slučaj i sa Radomirom Antićem. Unese se neka nova atmosfera. Ogroman je uspeh to što je reprezentacija uopšte došla na Svetsko prvenstvo. Verujem da je malo ko verovao da ćemo se plasirati na Svetsko prvenstvo, a posebno da će ovaj tim da ostvari direktno učešće. Ovaj tim je pokazao kvalitet, tu su dobri igrači, Stojković je kao trener uneo neki novi duh, postojao je određeni potencijal a uvek se može desiti da se podbaci. Nije dobro da se sada traži Stojkovićeva ostavka. To je možda normalna emotivna reakcija ali ona nije racionalna. Svaki uspeh zahteva kontinuitet. Pogledajte samo Đokovića 2011. Koliko puta je gubio, koliko puta nije imao kondiciju pre nego što je postao vodeći igrač. Ni njegov uspeh nije nastao tako što je počeo da igra tenis i postao prvi. I on je dosta gubio, uzdizao se, padao… I onda u jednom trenutku poleteo. Svi prethodni uspesi i neuspesi su se akumulirali u jedan ogroman uspeh. Ako imamo tim koji ima neki potencijal i ako imamo trenera koji i dalje ima autoritet da objedini te igrače, onda je to dobra kombinacija, a ovo je samo privremeni neuspeh – zaključuje prof. Baucal.