Kada će biti formiran REKOM

Formalno, pitanje pomirenja je jedan od četiri cilja ovog procesa, i po svojoj prirodi politički cilj, mada su se dosadašnji projekti, pokretani u okviru Procesa, pretežno ticali povezivanja transportnih i energetskih infrastruktura, ekonomija i saradnje mladih. Na ovaj način, politička dimenzija regionalne „povezanosti“ (engl. connectivity agenda), a posebno ključna pitanja u vezi sa demokratizacijom regiona i njegovom stabilizacijom, kao što su, pored pomirenja, vladavina prava, bezbednost i bilateralna pitanja – ostali su donekle zanemareni. Sa druge strane, kako se vremenski udaljavamo od ratova na području nekadašnje SFRJ, tako pitanje pomirenja sve manje privlači pažnju javnosti i u našem regionu.

Međutim, ovaj nedostatak interesovanja i angažmana nije bezazlen. Zbog njega je izostalo uspostavljanje jednog od ključnih mehanizama tranzicione pravde, u okviru koje se odvija proces pomirenja – zajedničke komisije nekadašnjih strana u sukobu koja bi utvrdila činjenice u vezi sa ratnim zločinima i žrtvama. Kolika je potreba za ovakvom komisijom vidi se iz činjenice da, iako postoje navodi o oko 130 hiljada žrtava u vezi sa ratovima, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, čiji se mandat okončava u decembru, identifikovao je i utvrdio okolnosti stradanja za oko 18 hiljada, a organizacije okupljene u Koaliciji za REKOM za oko 23 hiljade žrtava. Iako je Koalicija za REKOM još 2008. pokrenula inicijativu za osnivanje ove međuvladine komisije, i pored toga što ju je potpisima podržalo više od pola miliona građana iz regiona, a u radu na predlogu statuta učestvovali i specijalni izaslanici najviših izvršnih vlasti zemalja regiona – regionalna komisija, REKOM, još uvek nije formirana.

Bez zajedničkog utvrđivanja činjenica o najbolnijim posledicama postjugoslovenskih konflikata ne može biti suštinskog pomirenja u regionu. Nedostatak činjenica oko kojih nema spora stvara prostor za širenje zapaljivih narativa, što lako mogu iskoristiti nacionalistički orijentisani populisti ili treće države, izvan Zapadnog Balkana ili EU, koje nemaju dugoročne vizije za region, već samo projekcije sopstvenih interesa. Time se stvara pretnja ne samo za sudbinu regionalnih infrastrukturnih projekata i ekonomske saradnje, već i za regionalnu bezbednost. Pomirenje u regionu važno je i za bezbednost Evropske unije, koja svojom Globalnom strategijom (bezbednosne i spoljne politike) predviđa i „otpornost“ na bezbednosne izazove kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo, u smislu, između ostalog, sposobnosti oporavka od kriza. Pomirenje, a posebno utvrđivanje činjenica, važno je i za sprečavanje radikalizacije mladih, jer omogućava reformu obrazovnih programa u delovima koji se bave novijom istorijom i zato što umanjuje šanse za instrumentalizaciju kontroverzi iz prošlosti.

Za osnivanje REKOM-a, Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1991. do 2001. godine, neophodna je politička volja u postjugoslovenskim zemljama. Berlinski proces, bez obzira na svoje nedostatke i ograničeno trajanje, danas jeste format koji inspiriše lidere Zapadnog Balkana da se „takmiče“ u idejama kako da unaprede saradnju u regionu i približe ga Evropi; po toj „mekoj moći“ ovaj format prednjači u odnosu na više od sedamdeset postojećih oblika regionalne saradnje. Zato Koalicija za REKOM u Sažetku politike pod nazivom „Pomirenje kroz Berlinski proces – uloga REKOM-a“, predlaže da na predstojećem samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu naslednice SFRJ zaključe sporazum o osnivanju REKOM-a, a zatim preduzmu i konkretne korake da ova komisija konačno bude osnovana i ispuni svoju misiju.

Autorka je konsultantkinja i saradnica WB6 Advocacy Group