Kada će oboleli od raka moći da zamrznu reproduktivni materijal o trošku države?

Kako bi se obolelima od malignih bolesti omogućilo da dobiju decu nakon lečenja, RFZO je doneo novi pravilnik koji dozvoljava zamrzavanje reproduktivnog materijala o trošku države.

Tekst pravilnika još uvek nije objavljen i Ministarstvo zdravlja tek treba da da saglasnost na ovaj dokument.

Na osnovu onoga što su mediji preneli postoji, međutim, mogućnost da pravilnik donosi i neka nepotrebna ograničenja.

Šta kaže pravilnik?

Pozivajući se na saopštenje RFZO, mediji su preneli da će jajne ćelije, spermatozoide ili embrione pre početka lečenja od kancera moći da zamrznu žene do 40 godina starosti i muškarci do 50 godina.

Kako je navedno, uslov je da već nemaju zamrznut reproduktivni materijal i nemaju dete, odnosno nemaju dete u postojećoj zajednici, kao i da nemaju metastaze i da je indikovana primena hemioterapije.

Ovaj pravilnik treba da zaživi nakon što Ministarstvo zdravlja da saglasnost.

U razgovoru za Danas Tatjana Macura, predsednica Udruženja mame su zakon, ističe da je donošenje ovakvog dokumenta veoma važan korak.

Ona, međutim, dodaje da nema razloga da postoje bilo kakva ograničenja u pogledu toga ko od obolelih od raka može imati pravo da zamrzne reproduktivni materijal.

– Iz vesti koja je u medijima objavljena nije jasno da li će pravo da zamrznu reproduktivni materijal imati samo muškarci i žene koji su u zajednici ili i oni koji nemaju partnera. Treba voditi računa da se i onim ljudima koji nisu trenutno u zajednici a koji su oboleli od malignih bolesti ne uskrati ovo pravo – navodi Macura.

Ona dodaje i da “ne postoji razlog da se zamrzavanje genetičkog materijala o trošku Fonda dozvoli samo ženama i muškarcima koji nemaju decu”.

– Jedan postupak VTO košta oko 7.000 evra, čuvanje reporduktivnog materijala ne može biti skuplje od toga, tako da to nije veliko opterećenje za budžet. Dakle, čak i ako imamo u vidu finansijske razloge, nije potrebno nametati ovakva ograničenja. Mi ne znamo koliki je to broj žena i muškaraca koji već imaju decu, oboleli su od malignih bolesti, i žele da imaju još dece. Možemo pretpostaviti da nije u pitanju veliki broj, ali svakako da postoje. U procesima kao što je VTO generalno ne bi trebalo postavljati limite jer na jednoj strani stvaraju nepotreban pritisak na buduće roditelje a na drugoj ne obezbeđuju nikakve suštinske uštede – kaže Macura.

Zaokružen proces

I Marijana Arizanović iz Udruženja Šansa za roditeljstvo pozdravlja donošenje ovog pravilnika.

– Izuzetno je važno da se osobama koje boluju od malignih bolesti omogući da se ostvare kao roditelji nakon završetka lečenja. Posebno je bitno što bi ovim pravilnikom trebalo da se omogući da ceo proces čuvanja bude brz, da se ne gube meseci, tako da se reproduktivni materijal zaista sačuva – navodi Arizanović.

Upitana kako vidi ograničenje da samo muškarci i žene koji već nemaju decu mogu zamrznuti reproduktivni materijal o trošku Fonda, sagovornica Danasa kaže da su stvari verovatno tako postavljene jer se maligniteti mahom otkrivaju kod mladih ljudi koji još i nisu imali priliku da dobiju dete ili kod onih starijih za koje se pretpostavlja da su se ostvarili kao roditelji.

– Mi nismo bili u kontaktu sa roditeljima koji imaju decu, a koji su oboleli od malignih bolesti i želeli bi da sačuvaju reproduktivni materijal kako bi dobili drugo dete. Ako bude potrebe, mi ćemo svakako podržati proširenje pravilnika – navodi Arizanović.

Donošenje ovog pravilnika najavljeno je još ranije, ali kako su rekli iz RFZO, kovid pandemija je uticala na pomeranje rokova.

Prethodno je tokom prošle godine proširena lista za vantelesnu oplodnju o trošku RFZO-a. Tako se sada iz budžeta finansira neograničeni broj postupaka za žene do 45 godina koje nemaju decu, kao i ograničen broj postupaka za žene starosti do 45 godina koje imaju dete.

Iz RFZO-a su, takođe, naveli da se čuvanjem reproduktivnog materijala ulazi u jedan zaokružen ciklus na koji se potom naslanja VTO o trošku Fonda.

Zakonska ograničenja i dalje nepromenjena
Tokom prošle godine više žena koje su zamrzle embrione, a kojima su u međuvremenu partneri preminuli govorile su za medije kako nemaju nikakva prava ni mogućnosti. Zamrznute embrione ne mogu prebaciti u drugu kliniku, ne mogu zahtevati produženje roka čuvanja, na kraju ne mogu ih iskoristiti da pokušaju da postanu majke. Isti je slučaj i sa muškarcima koji su izgubili supruge. Razlog su postojeća zakonska rešenja po kojima svako raspolaganje sa embrionima zahteva potpisana saglasnost oba partnera čije su polne ćelije upotrebljene. Da bi se ova situacija promenila potrebna je izmena više zakona. Marijana Arizanović kaže međutim da do sada ovim povodom ništa nije urađeno i da se i ne zna kada će biti.