Kada čovek nije stranac sebi samom, nigde nije stranac

Kada je njen marketinški tim 2013. godine dobio prve klijente na tržištu Velike Britanije tada kreće Natašin put ka Londonu u kojem je, kako kaže, pored marketinških servisa, slučajno, ili snagom sudbine, dobila mogućnost da kreira inovativan proizvod u saradnji sa Nacionalnim zdarvstvenim sistemom Engleske, namenjen budućim mamama, koji omogućava zdravo praćenje trudnoće a zasnovan je na principu brojanice.

To je jedini komercijalni proizvod na tržištu Engleske koji ima oficijalnu dozvolu da koristi i zvaničan logo Nacionalne zdravstvene institucije Engleske.

Osim toga, Nataša aktivno svojim radom i uticajem pomaže različite humanitarne projekte, od kojih je posebno ponosna na doprinos „Raymond Nicolet“ organizacije nazvane po legendarnom uredniku francuskog „Le’ Republique“ a koja podržava škole u Srbiji koja je samo prethodne godine pomogla dve škole u Somboru sa neophodnim sredstvima i renovirala biblioteku škole u Pančevu.

O samoj odluci da svoj život izmesti u London kaže da je došla vrlo suptilno i prirodno, kroz poslovnu saradnju, te joj je u nekom trenutku postalo naporno istovremeno da bude poslovno aktivna u dve zemlje.

– Engleska je u tom periodu predstavljala adekvatan izazov da se osvoje nova znanja i iskustva i da se potvrdim na nekoj novoj pozornici. Tranzicija se ostvarivala postepeno jer sam želela da svoje aktivnosti u Srbiji zaokružim na profesionalan i lep način sa klijentima sa kojima sam imala godišnje ugovore i izuzetnu saradnju. Najveće mi je zadovoljstvo što sa mnogima i dalje održavam kontakt a neka od tih poznanstava su se u međuvremenu pretvorila u inspirativna prijateljstva – priča za Danas.rs preduzetnica Nataša Davidov.

Njen put, kako ističe, nije se razvijao u pravcu definitivnog preseka i „odluke da odete negde da biste zaradili i vratili se“. O povratku nije razmišljala ni kad je odlazila, a ni sada, obrazlažući da to nije zato što je njen kopletan život sada u Londonu, već zato što sebe vidi kao građanina sveta, a svoj put kao istraživački.

– Ima još mnogo prostora na svetu i mogućnosti koje za mene predstavljaju pozitivan izazov. S druge strane, dokle god postoji emotivna veza i neko ko vas čeka u domovini i u čijoj duši i srcu se ogledate, čovek nema osećaj da je zapravo otišao. Toponim na kojem smo se rodili i u kojem smo proveli značajan deo života, iako određuje mnogo toga i takođe pruža izvesnu zaštićenost barem u psihološkom smislu jer delujete u poznatim okolnostima i okruženju, nije nešto što treba da nas ograničava ni na jedan način. Naprotiv, mislim da upravo to da nikada ne zaboravimo odakle smo krenuli daje snagu da i na nekim drugim mestima osetimo i ostvarimo to da smo „međ’ svojima“. Kada čovek nije stranac sebi samom, nigde nije stranac. Možda nekada čovek treba da se udalji da bi to razumeo na pravi način – objašnjava naša sagovornica.

Govoreći o tome koliko joj se život promenio, kaže da je u odnosu na životni standard život u Londonu, barem neko vreme, pretrpeo izvesne redefinicije odnosno redukcije, u odnosu na samospoznaju i lični napredak doneo je rast, inspiraciju i kreativnost.

U ENGLESKOJ MOGUĆNOSTI VEĆE I KREATIVNIJE

Ova biznis žena kaže da su iza nje decenije kretanja kroz najrazličitije žanrove života u Srbiji, od školovanja pod svećama, preguravanjima od meseca do meseca, brutalnog embarga na život kojem je većina ljudi sa naših prostora bila izložena do svetlucavih momenata u karijeri stečenih posvećenim radom i upornošću i glamuroznih trenutaka koji ne zaostaju za onima koji se mogu doživeti na svetskoj džet set pozornici.

– Zahvalna sam za sve doživljeno, i ono teško a i lepo. Da nije bilo izazovnih iskustava možda ne bih koračala snažno i uporno ka osvajanju nekih drugih prostora. Ovo ne ističem da bih abolirala društvene okolnosti u kojima je, nažalost i dalje omogućeno da neki žive bez elementarnih ljudskih uslova dok se drugi bogate na toliko očigledno bahat način da to predstavlja civilizacijski sunovrat čovečnosti i za te individue i/ili sisteme i za pošten narod koji je toliko izložen svedočenju tome. Ovo ističem da bih istakla da ipak postoji mogućnost da čovek prevaziđe teške okolnosti i kreira svoj život na način na koji mu je primeren – iskrena je Nataša Davidov.

U Engleskoj su, kako ističe, te mogućnosti svakako veće i kreativnije, ali ne samo kada je karijera u pitanju. Ono što je za nju, kako kaže, bilo otkrovenje je što taj buket raznih kulturnih i spiritualnih sadržaja i koncepata omogućava čoveku da se realizuje i u duhovnom smislu.

– Religiozne zajednice i organizacije, recimo, veoma su aktivne u smislu suštinske podrške ljudima, i igrale su i igraju ključnu ulogu u održavanju mentalne i duhovne stabilnosti koja je ugrožena usled pandemije, i to ne samo kroz redovnu religioznu praksu koja se podrazumeva, već i kroz razne radionice, predavanja, razgovore koji, iako se uglavnom odvijaju u online okvirima, daju osećaj pripadnosti i vrednosti. Snaga zajednice i individualna odgovornost za sveobuhvatnu ‘popravku sveta’ su potencirani i podržani ukoliko ste skloni da delujete u tom pravcu u životu i to je za mene vrlo snažno iskustvo koja je obogatilo moj život. Takođe, izuzetno značajne su mogućnosti za sticanje i unapređivanje znanja i veština bez obzira koliko godina imate. Srednje doba za ženu zna da bude veoma osetljivo razdoblje. Ovde celokupan sistem podržava tezu da najbolje tek dolazi sa godinama i to je veoma ohrabrujuća i inspirativna atmosfera za život i rad – navodi naša sagovornica.

REAGOVANJE NA SRBIJU

Na pitanje da li prati aktuelna dešavanja u Srbiji i kako reaguje, odgovara Šantićevim citatom: „Ne plačem samo s bolom svog srca. Rad zemlje ove uboge i gole, mene sve rane moga rode bole i moja duša sa njim pati i grca.“

Zbog njenog imena i porekla koje ukazuje i na druge pripadnosti, ljudi je u Engleskoj ne vezuju automatski za Srbiju.

– Svakako, kada im kažem odakle sam, nekada je reakcija čudna, jer kažu Sirija, jer zvuči slično kao Srbija i poslednjih godina je medijski aktuelna. Uglavnom, Beograd svi više znaju i lice se automatski razvuče u srećan osmeh i barem kada su Englezi u pitanju, vezuju Beograd za dobar provod i srdačan narod, tako da se držim tog pozitivnog marketinga…- dodaje ona.

Mišljenja je da je prvenstveno važno biti u dobrom odnosu sa samim sobom, da biste tek onda mogli da odredite granice dobrih odnosa sa drugim ljudima.

– Tako da, koje god pripadnosti ljudi bili, nadasve poštujem pristojnost, ljudskost i saosećajnost. Sve što je u suprotnosti sa tim vrednostima, jednostavno, nema mesta u mom životu. Oni koji se vode sličnim principima, dobrodošli su i smatram izuzetnim bogatstvom spoznaju da i među najrazličitijim kulturama i pripadnostima možete da pronađete osobe koji dele slične životne stavove. Pripadnost u smislu mesta gde smo se rodili ne mora nužno da bude i izvor bliskosti, mada je posebno lepo i značajno kada se desi i kada takvi odnosi traju… – kaže Nataša o druženju sa ljudima u Engleskoj.

KAKO DO BRENDA I ŠTA JE DANAS LUKSUZ

Nataša se bavi izradom nakita i valsnica je Davidov London Jewellery a na pitanje da li je teško izboriti se za svoj brend, ručno rađenog nakita u Londonu otkriva da je put do svog brenda u bilo kojoj industriji veoma dugotrajan, neizvestan i skup „ukoliko ste sami sami Kapetan svog broda, a nekada i sa posadom“. Sva je sreća što, kako kaže, uporedo ima i druge poslove u vezi marketinškog konsaltinga. Ipak, nije nezadovoljna.

– Nakit je primećen. Imam svoju vernu klijentelu ne samo u Velikoj Britaniji, već i značajno u Americi, koja je daleko veće tržište. I naravno, među izuzetnim damama u Srbiji – dodaje naša sagovornica. Posao ručno rađenog nakita nije samo posao već, u smislu angažovanosti i kreativnosti, to je ceo život.

– I kao i život sam, usrećuje vas, umara vas, plačete ali ste i srećni, svakako lepa avantura koja, eventualno, kada se opšta situacija promeni, može doneti i poslovni benefit adekvatan ulaganju – navodi ona.

U nekim člancima u Engleskoj opisali su je kao „ženu sa dobrim ukusom, koja vas tera da poželite da nosite bisere“. Uvek je kako kaže, verovala da stil ne znači da morate da imate mnogo novca.

– To sam uvek pokušavala da prenesem damama, tokom „Cosmopolitan“ dana a i sada, kroz kreaciju nakita ručno izrađenog od prirodnih materijala koji ima svoju cenu koja je podržana kvalitetom i trajnošću u smislu stila. To ljudi valjda prepoznaju i bez reči, tu razliku između nekoga ko kupuje besomučno brendove sa A liste i koristi ih u nameri da pokaže stil i nekoga ko kombinuje stvari iz, na primer, „second hand“ radnje i jednog prestižnog detalja koji naglašava celu priču. Nadasve, ono što je uvek važno je ono što imamo u sebi. Stvari su samo kreativno ospoljenje, koje, upotrebljene sa stilom i značenjem, gotovo igrom, na kvalitetan način upotpunjuju priču. Bez toga, reč je o „poštapalicama“, koje imaju kratkotrajan efekat i za onog kome su potrebne a i, neretko, za onog ko gleda – kaže ona.

Upitana da li se bogatstvo meri nakitom, odgovara sledeće: „Na način na koji ja vidim život, svakako ne. Ali, ono što se može kazati nakitom može da bude bogato“.

Pandemija je, kako ističe Nataša, umnogome uticala da se prioriteti promene u smislu industrije luksuza.

– Sada je zdravlje luksuz. Smatram da je budućnost u brendovima koji transcendiraju trenutno i imaju emotivnu i wellbeing crtu koja nadilazi sadašnji trenutak ali ga značajno podržava. Bezvremeno & savremeno za stil koji je vanvremenski – ističe ona.

ANDRIĆEVA ASKA KAO VEČITA INSPIRACIJA

„Put ka izradi nakita počeo je sasvim slučajno i nandasve neočekivano. Tokom 2018. godine imala sam mogućnost da preuzmem online prodavnicu specijalizovanu za materijale za izradu nakita. Nešto što je inače veoma raspostranjeno u Engleskoj su mini radionice, mini zanati, na tome se veoma insistira, ljudi to rade iz hobija i za ostvarivanje dodatne zarade. Pomislila sam da je dobra mogućnost da upotrebim svoje marketinške veštine da ceo proces unapredim. Tako sam otkrila magičan svet izuzetnih materijala za izradu nakita i putovala svetom da bih nabavila najbolje. Tako sam i dobila ideju, da, kada već imam mogućnost da upoznam sve materijale i umetnike koji izrađuju nakit, napravim nešto svoje, inspirisano sopstvenim duhovnim nasleđem i estetikom“, navodi Nataša.

I opet, sasvim neočekivano, kontaktirali su je iz Nacionale zdravstvene organizacije Engleske da ponudi proizvod koji bi omogućio ženama da na komforan i nadasve, atraktivan način, prate pokrete bebe u toku trudnoće, a sve u okviru Nacionalne kampanje za prevenciju broja mrtvorođene dece.

– Praćenje pokreta bebe u toku trudnoće i nepravilnosti koje buduća majka može da uoči mogu da signaliziraju eventualne probleme i ako se reaguje na vreme, spreče neželjene ishode – ističe naša sagovornica.

Ona je bila jedna od mnogih koji su kontaktirani da na osnovu svog biznisa dostavi ponudu.

– Verujem da je bilo i većih, etabliranih kompanija koje su bile u opticaju. I pošto smo mi nekako naučeni da moramo da ipak za nijansu brže da „trčimo“ i budemo bolji od drugih, ja sam bila u vozu tog 11. novembra 2018. godine ka unutrašnjosti Engleske u nameri da što bolje razumem zahteve klijenta. I tako je sve počelo. Nakon više dizajn opcija i testiranja na 1.000 žena u okviru porodiljskih ogranaka podržanih Nacionalnim zdravstvenim sistemom, rođena je Aska narukvica za trudnice i lansirana u aprilu 2020. – navodi Nataša.

Narukvica je izrađena od poludragog kamenja, jednog bisera (odakle se počinje brojanje na početku dana) i srebrnog priveska u raskošnom pakovanju koji ima mesto gde budući roditelji mogu da upišu ime deteta i datum rođenja što je zaista lepa uspomena na najvažniji trenutak u životu žene.

Nataša napominje da mnogi njihovi klijenti kasnije koriste narukvicu kao modni detalj jer je kamenje zaista vredno i u bliskoj vezi sa ženskim principom (Mesečev kamen, rozenkvarc, amazonit).

Nije slučajno što je narukvica dobila ime Aska, jer je lik Andrićeve Aske prati i inspiriše ceo život, daje snagu.

– Takođe, život Ive Andrića i njegovo delo nekako su se u bitnim situacijama u mom životu pojavljivali. Na primer, tokom amaterskog bavljenja glumom u gimnazijskim danima, glumila sam njegovu ljubav, Milicu Babić. I mnogo drugih preplitanja. Nadasve, Aska je upravo priča koje provejava kroz sve što sam već rekla. Uvek postoji spas. Spas je u kreativnosti i izdizanju od trenutnih okolnosti. Naučila sam sama da čitam kada sam imala četiri godine. Mnoga štiva su mi veoma brzo tokom odrastanja bila dosadna, lektira koju su vršnjaci čitali bila je prevaziđena. Aska je bila priča kojoj sam se uvek vraćala. Kada je najteže, bori se. Kada je najteže, samo nastavi da igraš…- naglašava ova preduzetnica.

IGRA ZA ŽIVOT

Kada govori o pandemiji i svakodnevnici tokom nje, kaže da živimo u svetu koji se bitno menja. Opisuje stanje kao vrstu specijalnog rata, u kome ima smrti, ekonomskog restruktuiranje sveta, žrtvava i profitera, novi svet na vidiku i stari svet u odlasku koji pokazuje svoje najstrašnije obličje.

– Kao i u svim svetskim ratovima, imamo poseban rat koji se vodi na polju propagande. Kanali su drugačiji, sada su u pitanju socijalne mreže. U pitanju je suptilniji model manipulacije ljudima u smislu indukcije agresije na psihološkom nivou i širenja negativne propagande i uspostavljanja novog oblika psihološke zavisnosti za koju, barem ovde, postoje stručne prakse za lečenje upravo tog oblika zavisnosti. Smatram da, opet, kao u svakom ratu, moramo biti posebno oprezni da zadržimo zdrav razum, čovečnost i ljudskost. Samo tako ćemo pobediti. U tom smislu, iako virus naizgled slabi trenutno, deluje da se virus nerazumevanja i sebičnosti tek zagreva. Ako svako od nas dobro razmisli pre nego što „lajkuje“ nešto to bi bio prvi korak ka osvešćenosti, koja je, želim da verujem, moguća za čovečanstvo. Verujem, kao Aska kada je, nakon okršaja u šumi sa vukom i kreativnog plesa koji je doneo izbavljenje, postala priznata balerina, postavila baletski komad koji je umetnički svet i kritika nazivao „Igra sa smrću“, a ona „Igra za život“ – zaključuje Nataša Davidov.

Savet muškarcima pri odabiru nakite za žene

– Ako je pažnja namenja pravoj ženi, a uz to je prati iskrena emocija, sama pažnja ima svoju neizmernu vrednost, a ako su pritom u pitanju biseri i poludrago kamenje, greške jednostavno nema, jer to govori o trajnosti i postojanosti – navodi Nataša.