Kada čovek odluči da promeni život iz korena: Šta kažu psiholozi koliko smo spremni za promene

Predsednica Društva psihologa Srbije i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović kaže za Danas.rs da menjati život iz korena obično podrazumeva nameru o nekim značajnim promenama i često se vezuje za datume koji sami po sebi, već simbolično predstavljaju neku prekretnicu, kao što je početak nove godine.

– Odluke o manjim promenama vezujemo za manje značajne datume, npr. od početka narednog meseca, od ponedeljka kao početka naredne nedelje i sl. Kao da vezivanjem za neki rok, učvršćujemo odluku o promeni. Zapravo, mnoge odluke možemo početi da sprovodimo već narednog dana, npr.  početak dijete, prestanak pušenja, redovno vežbanje,.. Ipak, korenite promene zahtevaju više priprema i promišljanja, pa ih na ovaj način oročavamo, da ih ne bismo odlagali od dana do dana. Određivanje roka predstavlja korak od namere, preko vremenskog plana, do sprovođenja odluke – objašnjava ona.

Želju za promenom života iz korena možemo, kako smatra psihološkinja i autorka podkasta „U raljama osećanja“ Đurđa Timotijević, razumeti kao fantaziju o drastično drugačijoj i srećnijoj verziji života, koja je moguća i lako dostižna, takoreći na dohvat ruke.

– I ta fantazija je normalna i važna jer pruža utehu u trenucima preplavljujućeg nazadovoljstva i zamora u kojima svoj život doživljavamo kao toliko pogrešan da nam male i pojedinačne promene ne bi umanjile patnju. Međutim, manje osvešćeni deo ove fantazije jeste taj da ta bolja verzija života podrazumeva i neko drugačije „ja“ pošto ovo „ja“ ovakvo kakvo je sad, sa svim svojim ograničenjima i nesavršenostima, tu bolju verziju života ne postiže. Iako utešna u trenutku, ova fantazija potkrepljuje ideju da nam ovakvima kakvi smo u svojoj koži nikada neće biti dovoljno dobro – navodi Đurđa Timotijević.

Promene su obično pokrenute prilikama ili neprlikama, dakle kada se ukažu neke nove mogućnosti i izazovi ili kada smo nekim važnim aspektom života nezadovoljni, poput posla, braka, uslova života, zdravstvenog stanja, i sl.

– Okidači mogu da budu čak  slučajni događaji, neplanirane okolnosti, bilo da se radi o dobitku na lutriji, (što je, naravno, ređe slučaj) ili ponudi za promenu posla koja dolazi iznenada, ali može da bude i otkrivanje početka bolesti, zbog čega odlučujemo da menjamo štetne navike. Slično se događa i u partnerskim odnosima, ako su hronično nezadovoljavajući, neka svađa može konačno da pokrene odluku o razvodu – navodi psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović.

Koliko smo spremni za krupne promene

Ipak, ljudi se ne odlučuju lako na velike promene, čak i kada su svesni svog nezadovoljstva, smatraju sagovornice Danas.rs. Navode da su promene teške, zahtevaju trud, napor, odricanje i toleranciju frustracija.

– Strah od promene i neizvesnost koju donosi nova, nepoznata situacija, mogu biti jači od nezadovoljstva na koje smo se navikli i gde nam je sve poznato. Pred takvom odlukom se obično nalaze mladi ljudi koji se spremaju da napuste zemlju, gde nisu zadovoljni svojim životom i prilikama koje im se nude, ali, koliko god novi život u drugoj zemlji obećava i privlači, takođe strepe pred mnogim neizvesnostima u novoj, nepoznatoj sredini – objašnjava Džamonja Ingnjatović, odgovarajući na pitanje koliko smo spremni za krupne promene.

S druge strane, Đurđa Timotijević veruje da priroda i snaga motivacije za promenu u velikoj meri zavisi od naših autentičnih vrednosti i da ćemo najveći kapacitet za tolerisanje frustracija koje promene podrazumevaju imati i graditi za ono što nam je u životu, u datom trenutku, najvažnije.

Prvi korak suočavanje sa sobom

Govoreći o tome sa čime se osoba suočava kada prelomi da nešto promeni kod sebe, a shvati da neće moći, važno je, smatraju psihološkinje, da se najpre suočimo sami sa sobom i shvatimo da ne postoji put bez prepreka, kao i da je stručna i prijateljska pomoć uvek dobrodošla.

– Neke promene se odnose na spoljne okolnosti, ali neke odluke o promeni se tiču i nas samih. Često je unutrašnja promena preuslov za promenu spoljnih okolnosti. Tada se pre svega suočavamo sa izvesnom ambivalencijom, kako se „menjati, a ostati isti“. Prvi korak je u suočavanju sa sobom, a tu su prepreka otpori i nesvesni mehanizmi odbrane koji nam čuvaju samopoštovanje. Ljudima je teško da budu otvoreni prema sebi, samokritični i radije vide problem u drugima. Na tom putu ka pozitivnoj promeni, svakako od pomoći može da bude psihoterapija – ističe Tamara Džamonja Ignjatović.

Kao i svaki drugi neuspeh, tako i neuspeh u tome da nešto kod sebe promenimo, dovodi do razočarenja i nezadovoljstva, ali ponekad i do ljutnje ili besa na sebe.

– Kod nekih od nas može biti okidač za depresivno raspoloženje, omalovažanjavanje sebe, obeshrabrenost i pesimizam. No, kao i na svakom drugom putu, kada se suočavamo sa preprekama, dobro je setiti se da nema tog puta na kome prepreka nema, posebno ako je to put kojim nikada nismo išli. Proces promena upravo znači ići za nas novim putem, koji po pravilu sa sobom nosi nepoznato, i podrazumeva puno lutanja i stramputica. Takođe je dobro setiti se da uvek možemo da zatražimo pomoć, prijateljsku ili stručnu – naglašava autorka podkasta „U raljama osećanja“ Đurđa Timotijević.

Šta najčešće menjamo kod sebe?

– Ono što najčešće želimo da menjamo kod sebe jesu navike, obrasci ponašanja i emotivno reagovanje u nama važnim aspektima života, dakle nešto što je vidljivo, na površini i naizgled reaktivno u kontekstu u kome se odigrava. Međutim, nekad je za promenu tih vidljivih ponašanja i emotivnog reagovanja potrebno menjati dublje i često ne potpuno osvešćene slike i uverenja o sebi, drugima i svetu i upravo zato su promene nekada tako teške i zahtevaju puno vremena i truda – objašnjava psihološkinja Đurđa Timotijević.

Da li se iz svoje kože može – koliko je ta promena moguća?

Konstatuju da su promene u životu gotovo uvek moguće, ali se uprkos tome takve namere ređe sprovode u delo.

– Vezivanje za određeni datum, je samo deo plana za sprovođenje odluke. Vremenski plan treba da prati i konkretan akcioni plan- šta ćemo konkretno preduzeti i kako ćemo to tačno sprovesti u delo. Vrlo često ostajemo  samo na željama i namerama – dodaje Džamonja Ignjatović.

Problem sa „promenom života iz korena“ je, kako ističe psihološkinja Đurđa Timotijević, što najčešće podrazumeva nerealistične ciljeve te nas neuspeh u ostvarivanju tih ciljeva obeshrabruje, vodi u potištenost i dodatno učvršćuje negativnu sliku o sebi.

–  Loša vest je ta da iz svoje kože ne možemo pobeći, no dobra vest je da i ne moramo. Ne moramo da postanemo neka unapređena, optimalna verzija sebe da bi nam, barem većinu vremena, u našoj koži bilo dovoljno dobro – dodaje psihološkinja Timotijević.

Na pitanje da li je uspešan čovek onaj koji bez obzira na vreme, sistem, okruženje ostane isti i dosledan sebi, ili je pak uspeh na strani onih koji se prilagođavaju svakoj promeni Timotijević objašnjava da je uspeh lična i subjektivna stvar i veruje da, kao i naša motivacija za promenom, u velikoj meri zavisi od našeg sistema vrednosti i strukture ličnosti.

– Ukoliko, na primer, rigidno pridržavanje pravilima i insistiranje na jednom donešenim zaključcima i odlukama smatramo integritetom i doslednošću, a doslednost kao važan deo svog identiteta, vrlo verovatno da ćemo uspehom smatrati to da, bez obzira na okolnosti i posledice, nikada nismo odstupili od svojih pravila i principa. No, vredi upitati se koja je cena takvog uspeha i da li bi nam možda nekada koristilo da probamo da mislimo i postuimo drugačije, drugim rečima, da se otvorimo za promenu – naglašava Timotijević.

Koliko su promene korisne

Nisu sve promene same po sebi dobre, smatraju naše sagovornice, ali je i rizik od neuspeha sastavni deo života.

– Nešto može delovati privlačno, zbog čega se kasnije pokajemo, shvatimo da smo pogrešili što smo se odselili, napustili posao, raskinuli vezu i sl. Nemate garancije da uvek donosite najispravniju odluku, ali život je jedinstvena prilika, gde možemo da dobijemo samo ako prihvatamo i rizik od greške ili neuspeha, gde je zapravo najveća greška strepnja od greške koja blokira bilo kakvu promenu i gde je najveći gubitak ako propuštamo prilike da živimo život kao da ne dišemo punim plućima – navodi Tamara Džamonja Ignjatović.

Promene koje želimo su promene na bolje, smatra Đurđa Timotijević, navodeći da je sa tim promenama lakše.

– Čak i kada su teške, lakše nam je da se setimo zašto je vredno trpeti frustraciju, napor i odricanje. S nametnutim promenama je teže, posebno ako su na gore. No dobro je sestiti se da nam je istorija ćovečanstva pokazala da kao vrsta imamo kapacitet da preživimo krize i da se prilagođavamo novim okolnostima. Šta više, prilagođavanje podrazumeva mobilisanje naših kapaciteta i sticanje novih veština koje nam ostaju kao kapital – zaključuje Timotijević.

 

Koje osobe lakše usvajaju promene?

– Tačno je da se ljudi razlikuju u odnosu na spremnost na promene. Neki preferiraju poznato, rutinu, stabilnost, dok su drugi otvoreni ka promenama, eksperimentisanju, novinama, pa rutinu doživljavaju kao monotoniju. Većina je negde između, balansira između stalnosti i promene – navodi psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović.