Kada je Engleska “namirisala” Drugi svetski rat?

Tadašnja Pravda od 10. februara 1938. donosi tekst pod nazivom “Novi stav Engleske”, godinu i po dana pre nego što je i zvanično izbio najveći svetski rat u istoriji. Iako u podnaslovu stoji “Naoružana Velika Britanija siguran mir u Evropi”, to je upravo trenutak kada je Engleska počela ozbiljno da radi na svom naoružanju.

“Engleska nije više ostrvo. Razvoj vazdušnog saobraćaja zbrisao je granice i politički pregovori koji su ranije bili povereni diplomatama, sada se odvijaju na relaciji ministara i Vlada država”, piše list.

Šta se zapravo dogodilo da bi nateralo Englesku da se naoruža? U pitanju je zahuktavanje na Dalekom Istoku, odnosno rat koji je uveliko vođen između Japana i Kine.

“Velika Britanija ulazi u novu fazu svoje politike. Ta faza je u tesnoj vezi sa naoružanjem. London dakle više ne mora mnogo da čeka”, dodaje se.

Ipak, tekst se u pozitivnom odnosno optimističnom tonu završava, jer reporter Pravde smatra da je dovoljno da se Engleska uključi kao čuvar, pa da će Evropa, uz još jednog čuvara, Francusku, biti zaštićena. Ubrzo se pokazalo da to nije slučaj.

List istog dana piše i o tome kako je Francuska odlučila da pobošlja svoje pomorsko i vazduhoplovno naoružanje.

Pored političkih vesti, tu je i tekst o izgorelom Milanskom pozorištu “Teatro liriko”, ali i o  sahrani grčkog princa Nikole.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme piše o specifičnoj pobuni na brodu u kojoj su učestvovale – tri nacije. Naime, pobuna se dogodila na američkom brodu, pobunjenici su bili Kinezi, a mesto radnje je – luka u Splitu. U pitanju je bio američki parobrod koji iskrcava ugalj za potrebe državnih železnica. Na brodu je radilo 39 Kineza koji su planirali da, kada se vrate u Šangaj, budu na raspolaganju kineskoj Vladi.

Problem je zapravo ispao zbog tadašnjih međunarodnih sukoba i rata između Kine i još jedne nacije – Japana. Naime, dvojica članova posade hteli su da ostanu u Splitu jer su se plašili da će ih Japanci, koji su u tom trenutku zauzeli Šangaj – zarobiti. Mornarima su morali Amerikanci da daju potvrdu da će ih iskrcati pre Šangaja, ali ovoj dvojici to nije bilo dovoljno, pa je izbio potpuni debakl.

Istog dana, novine pišu i o čuvenom gangsteru Al Kaponeu. On je tada već oboleo od paralize mozga, a uveliko je bio u zatvoru. Vreme prenosi da se upravo tog dana prevozi iz čuvenog američkog ozloglašenog zatvora Alkatraz.

Vreme piše i o međunarodnim previranjima između Španije sa jedne i Francuske i Engleske sa druge strane. Na naslovnoj strani je i najava rasprave o budžetu u Narodnoj skupštini.

List piše i o hapšenju lažnog advokatskog pripravnika iz Pirota. U tekstu se kaže da je Piroćanac ranije bio poštarski službenik koji je otpušten. Kada je uhapšen, Vreme prenosi ispitivanje u sudnici.

„Istina je samo to da sam apsolvirao prava na Beogradskom univerzitetu“, rekao je osumnjičeni.

Kada su ga pitali kada je to bilo, odgovorio je – jako davno.

U njegovoj kući pronašli su čitav svežanj lažnih dokumenata, kao i diploma sa fakulteta u Subotici. Pravi pravnici utvrdili su u Beogradu nikada nije ni upisao fakultet.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.