Kada je pravo vreme da pustimo dete da samostalno proslavlja doček Nove godine?

Međutim, doček je vreme kada tinjedžeri žele da iskuse prvo samostalno proslavljanje najveselijeg praznika u toku godine.

Kada je pravo vreme da roditelji puste dete da samostalno ode na proslavu, porodična psihoterapeutkinja Radmila Vulić Bojović smatra da to zavisi od deteta do deteta, od njegovih/njenih dotadašnjih navika, od načina na koji sa roditeljima dogovara pravila i da li ih i koliko poštuje.

– Neka deca su spremna za samostalne „poduhvate“ ranije, neka nešto kasnije, ali je kraj osnovne i početak srednje škole pravo vreme da se o ovim pitanjima ozbiljnije razgovara, kaže za Danas Vulić Bojović.

Psihološkinja Radmila Grujičić iz Psiho centara Psihomedica Jagodina kaže da proces osamostaljivanja deteta kreće veoma rano, mnogo ranije od prilike da deca samostalno, sa drugarima, proslavljaju Novu godinu.

Uz proces osamostaljivanja roditelj, u stvari, priprema dete za samostalan život, što je, pored ljubavi i zaštite, osnovni zadatak svakog roditelja u odnosu na svoje dete. Prilika da dete samostalno proslavlja Novu godinu, ili odlazi sa društvom na neke proslave ili kraća putovanja je prilika da detetu ukažemo poverenje, poštovanje i priliku da nam dokaže da može brinuti o sebi, navodi psihološkinja i dodaje da ako pričamo o uzrastu deca već od trećeg razreda, uz povremeni nadzor odraslih, koji su tu u blizini, mogu biti sama i slaviti.

– Već od sedmog razeda mogu proslavljati Novu godinu sa društvom, a da roditelji znaju sa kim su im deca i gde su kao i koliko će ostati i kako će se vratiti sa proslave, ističe Grujičić.

Vulić Bojović dodaje da kontekst u kome živimo nije najpovoljniji. Kako kaže, uprkos dobroj zakonskoj regulativi, iskustveno znamo da i maloletni imaju pristup ugostiteljskim objektima, alkoholu i drugim psihoaktivnim supstancama, što značajno komplikuje roditeljima situaciju.

– Generalno, preporuka bi bila “ dogovor, a ne kontrola“, jer striktna kontrola nekako ide uz otpor tinejdžera, a onda su problemi neizbežni. Potrebno je odvojiti vreme za razgovor i pregovore o pravilima, saslušati stav i mišljenje tinejdžera, precizirati koje su to situacije u kojima je neophodno da proveri sa roditeljima da li je nešto u redu ili ne. Ako se deca dogovore da se za slavlje okupe u kući nekog od njih, smisleno je stupiti u kontakt sa roditeljima tog deteta i iskoordinirati pristup i pravila, naglašava psihoterapeutkinja.

Psihološkinja Grujičić ističe da je važno isplanirati sve detalje oko same proslave. Gde ce slaviti, sa kim, koja će jela i piće biti služena… uz obavezno uputstvo i komentarisanje pirotehnike koja će se možda koristiti.

– Odnos poverenja je ključ dobrog odnosa između dece i rodtelja. Taj odnos se gradi s godinama i neophodno je da se deci prepušta izvesna smaostalnost kako bi i sami videli šta deca sa tom slobodnom rade, kako je koriste. Upravo se kroz takvu vrstu slobode i razvija odgovornost. Kroz slobodu izbora učimo decu da snose posledice svog izbora a kroz to se uče i odgovornosti, odnosno da prihavte posledice svojih izbora. Da bi deca bila otvorena i sloboda neophodno  je da roditelje dožive kao podršku, nekog ko ih ne sputava već im pomaže da se bolje snađu, ko ih podržava u rastu i razvoju i razume njihove potrebe i želje i sam je podrška i osolnac na tom putu razvoja, kaže Grujičić.

Prema njenim rečima, pravila su deo dogovora i tu su kako bi dala osećaj sigurnosti i deci i roditeljima.

Što su deca mlađa, pravila imaju više smisla. Od starije dece se očekuje da su pravila usvojila kao svoja i da se njih drže jer oni tako misle, ne doživlajvaju ih kao nametnuta spolja. Sama pravila proizilaze iz zahteva roditelja kao i potreba dece i formulišu se u samom razgovoru sa decom dok se dogovaraju oko proslave. Važno je da znamo da se pravila donose u dogovoru obe strane ako želimo da budu ispoštovana. Nametnuta pravila se najčešće krše naglašava psihološkinja.

Posebnu pažnju bi trebalo obratiti na bezbednost u vezi sa korišćenjem pirotehničkih sredstava, kaže Vulić Bojović, navodeći da su upravo mlađi tinejdžeri pod najvećim rizikom zbog svoje radoznalosti s jedne i nedostatka samokontrole, sa druge strane.

– Doček Nove godine jeste i simbolički prilika za „okretanje novog lista“, ne samo kalendara – za uspostavljanje nove vrste odnosa sa adolescentom, u kome je ključno poverenje koje se gradi dobrim i pozitivnim iskustvima. Samo uz pomoć i podršku roditelja mlada osoba može da stekne poverenje u sebe i druge i otisne se u svet koji nije uvek najbezbednije mesto, ocenjuje porodična psihoterapeutkinja.

Radmila Grujić navodi da u slučaju da se dete ipak nije pridržavalo dogovorenih pravila, neophodno je pre svega da pokušamo da ga razumemo zašto je do toga došlo, a ukoliko smtaramo da je dete namerno prekršilo pravila to nam ukazuje ili da nije ni bilo saglasno da se drži tog pravila što je onda znak za nas za ubuduće da proverimo da li je dete razumelo važnost poštovanja dogovora a i da je spremno da snosi posledice nepoštovanja dogovora, koje su takođe unapred dogovorene.

O načinu na koji bi trebalo pripremiti dete na „za svaki slučaj ako dođe do“ psihološkinja navodi da je neophodno jednostavno mu ukazati na to da uvek ukoliko dođe do nekih neprijatnih okolnosti, može pozvati i da smo tu uvek za njega.

– Dete mora da zna koji je izlaz „u slučaju opasnosti“ ili bilo kakve neprilike. Koga može da pozove ili gde može da ide precizirala je Grujičić.