Kada se Bolt pojavi, svi na stadionu vrište

Još u subotu nam je na atletskom stadionu savetovano da, ako želimo da vidimo Bolta dan kasnije, dođemo bar nekoliko sati ranije, pošto se očekuje nezapamćeno interesovanje „sedme sile“. Tako je bilo. Već oko 17.00 u nedelju, novinarska loža bila je skoro puna. Ipak, imali smo sreću da sedimo tačno iznad linije cilja najatraktivnijeg nadmetanja, možda čak i na celim Igrama.

Iako je do početka polufinala na 100 metara ostalo još dva i po sata, svi su već tada govorili o trenutku kada će najpopularniji atletičar u istoriji da se pojavi na stazi. Program u međuvremenu je bio veoma zanimljiv. Trke na 400 i 1.500 metara, skok u vis u muškoj, troskok i trka na 400 metara u ženskoj konkurenciji bili su odlično zagrevanje za poslasticu dana. Publika je gromoglasno pozdravljala svaki nastup britanskih takmičara.

Nešto pre 19.30 volonteri su postavljali opremu na stazi za 100 metara. Kada je izašla prva polufinalna osmorka, svi su pogledom tražili Bolta. Njega nije bilo, ali su ogroman aplauz dobile sprinterske legende Asafa Pauel (Jamajka) i Džastin Getlin (SAD). Obojica su se plasirali u finale.

Nekoliko minuta kasnije, indijski novinar koji je sedeo u redu ispred, požalio se da je izgubio telefon. Svi u tom sektoru smo se uključili u potragu. U trenutku kada sam na kolenima tražio telefon kolege, čije ime sigurno ne bih mogao da ponovim, stolice na Olimpijskom stadionu su počele da se tresu. Pridigao sam se, a skoro 100.000 ljudi je počelo da vrišti. Na velikom ekranu se pojavio Bolt i odmah počeo sa šaljivim gestikulacijama po kojima je poznat. Trka je počela, a on je prvi među drugom osmorkom „oddžogirao“ do cilja. Dok je publika u euforiji pozdravljala Jamajčanina on je lagano napustio stazu, a oficijelni spiker ga je pozdravio rečima „vidimo se uskoro u finalu“. Preostale dve polufinalne trke su bile zanimljive, ali ni približno atraktivne kao ona u kojoj je trčao popularni „vanzemaljac“. Finale je u 21.45 po lokalnom vremenu.

Novinar iz Indije, onaj zbog koga sam dočekao Bolta zavučen ispod stolica u novinarskoj loži, trijumfalno je podigao „izgubljeni telefon“ uz reči „sve vreme mi je bio u džepu“, a zatim se zahvalio svima koji su ga tražili.

Pogledao sam na sat – 21.40. Još malo pa izlaze. Stolice se opet tresu. Najbržih osam ljudi na svetu izašlo je na stazu u trenerkama. Bez obzira na to što su pored njega legende poput Pauela, Geja, Getlina i mlade jamajčanske senzacije Johana Blejka (dva puta pobedio Bolta pred Olimpijske igre) sve oči su uprte u jednog čoveka. Iako je ostalo još malo do početka trke, Bolt se sve vreme šali, igra, smeje… Zatim se prekrstio i zajedno sa sedmoricom ostalih finalista spremio za start. Na stadionu je zavladala neverovatna tišina. U tom trenutku se čuo zvuk lomljenja stakla. Kasnije smo saznali da je neki ludak iz sektora gde se nalaze holandski sportisti flašom gađao sprintere. Srećom, nije ih pogodio, čak ni omeo u koncentraciji. Trka je počela. Svi gledaju Bolta. Loše je startovao. Blejk grabi napred i pravi razliku u prvih 30 metara. Tada Bolt ubrzava. Prestiže sve ispred sebe, na kraju i Blejka. Sam grabi ka cilju i u poslednjih nekoliko metara na sebi prepoznatljiv način širi ruke. Sada se ne tresu samo stolice, već ceo stadion. Svi gledaju ka semaforu. Da li je oborio svetski rekord? Pojavljuje se vreme 9.63, nije svetski, ali jeste olimpijski rekord. Trka za istoriju. Bolt nastavlja sa predstavom koju je počeo pred trku. Igra, peva, glumi, „simulira pucanje“… Publika u delirijumu. Novinarska loža, takođe. Niko ne napušta stadion iako nema više atletskih nadmetanja tog dana. Jusein sa zastavom Jamajke kreće u pobednički krug. Dok sa tribina seva na hiljade bliceva, brazilski novinar naglas komentariše „Ne mogu da verujem da smo gledali Bolta, jedva čekam Igre u Riju da ga ponovo vidim“. Neverovatno. Četiri godine se čeka na nešto što traje manje od 10 sekundi. To može samo Jusein Bolt.

Pobednik Oskar

Sat vremena pred početak trke na 100 metara, svi na Olimpijskom stadionu su ustali i aplaudirali. Nije Bolt, već čudesni trkač iz Južne Afrike Oskar Pistorijus, koji se bez obe noge trčeći sa protezama plasirao u polufinale na 400 metara. Bilo je neverovatno videti ga koliko brzo trči bez obe potkolenice. Ipak, stigao je poslednji. Ništa od finala, ali za publiku i one koji su trčali sa njim, on je bio najveći pobednik. Bravo Oskare.

Svi jure Novaka, on juri Juseina

Pre nekoliko dana, na pitanje britanskog novinara kako mu prija popularnost i to što ga i obožavatelji i sportisti jure da se slikaju s njim, srpski teniser Novak Đoković je skromno odgovorio: „Prija, naravno. Ali, i ja sam taj koji juri druge da se slika sa njima. Naravno, prva želja mi je, kao i svima, Jusein Bolt“, istakao je Đoković.

Gej zamalo ispunio obećanje koje je dao Danasu

Na početku Olimpijskih Igara američki sprinter Tajson Gej, zvanično drugi najbrži čovek na svetu, za Danas je izjavio da će pokušati da pobedi Bolta, ali da definitivno očekuje neku medalju. U nedelju je stigao četvrti na cilj sa odličnim vremenom 9,80. Amerikance je, ipak, obradovao njegov zemljak Džastin Getlin, koji je na cilj stigao iza Bolta i Blejka i tako osvojio bronzu.