Kada se postavi pitanje, to sve menja

„Svrha ovog izbora je da proizvede ili da začne jedan pogled u horizont stvaralaštva koja su na ovim prostorima, ne nužno provincijalnim, nastajala u vremenu za koje bi mogli misliti da nije najbolje za stvaranje. Uređujući časopis iz kog potiču ovi tekstovi, uvek sam mislio da postoji način da se prevaziđe i preokrene ono što nam se čini neminovno, neizbežno i sudbinsko. Paradoks prethodne izjave možda mogu da razreše tekstovi koji slede, intervjui sa novosadskim stvaraocima objavljeni u razdoblju od deset godina. Intervju, ta tuđica, može značiti međupogled. Kad se pogledamo jedino što možemo je da postavljamo pitanja. Pitanja mogu otvarati međuprostore – približavati nas ili udaljavati“, predstavio je knjigu u uvodniku Mirko Sebić, glavni i odgovorni urednik Nove misli.

Knjiga Razgovori nad Panonskim morem naznačena je kao jedna moguća kulturna panorama koju je KCV Miloš Crnjanski objavio povodom deset godina od osnivanja časopisa Nova misao.

U izuzetno dizajniranoj i opremljenoj knjizi (dizajn korica Sanja Menićanin) nalazi se izbor intervjua objavljenih tokom jedne decenije sa novosadskim umetnicima: Katalin Ladik, Aleksandrom Vrebalov, Stevanom Kovačem Tikmajerom, Borisom Kovačem, Laslom Vegelom, Želimirom Žilnikom, Zoranom Janjetovim, Slobodanom Tišmom, Mirom Brtkom, Igorom Antićem, Ritom Kinkom, Jasnom Đuričić, Mirom Banjac, Milanom Stanojevim i Vladimirom Tasićem.

U osnovi svih ovih razgovora, koje su uradili stalni saradnici ovog časopisa, između ostalih, i Nataša Gvozdenović, Adrian Kranječević, Danijela Halda, Veljko Damjanović i Tijana Delić, jeste sama bit odgonetanja nastanka umetničkog dela, proces nastanka i suština umetnosti.

Tako Katalin Ladik u intervjuu Život u znaku krika kaže: „Poneki kritički trenutak u životu dovodi do toga da učaureni i okamenjeni krik u nama izbije iz utrobe poput vulkana, i osećamo kao da se sam pakao oslobodio u nama. Krik je purgatorij. Shvatila sam da je moje javno ekscentrično ponašanje bilo zapravo KRIK. Krik bunta, tražeja pomoći i panika. Taj krik se ispoljavao u formama fonične, vizuelne, gestuelne poezije, body arta i performansa. Otkad sam sve ovo shvatila, i kad se nagomila u meni osećaj i potreba da vrisnem, svesna sam da je to znak da sam još ŽIVA! I ne plašim se toga.“

Kompozitorka Aleksandra Vrebalov objašnjava zašto je u oratorijumu Stanice upotrebila zvuk pisaće mašine koji doživljava „kao proces ozvučavanja misli i prenos informacija iz apstraktnog, misaonog sveta, u pojavni svet – tekst“.

Reditelj Želimir Žilnik konstatuje da je „dokumentarni film svedočanstvo koje se ređe prepravlja i reinterpretira po volji vladajućih političkih naloga, nego što je to slučaj sa pisanjem istorije, sa novinarskim tekstovima, memoarima i mejnstrim medijima uopšte“.

Od kompozitora Stevana Kovača Tikmajera saznajemo zašto panonski vidik zvuči tajnovito i kroz razgovor sa njim polako otkrivamo zašto su 1980-e godine bile prelomne u novijoj muzičkoj istoriji Novog Sada i zašto je za njega improvizacija od esencijalnog značaja te je prethodila skoro svim njegovim kompozicijama.

Svetski poznat strip crtač Zoran Janjetov govori, između ostalog, o Francuskoj u kojoj kulturni poslenici i zvaničnici ne shvataju da je upravo strip najveći kulturni izvozni artikl koji imaju.

Laslo Vegelo, u intervjuu sa nazivom Budućnost mi je kompas, prošlost je moj bič, objašnjava zašto mu je prozni topos pre svega Novi Sad, zašto su mu dnevnik i autobiografija važni žanrovi, zašto misli da je fikcionalnost poražena jer „polako postaje simulacija, kavez subjekta“.

Jasna Đuričić govori o tome kako je gluma igra, jedan na jedan, i da je dovoljna jedna osoba u publici, ona jedna koja će razumeti, koju će umetnik dotaći.

Ono što se svakako nameće kao zaključak nakon čitanja ovih razgovora jeste da su pesnici uvek u pravu jer, kako je davno napisao Miroslav Mandić u svojoj trećoj knjizi Hodanja za poeziju: „Ta Panonija, ta ravnica u kojoj se smiriše svi uticaji“, zaista je tako…

Svi ti vekovima nataloženi uticaji različitih kultura, koji su se slegli po ravnici, plodno su tle za umetnike.

U Razgovorima nad Panonskim morem možete otkriti i zašto umetnici iz Novog Sada, bilo da stvaraju u Orleanu, Parizu, Njujorku, Rimu, Berlinu, Budimpešti… nose u sebi nevidljivi kod ove ravniceu kojoj su se smirili svi uticaji, a umetnost nastala iz tog koda dotaknula mnoge u celom svetu.

Kako svako postavljeno pitanje menja sve, tako je isto časopis za savremenu kulturu Vojvodine Nova misao promenio kulturni prostor Vojvodine u ovom beskonačnom bivšem moru u kojem se, kao uostalom i svugde, davi periodika časopisa iz kulture, a bez njih nema opipavanja pulsa svake kulture, pa i ove naše, panonske.

Razgovor sa Mirom Brtkom iz 2012.

U knjizi Razgovori nad Panonskim morem nalazi se i intervju sa rediteljkom, vajarkom, slikarkom i modnom kreatorkom Mirom Brtkom (1930-2014) iz vremena kad je ona osnovala Fondaciju Brtka-Kresoja. Kroz intervju, naslovljen DNK kao horizont vojvođanske ravnice, osvetljava se jedna jedinstvena karijera u kojoj je ova umetnica snimala filmove sa Rožeom Vadimom, Antonionijem, a na snimanju filma Sutjeska upoznala jednog od najtalentovanijih naših reditelja Dragana Kresoju, s kojim je bila u braku sve do tragedije 1996, kad se u Beogradu, nad Dunavom srušio helikopter u kojem su poginuli i njen muž i njihov sin. O njenoj umetnosti ovih dana najbolje svedoči velika retrospektivna izložba Refleksije Mire Brtke, u Muzeju grada Beograda, koja otkriva svu raznolikost žanrova u kojima je stvarala ova umetnica.