Kada smo došli u Norvešku, brzo smo shvatili da se nećemo vratiti u Srbiju

Snežana je poreklom užičanka i do dolaska u Norvešku živela je u Sevojnu.

U Norvešku se preselila 2000. godine i, kako nam kaže, već 18 godina radi u dečjem vrtiću.

Njen suprug je, kaže, najviše insistirao na odlasku, ali ni sama nije videla bolje rešenje za svoju porodicu. 

„Za vreme devedestih godina, naša ekonomska situacija se drastično pogoršala, nismo imali rešeno stambeno pitanje, ja sam radila kod privatnika u trgovini za minimalnu platu, a deca su stizala. Suprug je radio u dobroj firmi, imao je solidna primanja, ali to nije bilo dovoljno da se osamostalimo i steknemo nešto svoje“, ističe Snežana. 

Jedan od problema je bio, kaže, i to što je njen suprug druge vere.

„Nismo hteli da naša deca dođu u situaciju da im to bude problem. Mada, moram istaći da mi kao porodica, a ni moj suprug kao pojedinac, do tog trenutka, nismo zaista doživeli ništa loše zbog njegove veroispovesti“, naglašava Snežana.

Norvešku nisu slučajno izabrali.

„Ovde su već živeli majka i brat mog supruga kao izbeglice iz BIH i to je bilo odlučujuće. Preko njih smo dobili neophodne informacije o životu u Norveškoj“, priča ona.

Kako kaže, prvo je tamo otišao njen suprug, kako bi stvorio osnovu za dolazak nje i dece. U trenutku dolaska, deca su im imala nepunih 14 i 11 godina.

„Susret sa Norveškom bio je jako uzbudljiv, sve nam je bilo novo i drugačije. Prvi utisak je bio da su ljudi jako ljubazni i strpljivi. Naravno, nisam znala jezik, suprug je znao, ali ne tako dobro, međutim, ljudi su se trudili da razumeju šta želimo da im kažemo“, objašnjava Snežana. 

Deca su im odmah krenula u Norvešku školu.

„Ja sam se jako brinula kako će se uklopiti zbog neznanja jezika, ali ovde se niko ne smeje strancima zbog načina na koji pričaju, pa čak ni deca“, ističe ona. 

Pri odlasku u Norvešku, nisu razmišljali o povratku u Srbiju.

„Kada smo planirali odlazak nismo razmišljali o povratku, a kada smo došli ovde vrlo brzo smo shvatili da se nećemo vratiti u Srbiju. Za to postoji vise razloga. Prvih godina razlog je bio finansijske prirode, onda način života ovde i dole, a sada i to što nam deca i unučad žive ovde“, kaže Snežana.

Priča nam i šta im je norveška pružila, a što nisu imali u Srbiji.

„Norveška nam je dala stabilan život, život bez svakodnevnih briga koje smo imali u Srbiji, a to je kako platiti dažbine, kako obezbediti ogrev, zimnicu, knjige deci… o odmoru smo mogli samo da sanjamo. Ovde smo mogli da planiramo kada ćemo kupiti auto, kada stan, kada i gde ćemo na odmor“, ističe ona.

Ekonomska stabilnost, kaže ona, pruža mentalni mir. 

„Kada smo napuštali Srbiju ja sam bila svesna da nešto gubim, a nešto dobijam. Ja sam izabrala bolju budućnost za svoju decu naspram starih roditelja, rodbine i prijatelja“, kaže Snežana.

Snežana i dalje prati događanja u Srbiji, ali ne želi da ih komentariše.

„Pratim dešavanja u Srbiji i ne bih da „pametujem iz dijaspore“. Imam svoj stav, ali mislim da nemam dovoljno znanja da ga iznosim javno“, smatra ona.

Nikad je, kaže, nije bilo sramota toga što je iz Srbiji i nije se plašila da to javno kaže.

„Nikada nisam naišla na negativnu reakciju zbog toga. Većina Norvežana koje ja srećem nisu naročito upućeni u političku situaciju u Srbiji. U ovdašnjoj štampi se ne piše mnogo o tome. U Srbiju vole da putuju kao turisti“, objašnjava Snežana.

U gradu gde žive, kako nam kaže, nema mnogo ljudi iz Srbije, ali ni onih koji dolaze iz bivših republika SFRJ.

„Sticajem okolnosti mi se najviše družimo sa nekoliko porodica iz Srbije, ali imamo dobre odnose i sa ostalima i generalno svi se dobro slažemo. Ja sam odrasla u porodici i u ono vreme kada smo svi bili isti. Moj otac je imao prijatelje i među Hrvatima, muslimanima i Mađarima. Ljude sam uvek delila samo na dobre i loše“, naglašava ona.

To se, ističe, samo još više potvrdilo dolaskom u Norvešku.

„U grupi na kursu norveškog bilo nas je iz Srbije, BiH, Nemačke, Holandije, Brazila, Venecuele, Obale Slonovače, Somalije, Mauricijusa i Belorusije. Tada mi je pogotovo bilo jasno da smo mi svi ljudi od krvi i mesa, sa istim željama, nadanjima i problemima“, objašnjava Snežana.

Nikada se, kaže, nije pokajala što je otišla u Norvešku.

„Ovo je zemlja koja meni u potpunosti odgovara. Volim Srbiju, dolazim najmanje jednom godišnje, ali nostalgija me nikada nije mučila“, ističe Snežana.