Foto: J. Patarčić/DanasSubotica je nedavno dobila klub, koji u Srbiji ima još jedino Beograd. U ovom klubu, ljudi će vam se obradovati, ljubazno će vas poslužiti kafom i iskreno uživati u razgovoru sa vama, a vi ćete se vratiti kući ispunjenog srca i duše. Takav je Klub za osobe sa invaliditetom “Zvuci srca”.
Baš kao što je na ulaznim vratima naslikano srce, tako je ono vidljivo u svakom kutku ovog jedinstvenog prostora u koji je utkano mnogo ljubavi.
A razlog tome nisu smo tople i razigrane boje ovog stilski uređenog lokala, niti buketići lavande, ukrasno cveće i slike koje ga oplemenjuju, već vedrina i pozitivna energija koju šire naši domaćini Zdravko i Saša.
“Dobro jutro”, pozdravili su nas sa osmehom na licu, ponudeći nam da sednemo.
“Čime možemo da vas poslužimo?”, upitao je ljubazno Zdravko, nabrajajući kafe, čajeve i sveže ceđene sokove koje on i njegov kolega prave.
Dok je Saša rukovao kafe-aparatom pripremajući topli napitak, Zdravko nas je sproveo po Klubu kako bismo doživeli svu njegovu lepotu, od police sa šoljama i majicama čije motive su izrađivale osobe sa smetnjama u razvoju, pa sve do Dani(j)elinog kutka koji čuva uspomenu na dve Subotičanke koje su dale nemerljiv doprinos u radu sa osobama sa invaliditetom.
“Meni je danas drugi radni dan. Juče sam počeo i jako sam srećan. Saša je malo iskusniji, on je tu od samog otvaranja, pa se međusobno dogovaramo i pomažemo”, priča nam Zdravko, dok Saša već stavlja gotovu šoljicu kafe na tacnu.
“Evo je kafica. Izvolite. Nemamo cenovnik, ali ovde na stolu imate kutijicu u koju možete ubaciti koliko novca želite. Sve što prikupimo, ide za pomoć deci sa autizmom”, objasnio nam je Zdravko kako se “plaća” kafa kojom nas je uslužio.
Ova dva vredna momka, po čijim izrazima lica se jasno može videti da uživaju u onome što rade, imaju još kolega.
Trenutno ih je šestoro, a kako kaže Suzana Skenderović, predsednica Gradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom Subotica, u planu je da ih bude ukupno 10, kako bi mogli da se smenjuju na četiri sata, koliko je optimalno vreme njihovog rada.
“Oni su se vrlo dobro snašli za ove dve-tri nedelje, koliko Klub radi. Vrlo brzo usvajaju i pokazuju jedni drugima. Ovo je prava stvar, da se oni međusobno druže i razgovaraju. Oni će ovde postati drugari i steći se nove prijatelje”, kaže Suzana.
Da je zaista tako, svedoči naša sagovornica, koja kaže da nije prošao ni jedan dan, otkako su otvorili Klub, a da neko nije ušao i izabrao da baš ovde uživa u šoljici kafe ili čaja.
“Neki dan je došlo šest momaka koji su osmi osnovne i prvi srednje. Oni su tu došli, družili se sa njima, oni su razgovarali sa njima i to je ono što je poenta”, ističe Suzana.
Iako spolja to izgleda lako, Suzana kaže da nimalo nije, ali je njihova želja da pokažu da su, bez obzira na poteškoće, osobe sa invaliditetom ravnopravni članovi zajednice i da mogu “da iznesu tacnu i da posluže gosta”.
“Dosta njih ne mogu ili imaju strah određenih stvari, recimo od pravljenja kafe, odnosno od pare na aparatu ili ako je neko stidljiv, pa ne može da priđe gostu. Međutim, probaćemo da one koji su stidljivi osnažimo, da i oni to mogu. Da one koji imaju strah od pare na kafe-aparatu osnažimo, da i oni mogu da naprave kafu. U svakom slučaju, treba jako mnogo treninga i vežbe, ali oni zaista, ako ništa drugo, nisu kod kuće u četiri zida. U ovom prostoru mogu da ostvare inkluziju na pravi način”, naglašava naša sagovornica.
Klub će takođe biti mesto održavanja raznih radionica, koje će biti uredno popisane na velikoj tabli kako bi svako, ko želi, mogao da se pridruži.
“Ovde ćemo imati kalendar aktivnosti i pošto je sada februar, mesec ljubavi, osmislili smo da na prvoj radionici pravimo bombonjere i 3D ramove za fotografije. Svaki put ćemo organizovati nešto drugo, a cilj je da se priključi što više ljudi”, dodaje Suzana.
Da bi ovaj Klub zaživelo, bilo je potrebno gotovo dve godine intenzivnog rada i ogromne podrške koja je, kako Suzana kaže, dolazila sa svih strana.
Naime, lokalna samouprava je obezbedila prostor i dva parking mesta za osobe sa invaliditetom, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je opredelilo sredstva za opremanje lokala, a tokom celog procesa adaptacije uključivali su se i nesebično pomagali brojni donatori, prijatelji i građani.
“Ovo je jedna priča koja nije izašla u medije da bi se tražilo i apelovalo za pomoć, već su se ljudi sami odazvali. Ne mogu da kažem ni za jednog čoveka u Subotici, bar one koje sam kontaktirala, da je neko rekao da neće”, kaže punog srca Suzana.
“Otkako smo otvorili, mnogo ljudi je došlo. Uđu, pitaju da li smeju, s dušom je. Mnogi se već dogovaraju da sa svojim prijateljima dođu kod nas i pre neki dan, kada je tu bilo puno ljudi, pričali su mi oni koji su tada stajali ispred prostora da, gledajući unutra i gledajući njih sa osmehom na licu, da je to nešto neverovatno. Kažu, to je uspeh. Mislim da je to zaista veliki uspeh, da oni pokažu da zaista mogu”, zaključuje Suzana Skenderović, gledajući ponosno Zdravka i Sašu.
Klub za osobe sa invaliditetom i ostale građane nalazi se u samom srcu Subotice, na adresi Vladimira Nazora broj 5.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
