Ljudi misle da je jedino nasilje fizičko nasilje, ali kada vas neko ponizi kao ličnost, ostaje vam minimum dostojanstva, kaže jedna od štićenica utočišta za žrtve porodičnog nasilja u Pančevu, koja je pristala da govori za novine anonimno.
„Zapretio mi je sekirom, pesnicom, spasilo me je jedino saznanje da postoji Sigurna kuća ovde“, ističe štićenica. Njena ispovest je jednostavna: „Sve je bilo u redu dok sam zarađivala, i imala svoj novac“, ali kako kaže, sve se promenilo kada je prestao da joj važi ugovor u firmi. Počelo je maltretiranje, koje je dovelo do seksualnog i fizičkog zlostavljanja. „Treba stati nasilju na put“, naglašava sagovornica našeg lista. Prema njenim rečima, problemi se ne završavaju kada se ode od nasilnika. „Često se dešava da posle svog nasilja koje smo preživele doživljavamo i neku vrstu novog tihog nasilja, od poslodavaca, ili od društva“, dodaje naša sagovornica, ali ističe da je, bez obzira na sve probleme, život u nasilju mnogo teži.
Ipak, upozorava da je većina žena uplašena i teško nalazi izlaz iz nasilja, jer prosto nemaju dovoljno podrške za to.
„Posle dužeg vremena sam osetila toplinu doma. Mnogo mi je lakše, dobijam samopouzdanje da idem dalje, pravo na popravni, da istrajem i da se ne dam“, poručuje ova žena iz Sigurne kuće u Pančevu, koja je otvorena januara prošle godine. Prema rečima koordinatorke kuće Jasne Vujičić, žene koje dođu da traže utočište uglavnom su iz Južnobanatskog okruga i decenijama su u nasilju.
„Svaka od ovih žena je posebna sudbina kojoj se mi posvetimo i trudimo da osnažimo“, navodi Vujičićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
