Kadirov optužen za „epidemiju“ otmica

Nedavna otmica i ubistvo čuvene aktivistkinje za borbu za ljudska prava Natalije Estemirove dogodilo se u kontekstu sve intenzivnijeg trenda neobjašnjivih nestanka ljudi. Mnoštvo građana jednostavno je „isparilo“, i to ili tako što su oteti sa ulice, ili iz automobila ili kreveta u toku noći.

Ruska organizacija za ljudska prava Memorial, u kojoj je radila Estemirova, zabeležila je u prvoj polovini ove godine 74 slučaja otmice u Čečeniji, dok za celu 2008. taj broj iznosi 42. Organizacije za borbu za ljudska prava krive predsednika Čečenije Ramzana Kadirova i njegove snage bezbednosti za veliki broj slučajeva kidnapovanja, kao i za ubistvo Estemirove. Jekaterina Sokirjanskaja, istražiteljka iz Memorijala, tvrdi da je Kadirov predvodio inicijative za sprovođenje ličnih osveta, koristeći istu onu slobodu koju mu je obezbedila Moskva da vodi rat. „Svi ga nazivaju malim Staljinom. On se oslobađa od političkih protivnika“, kazala je ova istražiteljka, „On se oslobađa od političkih protivnika“.

I čečenski predsednik i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev negiraju da je Kadirov učestvovao u ubistvu Estemirove. Direktor Memorijala Oleg Orlov direktno je optužio Kadirova za ubistvo, ukazujući na detaljne analize koju je sprovela organizacija da bi se utvrdili povodi za „epidemiju“ otmica u Čečeniji. Kadirov je rekao da će tužiti Orlova za klevetu.

Prema rezultatima istraživanja Centra za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu, porast broja slučajeva otmica u Čečeniji usledio je nakon što je većina prijavljenih pobunjeničkih aktivnosti u ruskom nestabilnom Severnom Kavkazu premašila granice Čečenije. Tako je, na primer, 2008. broj prijavljenih nasilnih zločina koji se dovode u vezu sa pobunjeništvom u malom regionu Ingušetije premašio broj takvih slučajeva u Čečeniji, budući da je u ovoj oblasti zabeleženo 350 takvih epizoda, dok je u Čečeniji bilo 210, navodi Centar. U Dagestanu, još jednoj kavkaskoj republici, razdor između etničkih manjina i korumpiranost policije potpiruje pobunjeništvo.

Alu Alkanov, koji je prethodio Kadirovu na predsedničkoj funkciji, bio je prinuđen da 2007. napusti Čečeniju. Ana Politkovska, novinarka u moskovskom listu Nova Gazeta, koja je pratila događaje u Čečeniji, ubijena je vatrenim oružjem na ulazu u zgradu u kojoj je živela. Dvojica braće iz rivalske čečenske porodice koja je uživala podršku Moskve takođe su ubijena, a jedan bivši insajder u čečenskoj vladi koji je javno optužio Kadirova za torturu likvidiran je u Beču. Kadirov, međutim, negira da je umešan u sva ova ubistva. „Svi neprijatelji Kadirova misteriozno nestaju“, rekla je Sokirjanskaja, istražiteljka z Memorijala.

Ljubitelj oružja i krvoločnih pasa

Predsednik Čečenije poznat je po tome što voli da obilazi Grozni sa puškama na zadnjem sedištu njegovog auta, a takođe poseduje privatni zoološki vrt koji je prepun krvoločnih pasa i nojeva. Pošto je učvrstio vlast, njegovi politički protivnici i kritičari su ili izgubili život ili su bili prinuđeni da napuste zemlju, kažu dobri poznavaoci prilika u Čečeniji.