Kadrovski ojačati tužilaštvo ili zakon

– Mi pozdravljamo ovaj zakon, jer on normativni okvir u pogledu nasilja u porodici čini zaokruženom celinom, ali je bilo kakav zakon bez kadrovske i tehničke opremljenosti osuđen na propast, jer će konkretni rezultati izostati – rekla je Slađanka Milošević, predsednica Sindikata.

Kako je dodala, ovaj zakon je samo još jedna „zvečka za narod“, koji se na ovaj način dovodi u zabludu, dok se s druge strane stvara opšte nezadovoljstvo radom tužilaštva.

Naime, kada je 2013. uvedena tužilačka istraga, Državno veće tužilaca (DVT) zatražilo je od Ministarstva pravde saglasnost za privremeno povećanje broja zamenika javnih tužilaca. Na osnovu analize koju je sprovelo Republičko javno tužilaštvo, procenjeno je da u osnovnim i višim tužilaštvima nedostaje skoro 700 službenika, dok je odobreno samo 56. S druge strane, prema izveštaju DVT 2016, samo beogradska tužilaštva imaju 70 posto nerešenih predmeta.

Kako naglašavaju u Sindikatu, usled zabrane zapošljavanja, koja je prema njihovoj oceni selektivna, jer se ne štedi isto na svim nivoima, tužioci se bave sporednim stvarima (pisanjem poziva, štampanjem, kopiranjem) umesto da obrađuju predmete. U takvim okolnostima, objašnjavaju, tužilaštvo neće moći da ispuni postavljene ciljeve Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
– Naposletku se uvek zaključuje, u mnogim slučajevima i opravdano, da su tužilaštva nesposobna, ali su zapravo namerno onemogućena da formalno funkcionišu – kaže Milošević.
 

Milionski troškovi pravobranilaca

Uporedo sa merom zabrane zapošljavanja, pravobranioci kao zaštitnici državne imovine, umesto nagodbe, ulaze u sporove za koje unapred znaju da su izgubljeni i prave milionske troškove. Dokaz je prethodna reforma koja nas je koštala, kako je rekla ministarka pravde, dve i po milijarde dinara, istaknuto je na konferenciji Sindikata zaposlenih u pravosuđu.