U beogradskom kafeu „Zvuci srca“, jedinom tog tipa u Evropi, rade bez asistenta isključivo osobe sa mentalnim smetnjama, dok u obližnjoj radionici povremeno za prodaju kreiraju unikatne majice, cegere i šolje, izjavila je FoNetu andragog i članica tima kafića Kristina Živković.
Kako je objasnila, kafe, radionica i prodavnica u Čuburskoj 12, nastale su u okrilju humanitarne organizacije „Dečje srce“ sa ciljem da se osobe sa smetnjama u razvoju što više osamostale i aktivno uključe u društvo.
Prema njenim rečima, nastanak i rad kafea omogućeni su pojedinačnim donacijama, fondovima Evropske unije i podrškom lokalne samouprave.
„Za sada u kafiću i radnom centru imamo 20 zaposlenih, među kojima je petoro sa punim radnim vremenom od osam sati, dok su ostali ili na privikavanju ili rade svakog drugog dana ili po nekoliko sati dnevno“, precizirala je Živković.
Ideja kafea, kako je naglasila, bila je da nema cenovnika, da bi bio pristupačan svima i da novac ne bi bio prepreka da ljudi dođu i upoznaju ono što smo do sada nazivali drugačijim.
„Želimo da sve osobe sa smetnjama u razvoju budu jednake, da pokažemo njihove kvalitete – da i oni mogu da budu ravnopravni članovi društva koji zarađuju samostalno“, istakla je Živković i dodala da su reakcije ljudi odlične, pa im se gosti stalno vraćaju.
Kako je primetila, „neki čak dolaze sa raznim pitanjima o osobama sa smetnjama u razvoju, jer im se percepcija o njima menja“.
Nikada nisu razmišljali o tome da osoba sa smetnjama može da ih usluži od početka do kraja i priznaju da je kafa dobra, rekla je Živković.
S druge strane, radionica je mesto na kojem osobe sa smetnjama u razvoju mogu da izraze kreativnost i podele je sa drugima.
Ono što se nalazi na šoljama i majicama je autentično, to su njihove rečenice, crteži, njihova ekspresija doživljaja sveta oko nas“, poput „Da li sam ja pametan ili mudro govorim istinu?“ , „Kako ti se činim u šetnji?“ ili „Da li osoba ima karakter?“, ilustrovala je Živković.
Kako je ocenila, „to su sve neke vrlo jednostavne, ali filozofske rečenice koje mi ne možemo da kažemo na taj neki zanimljiviji način kao što to oni rade“.
U samom centru, osim osoba sa smetnjama u razvoju, prisutni su i asistenti, koji kod njih razvijaju socijalne veštine, što podrazumeva komunikaciju sa ljudima, komunikacija na poslu, održavanje lične higijene i higijene prostora.
„Oni rade sa njima i na promeni njihovog pogleda na svet, jer i njih treba da osnažimo da znaju da vrede, da nisu odbačeni članovi društva, već neko ko aktivno utiče“, naglasila je Živković.
Cilj je i da pozivaju svoje drugare da se uključe i da zajedno potraže šta je to čime oni još mogu da se bave, a ona veruje da je spisak poslova koje mogu da rade nepregledan.
Osobe sa smetnjama u razvoju za mogućnost rada u kafeu „Zvuci srca“ saznaju ličnim kontaktom, a ponekada i iz medija.
„Čini nam se da je ovo prvi put da u našem društvu javno govorimo o direktnom zapošljavanju, dakle ne o tome šta bi bilo kad bi bilo, već da zaista možete da se zaposlite“, smatra Živković.
Šanker Nemanja Jović radi u kafeu „Zvuci srca“ još od otvaranja krajem 2018. godine, pravi različite kafe, bezalkoholne koktele, limunade i druge napitke.
Voli sa gostima da popriča o domaćoj i stranoj glumačkoj, muzičkoj i sportskoj sceni.
Pre nego što je došao u kafe, Nemanja je, posredstvom Omladinske zadruge, nameravao da radi u magacinu, gde bi lepio deklaracije.
Kada je u kafeu počeo da radi za šankom, dopalo mu se i kaže da za sada ne bi da menja posao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.