„Od 1998. ‘zavlače’ nas svi u državi. Ali, mi ne odustajemo od istine“: Ni posle 25 godina ne zna se ko stoji iza ubistva mladića u kafiću „Panda“

Roditelji ubijenih mladića ne odustaju od istine, država Srbija ćuti, iako njeni najviši aktuelni zvaničnici, bez pravnih posledica povremeno javno i nedorečeno spekulišu o ovoj slučaju, dok su vlasti samoproglašene kosovske države pre dva meseca pećki kafić „Panda“ proglasile za „kulturno nasleđe“ kao mesto na kom su, kako tvrdi premijer Kosova Aljbin Kurti „srpske službe odgovorne za ubistva mladića, ovaj zločin htele podmetnu OVK“.

Iako je posle traljave istrage MUP-a Srbije i hapšenja grupe kosovskih Albanaca potpredsednik tadašnje Savezne vlade SRJ zadužen za KiM Nikola Šainović proglasio slučaj „Panda“ rešenim, sve se završilo puštanjem na slobodu osumnjičenih posle odležane zatvorske kazne izrečene za krivce koji nemaju veze sa masovnim ubistvom u pećkom kafiću. Javno tužilaštvo za organizovani kriminalu Beogradu pokrenulo je istragu u slučaju „Panda“ tek 2015. i do sada saslušalo četrdesetak svedoka.

Pećki zločin ponovo je dospeo u žižu javnosti kad je zastupnik roditelja ubijenih mladića advokat Ivan Ninić u avgustu podneo zahtev Javnom tužilaštvu da se kao svedok sasluša predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog izjava u medijima o navodnim saznanjima koje ima o ovom slučaju. Potom je usledio i zahtev za saslušanje, takođe u svojstvu svedoka, nekadašnjih visokih državnih funkcionera Jovice Stanišića i Franka Simatovića „Frenkija“.

Prema Danasovim nezvaničnim saznanjima, za imena ove dvojice vezuju se razne poluzvanične, nezvanične, a ponajviše privatne spekulacije u vezi zločina u „Pandi“ koje su se navodno kasnije širile po raznim političkim krugovima od ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića do aktuelnog predsednika Republike Vučića. Pojedini politički izvori spekulišu da do Stanišića i Simatovića vode i navodna saznanja koja su javno iznosile pojedine političke i javne ličnosti, mada se i nezvanično tvrdi da niko od do sada saslušanih svedoka nije direktno pominjao njihova imena pred Javnim tužilaštvom.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal do zaključenja ovog teksta nije odgovorilo na Danasova pitanja dokle se stiglo sa istragom, kao i da li nereagovanje ima političku dimenziju i može li se to dovesti u vezu sa predstojećim izborima u Srbiji 17. decembra.

Tužilaštvo je ranije potvrdilo za naš list da je primilo zahtev da se kao svedok sasluša Aleksandar Vučić i najavilo da će o tom zahtevu „odlučivati, a o odluci najpre obavestiti punomoćnika oštećenih i oštećene“.

Od tada je prošlo četiri meseca, a advokat Ivan Ninić kaže za Danas da iz Javnog tužilaštava nije stigao nikakav odgovor ni njemu ni porodicama ubijenih mladića.

„Iako je u slučaju svedočenja drugih javnih i političkih ličnosti u slučaju ‘Panda’ Javno tužilaštvo brzo reagovalo, u zahtevima da se saslušaju Vučić, Stanišić i Simatović nema pomaka. Nisu nas obavestili ni da li su zahtev za njihovo saslušanje odbili ili prihvatili. Ušli smo u ‘slepu ulicu’ iz koje ne može da se izađe bez pomoći države. Država je ta koja treba da pomogne da progovori ‘pravi svedok’, uz garancije i zaštitu za njega i njegovu porodicu, kao što je to bilo u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije“, ističe advokat Ninić.

On napominje da „jeste specifično to što je za svedoka predložen predsednik države, ali pošto je reč o krivičnim delu teškog ubistva svaki građanin koji o tome ima saznaja dužan je i mora da ih podeli sa Tužilaštvom“.

„Vučić je sam, svojim izjavama u medijima koje je davao od 2013. do 2018. dao povoda da bude saslušan jer je jasno da ima određena saznanja o onome što se dogodilo u ‘Pandi’. Pitanje je samo da li to koristi u političke svrhe ili da bi nekome u vrhu službi pružio zaštitu. Ono što je podelio sa medijima prvo je trebalo da kaže Tužilaštvu i porodicama žrtava koje sad sistematski izbegava. I to što je Vučić svojim izjavama uznemirio roditelje ubijenih mladića i javnost, a potom zaćutao, predstavlja krivično-pravni problem“, ukazuje advokat Ninić.

Na pitanje da li bi kosovski Albanci, uhapšeni zbog zločina u „Pandi“, a potom kažnjeni po drugom osnovu, trebalo da svedoče, Ninić odgovara da je to stvar procene Javnog tužilaštva.

„Ni nemamo nikakav kontakt sa njima, niti znamo gde su sad. Reč je o licima za koja do sada nisu prikupljeni direktni dokazi o povezanosti sa zločinom u ‘Pandi’. Njihovo hapšenje 1998. bilo je namenjeno umirivanju javnosti i međunarodne zajednice. Nedavni slučaj Banjska pokazuje kako stvari funkcionišu kad je država i ‘palikuća’ i ‘vatrogasac'“, napominje advokat Ivan Ninić.

Serija Vučićevih izjava o slučaju „Panda“ počela je krajem 2013. na TV Pink kad je kao prvi potpredsednik Vlade Srbije i koordinator svih obaveštajnih službi Republike Srbije izjavio da „ima puno strašnih stvari da se objasni povodom ubistva dece u kafiću ‘Panda’ u Peći za koje se skoro verovalo da su to uradili Albanci, ali danas se zna da oni to nisu“. On je i u kasnijim izjavama 2015, 2017. i 2018. spekulisao da iza ovog zločina stoje „bezbedonosni organi Republike Srbije“. To je jedan od razloga što su roditelji ubijenih mladića od 2017. desetak puta tražili da ih Vučić primi na razgovor. Uzaludno. Iako je on početkom 2023. više puta javno, preko TV, najavio da će se sresti sa njima, do sada do tog prijema nije došlo.

„Ne samo Aleksandar Vučić, od 1998. ‘zavlače’ nas svi u državi. Primio nas je jedino Vojislav Koštunica i to kurtoazno na pet munuta. Ali, mi ne odustajemo od istine. Naš problem sad je to nismo svi na jednom mestu, a to što nismo glasni ne znači da se plašimo Vučića. Mi smo samo starija generacija koja drugačije razmišlja i razume kad je država u teškoćama, mada smo svesni i da se ide faktor vremena – naše starenje i odlazak“, kaže za Danas Zvonimir Gvozdenović, otac ubijenog Vukote Gvozdenovića.

On je jedan od retkih među roditeljima nastradalih mladića koji sad želi da govori za medije, mada kao ostali misli da je „već sve rečeno“.

„Najteže nam je kad dođe taj 14. decembar, dan kad se dogodilo ubistvo. Ta tri dana do 16. decembra za sve nas su pakao, koji ne želimo ni najgorim dušmanima. Jasna nam je situacija na KiM, razumemo da je dole bio rat, shvatamo položaj u kome je naša država, ali iako starimo, moramo nešto da preduzmemo da se istina o ‘Pandi’ konačno otkrije“, ističe Zvonimir Gvozdenović.

U Peći „ostali“ samo Ivan Obradović i Vukota Gvozdenović

Sve porodice mladića ubijenih u „Pandi“ više ne žive u Peći, u kojoj se broj preostalih Srba, ne računajući monahinje Pećke Patrijaršije, pod protektoratom UN uvedenim 1999. broji na prstima jedne ruke. Prema rečima Zvonimira Gvozdenovića, porodice Ivana Obradovića i Ivana Radevića otišle su u Crnu Goru, svi ostale sad žive u Beogradu. Iako su sva šestorica mladića 1998. sahranjena na gradskom groblju u Peći, na njemu sad počivaju samo Ivan Obradović i Vukota Gvozdenović. Posmrtne ostatke ostale četvorice žrtava zločina u „Pandi“ njihove porodice izmestile su tamo gde sad žive. Svaka od porodica danas će za sebe služiti parastose povodom 25. godišnjice masakra u „Pandi“.

Roditelji jedinstveni u zahtevu da se sazna istina

U jednom od pisama Aleksandru Vučiću, roditelji ubijenih mladića u “Pandi” pitaju “da li on, ili bilo ko u državi, zna ko je pobio njihove sinove”. “Sve ove godine živimo svoj bol, raseljeni na razne strane i proterani iz Peći i iz Metohije, ali da smo jedinstveni i odlučni da saznamo ko nam je streljao decu. To njihova nevina krv zaslužuje i traži od nas, da istrajemo u naporima da dođemo do istine i pravde”, navodi se u pismu Vučiću, koje su potpisali: Ljubomir Ristić, Zvonimir Gvozdenović, Mirjana Stanojević, Milena Radević, Vojislav Trifović i Lazar Obradović. Vučić je u vreme masakra u Peći bio ministar informisanja u tadašnjoj vladi “narodnog jedinstva” Mirka Marjanovića.