Kakav je odnos religije prema LGBT zajednici?

To kaže za Danas Stefan Šparavalo, koordinator udruženja „Da se zna“, koje je početkom prošle nedelje bilo organizator tribine „Religija i LGBT“.

I dalje prisutna distanca koja postoji između religije, u smislu zvaničnih tumača i poslenika priznatih verskih zajednica, i LGBT zajednice, bila je glavna tema tribine, na kojoj su učestvovali Haja Dragana Stojanović, docentkinja na Fakultetu za medije i komunikacije i istraživačica koja se dugi niz godina bavi pitanjima roda i seksualnosti unutar judaizma, i Mirko Dautović, spoljnopolitički analitičar, koji je poseban aspekat svoje karijere posvetio istraživanju Bliskog istoka.

– Učesnici su ovom prilikom izneli zanimljive detalje iz svetih knjiga i kontekstu u kojima su se oni tumačili. Judaizam nikada nije zadirao u identitet LGBT osoba, već je osuđivao sam čin istopolnog seksa i to ne jer se smatrao neprirodnim već jer se tumačio kao čin bez plemenitijeg i višeg cilja. Dautović je potom izneo interesantne podatke o otvorenosti islamskih društava do sudara sa tadašnjom zapadnom civilizacijom preko koje se homofobija kao koncept ‘primila’ u islamska društva, ističe Šparavalo.

Oba sagovornika su, kako kaže, podelila interesantne detalje o viđenju trans osoba u svetim knjigama – dok Kuran opisuje muškarce koji teže da se oblače poput žena, talmudski spisi daju opis čak šest rodova.

– Takođe je vrlo interesantno da je Iran, u biti konzervativna i teokratska zemlja, država gde se izvrši najviše operacija promene pola, na šta je uticala fatva imama Homeinija da osoba koja se ne oseća lagodno u telu u kome je rođena može i treba da ga prilagodi onome kako se oseća i da je to u skladu sa islamskom jurisprudencijom, kaže naš sagovornik.

Stefan Šparavalo, koji je i sam autor nekoliko istraživačkih radova o uticaju religije na savremeno društvo, kaže kako se najpre čiste glave mora pristupiti svetim knjigama, što je zaista izazov usled viševekovne nataložene homofobije koja se može osetiti u gotovo svakom društvenom okviru danas.

– U Tori, odnosno kod hrišćana u Starom zavetu, istim pridevom opisuje se istopolni muški odnos i jedenje morskih plodova, ali danas nećete videti nijednog učenog rabina ili verskog poglavara da naziva ljude koji jedu školjke izopačenima, poganima ili perverznjacima, kao što bi verovatno neki to izrekli za ljude alternativnih seksualnih orijentacija“, napominje Šparavalo.

Naravno, pored neprihvatanja LGBT zajednice u svojim redovima, kako ističe, verske zajednice more i mnogi drugi problemi i njima je najpre uzrok odbijanje dijaloga i otvorene komunikacije nego bilo kakve dogmatske prepreke.

Diplomirani teolog i veroučitelj Mladen Aleksić za naš list kaže da hrišćanstvo danas, generalno, ima oštar stav prema LGBT.

– I u takvom stavu ne vidim problem koliko vidim u tome da je to i dalje tabu tema na našim prostorima. Crkva nije od ovog sveta, ali svakako živi u njemu. Ona preobražava svet i to moramo da shvatimo i prihvatimo. Hrišćanstvo u svom učenju ne odbacuje nikoga, ni „onog najmanjeg“. Reč Božija se propoveda svima, a ne samo pojedinima, ističe Aleksić.

On kaže da smo svedoci disharmonije teorije i prakse kad je ova situacija u pitanju.

– Pravoslavna svest, pre svega, kao da nije primetila istoriju. Svako vreme nosi svoje breme, i zadatak crkve i hrišćanstva je da to uoče, prihvate i preobraze. Ali nije moguće preobraziti bez prihvatanja. Danas, nažalost, imamo situacije gde vernici odbacuju neke ljude zbog njihovog seksualnog opredeljenja. To je pogrešno, jer Bog od nas ne traži da osuđujemo druge ljude, već da osuđujemo greh. A na ovom svetu nema bezgrešnih, ističe Aleksić.

Crkva, kako kaže, mora otvoriti svoja vrata i pružiti utočište svima koji to traže i širiti svoju reč svakom ljudskom biću, bez obzira na pol, rasu, seksualno opredeljenje.

– Ako je homoseksualnost toliki greh, kakvim ga predstavljaju pojedini (mada mislim da je u istoj meri to greh kao I druge stvari), zar mi kao Crkva nismo dužni i pozvani da te ljude prigrlimo i prihvatimo baš kao što je Gospod Hristos svaku grešnu dušu prihvatio? Ili ćemo i dalje živeti u strahu od ljudi koji su drugačiji od nas, a strah je ništa drugo do odsustvo ljubavi – naglašava naš sagovornik.

Začarani krug

Odnos LGBT prema religiji je takođe kompleksan, jer se razvio nakon neprijateljskog stava religije, tako da je to sada začarani krug, koji neko mora da preseče.

– Da li ima pomaka? Koliko pratim, upravo se u Katoličkoj crkvi malo podigla prašina oko toga jer je jedan njihov sveštenik, isusovac DŽejms Martin, upravo izdao knjigu „Graditi most“, o tome kako Katolička crkva i LGBT populacija treba da se međusobno poštuju i prihvataju, ističe Mladen Aleksić.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.