Kakav je uticaj korona virusa na žene žrtve nasilja?

One su, kažu, zabrinute da će izbegavanje socijalnih kontakata i samoizolacija omogućiti nasilnicima da pojačano kontrolišu i zlostavljaju žrtve i onemogućiti žrtve da stupe u kontakt sa pružateljkama usluga za podršku i institucijama koje pružaju zaštitu.

Navode da rast nasilja nad ženama i decom tokom pandemije korona virusom beleže države od Kine do SAD-a.

„S tim u vezi, saveti za bezbednost i planiranje zaštite za žrtve nasilja trebalo bi da postanu sastavni deo uputstava koje Vlada šalje javnosti i predstavnicima nadležnih institucija“, ističu one.

Takođe, pozvale su Vladu da prilikom planiranja mera i akcija za prevenciju širenja korona virusa među prioritete uvrsti i bezbednost i specifične potrebe žena i dece, jer, kažu, ove mere treba da podrazumevaju zaštitu žena od nasilja, zaštitu na radu, pomoć i podršku u vezi sa brigom o deci i starima.

„Iskustva iz prošlosti pokazala su da je uključivanje rodne analize od izuzetne važnosti za efikasnost mera u oblasti zdravstvene zaštite. Tokom zapadnoafričke epidemije od bolesti virusa ebole u periodu od 2014. do 2016. godine utvrđeno je da su žene te koje će verovatnije biti zaražene virusom, a s obzirom na njihovu prevladavajuću ulogu negovateljica u porodicama, njihovu poziciju na prvim linijama u sistemu zdravstvene zaštite i svih vrsta usluga“, pojašnjava se u saopštenju.

S druge strane, dodaju, žene su te koje uglavnom imaju manje moći da donose odluke na svim nivoima, te zbog toga njihove potrebe uglavnom ostaju zanemarene.

„Posebna pažnja Vlade potrebno je da bude usmerena na činjenicu da žene tokom zdravstvene krize u najvećoj meri rade neplaćen ili potplaćen posao, da ih je u maloprodaji najviše, da su prve otpuštane sa posla i prinuđene da pristanu na bilo kakve uslove rada da bi prehranile sebe i decu“, kaže se u saopštenju.

Zato su, ističu, neophodne pojačane mere zaštite na radu, kao mere ekonomske podrške ženama koje u ovom trenutku ulažu vanredne napore u opstanak zajednice.