Kakav problem čovečanstvu bi mogla da donese mašina za čitanje misli?

Bio je to izum engleskog lekara i profesora Valera, stalnog zaposlenog u Imperijal institutu u Londonu.

Na predavanju koje je održao povodom svog otkrića, profesor Valer je izazvao burne reakcije kod publike koju su uglavnom činili lekari i bolničari.

Većina ih je došla da utoli svoju znatiželju i zato je dočekala Valerove uvodne reči sa podsmehom, ali većina ih je izašla iz sale i sa strepnjom da će u budućnosti privatnost i intima postati samo arhaični pojmovi.

Videvši da ga mnogi ne shvataju ozbiljno, Valer je izdvojio bolničarku koja mu se najglasnije smejala i pozvao je da „izađe na crtu“ njegovoj mašini.

Bolničarka je posle kratkog snebivanja i nagovora kolega pristala na izazov.

Valer joj je naložio da sedne naspram mašine i uhvati dve ručice, a zatim je upitao kako joj se zove simpatija.

Nije joj dozvolio da odgovori, već je sam počeo da nabraja muška imena: Žak, Fred, Bob..

Kada je izgovorio ime Bil mašina je počela da se trese i da zuji.

Bolničarka je odmah posramljena izletela napolje, a prostorijom je zavladao tajac, kako piše „Ilustrovani list“.

Kasnije su njene kolege potvrdile da joj se simpatija stvarno zove Bil.

Profesor Valer je onda objasnio da njegove mašina zapravo beleži promene u cirkulaciji koje uzrokuje različita osećanja.

Tako recimo osećanje ljubavi, ali i stida teraju jače krv u lice i krvne sudove na dlanu.

Želeo je da još neko testira njegovu mašinu, međutim, niko od prisutnih nije imao smelosti da se usudi na to.

Profesor je odneo pobedu nad svojim sumnjičavim slušaocima vragolasto im na kraju zapretivši da će brzo saznati koga oni vole.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. S obzirom na to da Mali Žurnal koji je predmet analize nije dostupan u arhivama za ovaj dan, pišemo o tome šta je pisao Ilustrovani list 1921. godine. Prvi brojevi „Ilustrovanog lista“, čiji je vlasnik i odgovorni urednik Ivan Zrnić štampani su u Beču i Zagrebu, a od 1920. u Beogradu.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.