Kakav Real Madrid, mislimo samo na Helsinki

– Bez lažne skromnosti, bilo je objektivno i očekivano da prođemo Pjunik. Mada smo imali posla s tipičnim predstavnikom, ovde nepopularne, škole sovjetskog fudbala, tzv. divljom ekipom protiv kojih je najteže igrati, realno je bilo da nastavimo kvalifikacije. Već prvi meč pokazao je da nismo bez argumenta preuzeli ulogu favorita, bez obzira na neke probleme koje smo imali u tih 90 minuta. Ali, trebalo je ostati pribran i skoncentrisan. Revanš je samo potvrdio da ovaj tim ima karakter i ume da igra glavom – kaže za Danas zadnji vezni crno-belih i asistent za pobedonosni Kleov gol u revanšu Radosav Petrović.

Šta su pokazali ovih 180 minuta, dokle „parni valjak“ može da dogura u trci za LŠ?

– Moja prva impresija je sjajna atmosfera u ekipi. Kada se zezamo – zezamo se, ali smo na terenu svi „zategnuti“. A tamo najveći teret nose dva, tri najiskusnija igrača. Njihovo znanje i autoritet daju ton igri, odnosno pokreću i usmeravaju nas mlađe. Očigledno je i da nam je ofanziva najjači adut. Napred imamo četiri, pet majstora svog zanata, u igri jedan na jedan strašnih fudbalera, sposobnih da jednim potezom reše utakmicu. Dolaskom Ilieva i Lole taj segment biće još na većem nivou. Ono na čemu moramo još raditi je defanziva. Ona prava Evropa ne trpi greške u odbrani, a mi se njome silom prilika – zbog razlike u klasi u odnosu na konkurenciju – u domaćim takmičenjima bavimo manje nego što bismo hteli. Ali, i tu je evidentan napredak. Ne znam koliko nam to sve zajedno može doneti u nastavku trke za LŠ. Siguran sam samo u našu rešenost da iskoristimo svaku priliku koja nam se ukaže.

Koliko vam na tom putu mogu biti od pomoći novajlije Iliev i Smiljanić, s obzirom na to da su se tek priključili timu?

– Jasno je da smo dobili dva velika pojačanja. Ne sumnjam u njihovu brzu adaptaciju. Bez obzira na godine Ivičinog i Lolinog odsustva iz Partizana tih nekoliko zajedničkih treninga pokazalo je da su ovde domaći. Prošli su klupsku školu, poznaju njen stil, ambicije, stručni štab, poneke igrače. I mi smo ih prihvatili kao svoje. Verujem da ćemo se brzo uskladiti.

Njihovo dovođenje i na oko povoljan žreb u sledećem krugu preko noći su povećali očekivanja javnosti. Postoji li opasnost da upadnete u tu neosnovanu euforiju?

– Ni najmanja, verujte mi. Prošlogodišnje iskustvo s APOEL- om nam je dovoljan nauk. Euforija raste samo među navijačima i u medijima, mi smo mirni i skromni kao što bili i pre prvog minuta dvomeča s Pjunikom. Niko ne mašta o duelima s Real Madridom, Mančester junajtedom i drugim velikanima iz Lige šampiona, zanimaju nas samo Finci.

Sledeći je Helsinki. Zvuči li vam kao lakši rival od izbačenog Ekranasa?

– Papirnate procene i naše projekcije su jedno, a praksa često drugo. Nemamo baš mnogo vremena za pripremu prvog meča, ali stručni štab žuri s detaljnom analizom igre Helsinkija. Nadam se da imamo čime i znamo kako na sledećeg protivnika.

S vama ili bez vas protiv Finaca? Maltene je pitanje dana kada ćete otići u inostranstvo.

– Razmišljam i radim kao da ću biti tu u oba meča. Ako budem otišao to će biti onda kada klub bude procenio da je najbolji trenutak. Dotle me zanima samo kako da izvršim sve što se traži od mene i budem od koristi ekipi – popularni Raća je i dalje ni na nebu ni zemlji.

JAT iskomplikovao povratak

Crno-beli su preživeli pravu torturu u povratku. Prvo je let nenajavljeno kasnio celih dva sata, a onda je već nervozna i isrpljena ekspedicija našeg šampiona još 60 minuta, u avionu, čekala ukidanje zabrane poletanja zbog neizmirene takse od strane JAT-a, čijim čarterima tim iz Humske inače putuje na evropska gostovanja. Zato su Saša Ilić i ekipa umesto u jedan sat iza ponoći u Beograd stigli tek u pola pet.

Krstajić na čekanju

Jučerašnji dan nije doneo tačnu dijagnozu težine povrede kapitena Mladena Krstajića, jer je iskusni štoper kao i ostali starteri dobio dan odmora od utakmice i dugog putovanja, pa se tek sinoć ponovo susreo s klupskim lekarom. Zbog toga, do dodatnih pregleda, ostaje nedoumica oko dužine oporavka stradalog pripoja mišića, za koji sam fudbaler misli da „nije ništa strašno“.